Prirodnjak Ser Dejvid Atenboro je rekao da su klimatske promene najveća pretnja sa kojom se čovečanstvo susrelo.
Poznati voditelj je na ceremoniji otvaranja razgovora o klimatskim promjenama pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija u Katovicama rekao da bi klimatske promene mogle dovesti do kolapsa civilizacija i izumiranja „velikog dela prirodnog sveta”.
Ovo je najvažniji sastanak o klimatskim promenama od Pariskog sporazuma 2015. godine.
Ser Dejvid je rekao: „Sada se suočavamo sa katastrofom globalnih razmera izazvanom od strane čoveka, klimatskim promenama. Ako ne preduzmemo nešto, kolaps naših civilizacija i izumiranje većeg dela prirodnog sveta je na vidiku”.
Prirodnjak je na konferenciji koja se zove COP 24 u svojstvu predstavnika običnih ljudi. On treba da deluje kao veza između javnosti i kreatora politika na sastanku.
„Ljudi širom sveta su rekli svoje. Njihova poruka je jasna. Vreme ističe. Oni žele da vi, donosioci odluka, preduzmete nešto odmah”, rekao je on.
Govoreći na ceremoniji otvaranja, Antonio Gutiereš, generalni sekretar UN-a, rekao je da su klimatske promene već “pitanje života i smrti” u mnogim zemljama.
Objasnio je da svet nije „ni blizu mesta gde bi trebalo da bude” kada je u pitanju tranzicija ka niskougljeničnoj privredi.
Ali generalni sekretar UN-a je rekao da je konferencija korak ka tome da se „popravi kurs“ i da će organizovati sastanke i sledeće godine kako bi se odredili naredni koraci
U međuvremenu Svetska banka je objavila da će izdvojiti 200 milijardi dolara u sledećih 5 godina kako bi podržala zemlje koje preduzimaju aktivnosti kako bi zaustavila klimatske promene.
Šta je drugačije u vezi sa ovim sastankom?
Ovaj satanak (Conference of the Parties – COP) je prvi koji će se održati posle poslednjeg izveštaja IPCC-a o zadržavanju zagrevanja ispod 1,5 °C koji je objavljen u oktobru.
U izveštaju stoji da će vlade morati da skrešu emisije gasova sa efektom staklene bašte za 45% do 2030. kako bi se ispunio cilj ograničenja zagrevanja na 1,5 °C Ali skoro objavljena studija pokazuje da su emisije CO2 ponovo u porastu posle 4 godine stagnacije.
Četiri prethodna predsenika razgovora o klimatskim promenama pod pokroviteljstvom UN su nedelju objavili izjavu u kojoj pozivaju na hitnu akciju.
Oni kažu da će „odlučno delovanje u naredne dve godine biti ključno“
U međuvremenu, jaz između onoga što zemlje govore da će uraditi i onoga što mora da se uradi nikada nije bio širi. Ovaj zadatak je toliko hitan da su neki pregovarači počeli svoje sastanke u nedelju, dan ranije pre zvaničnog početka konferencije
Da li će smanjivanje emisija biti glavna tema sastanaka?
Umesto da provedu sve vreme radeći na tome kako da povećaju ambicije za smanjivanjem emisija, delegati na konferenciji će se verovatno fokusirati na to da finaliziraju tehnička pravila o tome kako će se Pariski sporazum sprovoditi
Iako je sporazum ratifikovan u rekordnom vremenu od strane više od 180 zemalja još 2016. godine, on neće početi operativno da se sprovodi pre 2020.
Pre toga, delegati moraju da odrede zajendička pravila o tome kako će se meriti, izveštavati i verifikovati emisije gasova sa efektom staklene bašte, i kako će se finansije u oblasti klimatskih promena raspoređivati.
„Pravilinik je ono što će oduzeti navjiše vremena pregovaračima na ovogodišnjem COP-u“, rekla je Kamila Born iz think tank-a E3G.
„I to nije iznenađenje, dogovori u sklopu Pariskog sporazuma su posmatrano i sa tehničke i sa političke strane izuzetno komplikovan zadatak, ali će na kraju sve vredeti!“
Trenutno pravilnik ima nekoliko stotina stranica sa hiljadama zagrada koje označavaju mesta oko kojih se zemlje spore.
Ali šta je sa smanjivanjem emisija?
Prema Pariskom sporazumu svaka zemlja sama određuje korake koje će preduzeti kako bi srezala emisije. Neki posmatrači smatraju da će promenjeno raspoloženje i hitnost na koju poziva nauka izazvati brzu akciju.
„Nadamo se da će na COP-u 24 zemlje dati zvanične izjave o tome kako će povećati svoje ambicije za 2020. Ovo je veoma važan momenat“, rekla je Fernanda Karvaljo iz WWF-a
„Dve godine su kratko vreme kako bi se neophodne promene desile. Zemlje moraju da deluju brzo.“
Zašto se ceo proces kreće ovoliko sporo?
Mnogi su frustrirani sporošću celog procesa, posebno predvodnici kampanja koji veruju da političari još uvek nisu svesni razmera pretnje koju predstavlja porast temperature.
„Vlade širom sveta su nisu uspele da zaštite svoje građane“, rekao je potparol društvenog pokreta Extinction Rebellion koji zahteva radikalne korake kako bi se rešila klimatska pitanja
„Umesto toga, oni jure brzi profit i veliki biznis. Ovo mora da se promeni. Na COP-u 24 moramo da osiguramo da fokus ne bude samo na tome da tehnički pravilnik Pariskog sporazuma bude što obuhvatiniji, već i da vlade ne izgube širu sliku iz vida.“
Ostali koji su uključeni u proces pri UN-u kažu da postoji pravi napredak u rešavanju jednog od najkompleksnijih problema koje je svet ikad video.
„Trenutno imamo ekonomiju povezanu sa obnovljivim izvorima energije vrednu više od 300 milijardi dolara. To nisu sitnice, već energetska revolucija koja se odrigrala zahvaljujući, istina ponekad pipavom, procesu pregovora,“ rekao je Akim Štajner. koji je na čelu UNDP-a.
Kolika će biti uloga novca u napretku koji će biti ostvaren u Poljskoj?
Mnoge zemlje u razvoju smatraju da je napredak u pitanjima povezanim sa finansijama ključan kako bi se nastavilo dalje. Njima je obećano 100 milijardi dolara godišnje nakon 2020. kao deo Pariskog sporazuma
Neki su skeptični oko raznih poteza koje vide kao oklevanje bogatijih zemalja da zaista izdvoje novac. Pregovarači kažu da će napredak po pitanju finansija biti glavni parametar po kome će se gledati napredak koji je ostvaren tokom ovog sastanka.
„Glavni zaključak poslednjeg izveštaja IPCC-a, koji je često zanemaren, je taj da će bez dramatičnog povećanja dostupnosti finansija za borbu protiv klimatskih promena mogućnost ograničavanja zagrevanja na 2 °C (a kamoli 1,5 °C) biti nepovratno izgubljena“, rekao je Amjad Abudula, glavni pregovarač Alijanse malih ostvrskih država.
