Male ostrvske države prve su na udaru posledica koje izazivaju klimatske promene. Porast nivoa mora preti da potopi njihovu teritoriju, topliji i kiseliji okeani deluju negativno na vodeni živi svet koji igra značajnu ulogu u životu njihovog stanovništva time što im obezbeđuje izvor hrane kao i zaradu od trgovine, dok snažnije oluje koje se očekuju mogu izazvati materijalnu štetu. Jedna od takvih država su i Maldivi koji se nalaze jugozapadno od Indije u Indijskom okeanu.
Geografske odlike
Maldivi su karakteristični po tome što se sastoje od čak 1190 koralnih ostrvaca koja imaju ukupnu površinu od samo 294 km2, a takođe su najravnija su zemlja na svetu. Nadmorska visina većine ostrva ne prelazi jedan i po metar, dok je najviša tačka ove države tek 2,4 metara. Glavni grad Male dom je za preko 130 hiljada ljudi i jedan je od najgušće naseljenih gradova na svetu.
Opasnost koju predstavljaju klimatske promene
Najveći problem Maldivima svakako predstavlja porast nivoa mora koji u bliskoj budućnosti ugrožava sâmo postojanje ostrva. Podsetimo prognoze za prosečan porast nivoa mora do kraja veka se kreću između 40 i 80 centimetara, ali će nivo mora brže rasti u blizini Ekvatora te bi se Maldivi, ukoliko ne dođe do smanjivanja emisija gasova staklene bašte, već početkom 22. veka mogli susresti sa porastom nivoa mora od preko jednog metra. Kada govorimo o ovom trenutku, klimatske promene najviše ugrožavaju najvažniju privrednu granu ove države – turizam zato što je u opasnosti gotovo cela obalska infrastruktura. U isto vreme povećana temperatura okeana ima negativan uticaj na broj ribe u okeanu i izaziva izbeljivanje koralnih grebena koji predstavljaju veliko bogatstvo za ovu zemlju.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Kako planiraju da se izbore sa ovim?
Na Maldivima su itekako svesni ovih problema i ne sede skrštenih ruku. Prethodni predsednik je imao plan da država kupuje zemljište u inostranstvu kako bi stanovništvo imalo gde da se preseli u budućnosti. Ipak, ideja preseljenja očigledno se nije previše dopala ljudima na Maldivima te sada postoji novi plan.
Širom države pokrenuti su projekti vraćanja zemlje koju je otelo more. To se čini nagomilavanjem peska u plitkim vodama i kasnijim veštački stabilizovanjem zemljišta, na taj način se u stvari povećava površina ostrva. Posebno je impresivan „Grad nade“ koji nastaje na veštačkom ostrvu koje je napravljeno za tu potrebu i koje ima bedeme visoke čak tri metra. Kada bude bio završen „Grad nade“ moći će da obezbedi dom za čak 130 hiljada ljudi. Problem za ovaj plan predstavlja nedostatak novca, ali veliki projekat iznajmljivanja jednog dela ostrva Saudijskoj Arabiji za 10 milijardi dolara bi trebalo da obezbedi deo potrebnih sredstava, a država planira da nastavi ulaganje i u turizam kako bi još više zaradili od te privredne grane. „Lako je napraviti ostrvo, kako bismo preživeli samo nam je potreban novac“ kaže jedan od vodećih ljudi Centra za izučavanje mora na Maldivima.
Preduzimljivost maldivskog naroda svakako je za pohvalu, ali ovo rešenje predstavlja tek kratkotrajni lek. Nivo mora nastaviće da raste čak i ako uspemo da ostvarimo najoptimističnije prognoze za smanjivanje emisija, tako da su sve šanse da će stanovništvo ove ostrvske države u malo daljoj budućnosti ipak morati da potraži svoj dom na nekom drugom mestu.
