fbpx
Loading...

Amsterdamska „krofna ekonomija” za održivi razvoj grada

Autorka: Sofija Stefanović

Krize poput trenutne pandemije neretko su povezane sa velikim društvenim promenama, kako na bolje tako i na gore. Jedan od pokazatelja da i ova kriza može predstavljati priliku za pozitivne promene je slučaj Amsterdama – grada čiji plan za oporavak od posledica pandemije ne samo da ide u korist Amsterdamcima, vec poštuje dobrobit svih ljudi i zdravlje čitave planete. 

Pijace gde se voće i povrće odbačeno od strane supermarketa uzima besplatno i po potrebi, radionice i debate u okupiranim zgradama, razmene odeće umesto kupovine – ove i slične aktivnosti koje podrivaju dominantnu logiku potrošnje i profita po svaku cenu umnogome su oblikovale deo života koji sam provela u Amsterdamu. 

Dok se mnogi od nas pitaju šta će pandemija značiti za emisije štetnih gasova i borbe protiv klimatskih promena na duge staze, gradske vlasti u Amsterdamu stavile su klimatsku akciju u srž planova za oporavak od posledica rastuće zdravstvene i ekonomske krize

Naime, vođeni idejama oksfordske ekonomistkinje Kate Raworth i autorkeDoughnut Economics: Seven Ways to Think Like a 21-st Century Economist, gradske vlasti su razvile strategiju koja odbacuje ustaljena ekonomska merila uspeha (poput rasta BDP-a) u korist definicije uspeha grada zasnovane na dobrostanju ljudi i planete.

Krofna ekonomija u teoriji i praksi

Krofnu (‘’The Doughnut’’) možemo razumeti kao ekonomsku paradigmu u kojoj su životne vrednosti u prvom planu. Ovaj model definiše socijalnu osnovu u kojoj se nalaze preduslovi za dobar život zasnovani na ciljevima za održivi razvoj Ujedinjenih Nacija (SDGs), kao i ekološki plafon iznad koga ljudska aktivnost izaziva planetarne štete poput klimatskih promena i zagađenja vazduha. Između njih nalazi se ekološki bezbedno i socijalno pravedno mesto za čovečanstvo kao prostor u kome nikome nisu uskraćene osnove za dobar život i u kome poštujemo Zemljine prirodne granice. 

Pored toga što pruža pregled mesta na kome se trenutno nalazimo u odnosu na to gde bi trebalo da budemo, ‘krofna’ predstavlja alternativu uverenju da društveni boljitak mora imati visoku cenu u vidu povećane nejednakosti između bogatih i siromašnih i ekološke štete, kao i da se ne može istovremeno boriti protiv i jednog i drugog.

Primenjivanje ovih ideja na nivou grada vrši se kroz četiri ugla sagledavanja – ekološki, socijalni, lokalni i globalni – koji zajedno doprinose novoj perspektivi o tome kako definisati uspeh tako da je on u skladu sa prirodom i društvom. Ovakvim pristupom grad preuzima odgovornost ne samo za sprovođenje lokalnih akcija poput smanjenja zagađenosti vazduha, već i za garanciju da takve akcije neće biti na štetu drugih ljudi i ekosistema. Tako se rešenje ovih problema zamenom lokalne proizvodnje uvozom iz drugih delova sveta radi smanjenja emisija i zagađenja ne bi uklapalo u novi model, dok bi ovaj okvir podržao smanjenje potrošnje kao adekvatno rešenje. 

Amsterdamska krofna postala je deo strategije grada da ostvari cilj prelaska na cirkularnu ekonomiju – Amsterdam planira da prepolovi upotrebu sirovih materijala do 2030, a postane potpuno cirkularan do 2050. Na preseku globalnog i socijalnog nalaze se i zahtevi da grad uzme u obzir poreklo proizvoda koji se uvoze i uslove u kojima su oni proizvedeni, dok presek globalnog i ekološkog procenjuje pritisak koji grad vrši na planetarni ekosistem.

Umesto fokusa na saniranje štete nakon što je ona načinjena, amsterdamski cirkularni ciljevi su u skladu sa ključnim konceptom krofna ekonomije – da ekonomske aktivnosti treba dizajnirati da budu regenerativne i redistributivne. Iako ‘krofna’ ne nudi rešenja za sve probleme, važnost ovakvog modela jeste istovremeno usmeravanje ka koracima koji su neophodni da se grad nađe unutar socijalnih i planetarnih granica.

Gradovi u prvim redovima borbe protiv klimatskih promena

Slučaj Amsterdama je prva javna prezentacija prilagođavanja krofna principa lokalnom kontekstu, ali je i primer šireg trenda odlučnih gradskih klimatskih akcija. Među organizacijama skupljenim u ‘Thriving Cities Initiative’ koje su sprovele projekat u Amsterdamu nalazi se i mreža gradova C40 – jedna od vodećih organizacija kroz koje gradski akteri udružuju snage u klimatskim borbama. 

Kako je 55% svetskog stanovništva koje živi u gradovima odgovorno za preko 60% energetske potrošnje i preko 70% emisija ugljen-dioksida (kada se uzme u obzir globalni otisak proizvoda koje uvoze i konzumiraju),  gradovi snose i veliki deo odgovornosti za preduzimanje ambicioznih akcija. Ovo je pogotovu tačno jer je bez radikalnih promena potražnja gradova za materijalnim resursima predviđena da poraste sa 40 milijardi tona u 2010. na skoro 90 milijardi tona u 2050. Međutim, velika potrošnja nije jedino što gradovi dele: preko 90% urbanih oblasti nalaze se na obali, što stavlja gradove u bitan rizik od poplava izazvanih rastućim nivoom mora i jakim olujama

Nakon Amsterdama gradska ‘krofna’ se sprema i za Filadelfiju u Pensilvaniji i Portland u Oregonu, a mnogi gradovi sprovode ambiciozne klimatske akcije i na druge načine – od prekidanja investiranja  i tužbi usmerenih ka fosilnim korporacijama u slučaju Njujorka, do rada ka eliminisanju energetskog siromaštva i fokusa na klimatsku pravdu u donošenju odluka u slučaju Barselone.

Cirkularni principi u praksi

Amsterdamska krofna nije razvijena u vakuumu, već u dinamičnoj atmosferi u kojoj građanske grupe i komšijske mreže predvode svojim inicijativama

Kako cirkularni principi izgledaju u praksi prikazano je kroz jedan od najodrživijih urbanih projekata u Evropi koji se nalazi u severnom Amsterdamu – De Ceuvel. Ovaj jedinstveni radni prostor osmišljen je i izgrađen na napuštenom zemljištu nekadašnjeg brodogradilišta koji je grad ustupio na desetogodišnji period nakon što je grupa arhitekata pobedila na tenderu sa projektom ‘urbane regenerativne oaze’.

Između ostalog, energetski efikasne kancelarije napravljene su od renoviranih plutajućih kuća koje su postavljene na kopno (zemljište je bilo toliko toksično da kopanje nije bilo preporučljivo), otpad se pretvara u resurse za lokalno gajenje hrane, kišnica se prečišćava za pijaću vodu, a posebne vrste biljaka pomažu prečišćavanju zemlijšta zagađenog nekadašnjom industrijom. I za sve to se koristi energija proizvedena sa 150 PV panela raspoređenih po krovovima. 

Tok materije u De Ceuvel-u; Foto: De Ceuvel

De Ceuvel je osmišljen kao edukativni prostor koji evoluira u saradnji sa tehnološkim partnerima, gradskim vlastima i istraživačkim institutima, i služi za eksperimentisanjem sa načinima na koji se mogu održavati urbane cirkularne sredine. Ovakva demonstracija cirkularnih praksi skreće pažnju na činjenicu da smanjena potrošnja u sklopu cirkularne ekonomije ne mora da podrazumeva velika odricanja, već da je neophodno drugačije koncipirati životni ciklus materijala koji se koriste i fokusirati se na dobrostanje i ljudi i prirode

Amsterdamske vlasti nisu morale da gledaju dalje od komšiluka u svom gradu da nađu inspiraciju za odlučne klimatske i društvene akcije, a njihova primena krofna principa može inspirisati i druge gradove da pogledaju u svoje komšiluke i prepoznaju i podrže inicijative koje pomažu da se krećemo ka krofninoj sredini iz oba pravca. 

Više detalja o amsterdamskoj krofni mogu se naći OVDE.

Ne propusti članke i zanimljivosti o klimatskim promenama koje svakodnevno objavljujemo na našim društvenim mrežama.

Najnoviji tekstovi

Kategorije

Moglo bi da te zanima i…

Cilj sajta Klima101 jeste podizanje svesti i edukacija stanovništva našeg jezičkog područja o uzrocima, posledicama i opasnostima koje prete od klimatskih promena, kao i načinima rešavanja ovog problema.
SAZNAJ VIŠE
2020-06-09T15:45:23+00:00