Prema izveštaju američke federalne agencije za okean i atmosferu (National Oceanic and Atmospheric Administration – NOAA) Jun ove godine bio je najtopliji jun u poslednjih 140 godina, tj. od vremena kada su počela precizna merenja.
U izveštaju stoji da je prosečna globalna temperatura u junu bila za 0,94 °C viša od proseka za 20. vek i da je ovaj mesec 414. uzastopni mesec u kojem su temperature više od proseka za 20. vek. Zanimljiv je podatak i da je čak 9 od 10 najtoplijih junskih meseci u poslednjih 140 godina zabeleženo od 2010. godine do danas.
Evropa, Azija, Afrika, kao i Havaji, SAD i srednja Amerika su iskusili najtoliji jun od kada se vrše merenja.
Francuska, Nemačka i severna Španija su bile pogođene jakim toplotnim talasom i u njima su zabeležene temperature za čak 10 stepeni više od uobičajenih temperatura za to doba godine, a u Francuskoj je postavljen novi temperaturni rekord od 45,9 °C.
Prosečna površinska temperatura mora i okeana je bila za 0,8 stepeni iznad proseka za 20. vek što ovaj jun izjednačava sa onim iz 2016. godine kada je postavljen rekord za ovaj mesec. U isto vreme antarktički ledeni pokrivač je pao na najniži zabeleženi nivo.
Poslednji temperaturni rekordi su doneli nove dokaze da povećanje koncentracije gasova sa efektom staklene baste u atmosferi destabilizuje Zemljin klimatski sistem brže nego što su naučnici prvobitno očekivali, rekao je Stefan Harison professor klimatskih i promena u životnoj sredini sa univerziteta u Eksteru.
„Ako nastave da padaju temperaturni rekordi širom sveta to bi moglo da sugeriše da je klimatski sistem osetljiviji na nivo gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi nego što su neki raniji modeli predviđali“, izjavio je Harison za Rojters.
On je istakao da je brzo topljenje ledenog pokrivača na Antarktiku primer kako se pojedine posledice klimatskih promena manifestuju brže nego što je ranije bilo predviđeno.
NOAA kaže da već sada može sa 100% sigurnošću da se tvrdi da će 2019. godina biti jedna od 5 najtoplijih ikada zabeleženih.
U izveštaju Unije zabrinutih naučnika stoji da će toplotni talasi poput onih koji trenutno zahvataju SAD, Evropu i ostale delove sveta verovatno postati česta pojava.
U izveštaju se još navodi i da će u SAD prosečan broj dana u godini sa temperaturom iznad 40 stepeni učetvorostručiti do sredine ovog veka i uosmostručiti do 2100. godine, tako da se oko 2050. godine očekuju 24 ovakva dana, a krajem veka čak 40 dana toplijih od 40 °C godišnje.
U međuvremenu se nastavlja pakleno vreme. Toplotni talas koji je zahvatio zapadni deo Evrope i Severnu Ameriku krajem jula je doneo nove temperaturne rekorde u nekim gradovima.
