fbpx
Loading...

Pljuskovi i poplave u Srbiji — nije HAARP već…

Prethodnih nedelja Srbiju je pogodio niz izuzetno snažnih pljuskova koji su izazvali veliku materijalnu štetu. Dešavalo se da na određenim mestima za svega nekoliko sati padne više kiše nego što prosečno padne za mesec dana, a građani širom naše zemlje su osećali posledice bujičnih poplava koje su usledile. U Čačku i Gornjem Milanovcu je proglašena vanredna situacija, usevi su uništeni, a veliki broj kuća je poplavljen, dok su u Beorgadu pojedine ulice pretvorene u prave reke i čamac je bio bolje prevozno sredstvo od automobila. 

Iako su letnji pljuskovi uobičajena stvar, ovako snažne nepogode, koje se primetno dešavaju sve češće, izazvale su veliku pažnju javnosti i pokrenule razne diskusije oko toga koji razlozi stoje iza ovakvih vremenskih nepogoda. 

Ovim tekstom pokušaćemo da razotkrijemo koji sve faktori utiču na ekstremne padavine koje smo iskusili prethodnih nedelja, a unapred ćemo vam otkriti jednu tajnu, nije u pitanju HAARP.

Globalni fenomen

Na početku da razjasnimo jednu stvar, povećana učestalost ekstremnih vremenskih događaja, poput pljuskova koji su pogodili našu zemlju, nije specifična samo za ovaj region, već je primećena širom planete. Najjednostavniji odgovor na pitanje zbog čega se to dešava jeste da je topliji vazduh u stanju da zadrži više vlage. Kako temperatura raste veća količina vodene pare ostaje u atmosferi i zbog toga kada dođe do padavina one budu znatno snažnije nego ranije. 

Klimatske promene koje se trenutno dešavaju u velikoj meri povećavaju opasnost od ovakvih događaja, ali to nije jedina promena kojoj svedočimo. Pored toga što se povećava količina padavina pojačava se i njihov intenzitet, to jest veća količina kiše padne za kraće vreme (npr. umesto da kiša pada nedelju dana umereno, ista količina vode će pasti tokom dva dana). Ovakav raspored padavina razlikuje se od onog iz prošlosti i zbog toga infrastruktura nije prilagođena da primi tu količinu vode u tako kratkom periodu, što dovodi do poplava i velike štete koja može nastati.

Ekstremni događaji u Srbiji

Trendovi o kojima smo govorili već su opaženi u Srbiji. Na većem delu teritorije je zabeleženo je povećanje broja dana sa padavinama većim od 40mm po metru kvadratnom (vidi sliku dole), a primera radi prosek za najkišovitiji mesec u većini mesta u našoj zemlji je oko 80mm po metru kvadratnom. Koliko je vreme koje je zahvatilo našu zemlju krajem juna bilo ekstremno najbolje ilustruje činjenica da je prilikom jedne od oluja na neke delove Beograda za svega sat vremena palo više od 80mm kiše po metru kvadratnom.

Povećanje broja dana sa padavinama vecim od 40 litara na dan (mm/dan)
tokom perioda 2001-2017 u odnosu na period 1951-1980. (skala: od 1 do 5 puta).

 

Ono što je zanimljivo jeste da kada posmatramo ukupnu količinu padavina za mesece mart, april, maj i jun u prethodnih 60 godina veće promene nisu zabeležene. Sa druge strane, količina kiše koja padne u najkišovitijim danima tokom tih meseci je značajno porasla i to je ono što u velikoj meri povećava opasnost od poplava pošto one uglavnom nastaju samo tokom ovih ekstremnih dana.

Kako bismo u potpunosti razumeli koji sve faktori igraju ulogu u ovim promenama moramo naglasiti da za snažne pljuskove u našoj zemlji nisu samo odgovorne izuzetno visoke temperature koje su ovde zabeležene poslednjih godina. Na raspored padavina takođe u velikoj meri utiču i atmosferska kretanja na visini  koja neki opisuju i kao reke vazduha. Tako na primer kiše u Srbiju često dolaze iz istočnog Mediterana, regiona koji je iskusio snažnije zagrevanje od proseka. Vazduh tu pokupi orgomnu količinu vlage koja se kasnije izlučuje nad Balkanskim poluostrvom u vidu obilnih padavina.

Zaključak

Zagrevanje planete dovodi do toga da se šanse za događaje sa ekstremnom količinom padavina povećavaju. Kako su ovo događaji tokom kojih često dolazi do gubitaka ljudskih života i velike materijalne štete, značajni resursi ulažu se u to da predvidimo kakvi događaji nas očekuju u budućnosti kako bi infrastruktura mogla što bolje da se prilagodi. Tek pre desetak godina razvoj informacionih tehnologija je naučnicima omogućio da naprave modele koji će sa velikom preciznošću moći da predvide razvoj oluja koje sa sobom nose ove ekstremne količine padavina. Ono što ovi modeli govore jeste da su pljuskovi koje sada imamo priliku da iskusimo samo početak trenda da vreme postaje sve „luđe“, tj. da vremenski ekstremi postaju sve učestaliji i izraženiji. Prema rečima Angeline Pendergras iz Američkog centra za atmosferska istraživanja: „Ono što smo do sada videli je veoma malo u odnosu na ono što nas čeka. I to je pomalo zastrašujuće“. 

Vreme u Srbiji nije izuzetak i događaji poput onih sa kraja juna i početka jula ove godine daju nam dobar uvid u to kakvi ekstremi bi u našoj zemlji mogli da postanu česti ukoliko se trend zagrevanja naše planete ne zaustavi.

Najnoviji tekstovi

Kategorije

IZVORI

  1. https://www.nature.com/news/global-warming-already-driving-increases-in-rainfall-extremes-1.19508
  2. https://www.nature.com/articles/d41586-018-07447-1
  3. https://advances.sciencemag.org/content/2/4/e1501428
  4. https://rs.boell.org/sr/2019/07/02/klimatske-promene-ekstremi-i-poplavljene-ulice-beograda-i-srbije
2019-07-11T09:38:24+00:00