fbpx
Loading...

Ljudi ne prave razliku između vremena i klime

Argument koji se često može čuti od ljudi koji ne misle da se klimatske promene dešavaju jeste, „Kako to da planeta postaje toplija, a prošla zima je bila jedna od najhladnijih u poslednjih x godina”. To je zato što se ne pravi razlika između vremena i klime, a razlika je u tome što vreme posmatramo u mnogo kraćem periodu. Vremenski uslovi su veoma promenljiva kategorija, mogu drastično da se menjaju iz nedelje u nedelju, dana u dan, nekada čak i iz sata u sat. Kao što nedelju dana kiše u julu kada smo otišli na more u Grčku ne znači da je to loš mesec i za neki naš budući odmor, tako i jedna hladna zima ili blago leto ne znače da se preokrenuo trend zagrevanja. Klima se određuje merenjem prosečnih vrednosti u periodu od nekoliko decenija, samo tako možemo videti prave trendove. Posmatranjem kraćih vremenskih intervala ne možemo izvući dobre zaključke zato što postoje prevelike oscilacije vremenskih uslova.

Snažne posledice se događaju predaleko u budućnosti

Iako smo poslednjih godina bili svedoci ekstremnih vremenskih događaja koji su izazvali mnogo štete i za koje naučnici veruju da su povezani sa klimatskim promenama, snažne posledice koje bi mogle bitno da izmene način na koji ljudi žive na određenim teritorijama očekuju se tek krajem ovog veka. Iz tog razloga teško je mobilisati stanovništvo za konkretne korake u borbi za smanjivanje emisija. Mere za brzi prelazak na obnovljive izvore energije (koji je potreban kako bi se zagrevanje ograničilo na 2˚C) ljudi vide kao trošak od koga koristi neće imati oni sami, već neke buduće generacije.  Jednostavno rečeno, teško je ubediti nekoga da gleda 50 ili 60 godina unapred, kada tada najverovatnije neće ni biti živ. Zato je važno uložiti posebne napore u edukaciju dece i mladih, jer će oni zapravo osećati posledice odluka koje se donose sada i njima bi pitanje klimatskih promena trebalo da bude jedno od prioriteta.

Potrebna je globalna akcija kako bi se klimatske promene stavile pod kontrolu

Da bi se uticalo na uzrok i ograničio rast globalnog porasta temperature i procesa povezanih sa tim biće potrebna globalna akcija jer nijedna država nije u stanju da sama preokrene trendove u rastu emisija. Takođe, klima i prirodni procesi ne poznaju granice, te odgovorna politika i napori jedne zemlјe da smanji emisije ne utiču na njenu izloženost klimatskim promenama. To nas, uz troškove koje politika ograničavanja emisija nosi, dovodi do srži problema borbe sa klimatskim promenama – a to je da ukoliko se ne postigne dogovor globalnog karaktera, države nemaju motivaciju da se pojedinačno bave ovim problemom. Korak u pozitivnom pravcu je Pariski sporazum iz 2015. godine, prvi klimatski dogovor koji su potpisale sve države na svetu, za koji se mnogi nadaju da će biti osnova uspešne borbe protiv klimatskih promena u budućnosti.

Razmere promena koje su potrebne

Čak i da sada među stanovništvom postoji konsenzus i volja za potpuni prelazak na obnovljive izvore energije, bile bi potrebne godine da se izgradi potrebna infrastruktura da se to i ostvari. Jednostavno, svet je u ovom trenutku zavistan od fosilnih goriva. Ona nam služe za sve: proizvodnju električne energije, industrijske procese, transport ljudi i robe… Konkretno govoreći o brojkama,  u ovom trenutku gotovo tri četvrtine električne energije na svetu dobijamo od fosilnih goriva, a gotovo sav transport je zasnovan na naftnim derivatima.

Sve ovo ne znači da je borba za smanjivanje emisija uzaludna, naprotiv. U rešenju svih navedenih problema poslednjih godina je viđen veliki napredak. Pitanje klimatskih promena je dobilo na publicitetu i sada je pravi trenutak da se iskoristi taj zamajac i još više uvećaju napori kako bi se svet izborio sa ovim izazovom.

Najnoviji tekstovi

Kategorije

IZVORI

2018-07-02T18:05:09+00:00