Neaktivnost i tvrdoglavost političara Australije doneli su očaj u Kiribati, koji je zbog globalnog zagrevanja jedna od prvih žrtava rasta novoa okeana, piše u tekstu za Gardijan bivši predsednik te ostrvske zemlje, Anote Tong.
„Sve češće velike plime i žestoke oluje, poplave, ekstremne suše, dodatak su našim životima s kojim se do sada nismo susretali. Porast nivoa mora zagađuje naše izvore pitke vode, zemlju čini nenaseljivom jer na njoj više ne može da raste ni kokos, a naše obale menjaju se svaki dan. Kažu nam, vrlo hladnokrvno, kako je možda došlo vreme da napustimo naše ostrvo, mesta gde su pokopani naši preci i gde naša deca imaju dom i identitet”, piše Anote Tong.
Tekst je objavljen u rubrici „Stav”, pod naslovom: „Dok moja država tone, Australija ne čini ništa da reši problem klimatskih promena”.
Klimatske izbeglice
Kiribati je država u Južnom Pacifiku, koja se sastoji od 33 ostrva (od kojih je samo 20 naseljeno) poznata po tirkiznom moru, rajskim plažama, a odnedavno i kao prva žrtva rasta nivoa okeana.
Na Kiribatiju živi 114.000 ljudi, koji su počeli bukvalno da tonu, sela pokriva more koje iz dana u dan, zavisno od godišnjeg doba i struja, polako guta sve pred sobom – zgrade i ono malo obradive površine koju su stanovnici ostrva brižno generacijama kultivisali.
Konzervativne projekcije ekologa bave se globalnim zagrevanjem od 1,5 do 2 Celzijusa, a dosadašnje zagrevanje od samo pola stepena pokazalo se kao početak apokalipse za narod zbog koji je nedavno skovan termin „klimatske izbeglice”, prenosi „Blic”.
Još 2008. godine tadašnji predsednik Tong rekao je da su došli do tačke „sa koje nema povratka, i da je bolno planirati dan kada više, bukvalno, nećemo imati svoji zemlju”, a vec 2013. rekao je da je vreme za planiranje masovne migracije.
Koliko je situacija zaista ozbiljna pokazuje i to da je Tong 2014. kupio 20 kvadratnih kilometara zemlje na ostrvu Vanua Lebu (Fidži), udaljenom 2.000 kilometara, gde će se preseliti stanovnici kada more proguta sela, a do tada tamo se uzgaja hrana.
Velike države ne brinu o problemima sa kojima se suočavaju najugroženiji
On se u komentaru osvrnuo na licemerje velikih i moćnih, jer zbog njihove inercije uvek prvo nastradaju siromašniji i manji.
„Ne samo da se Amerika povukla iz Pariskog sporazuma o klimatskim promenama, već se šuška da će to da učini i naš „veliki brat”, jedan od najgorih zagađivača na planeti, Australija. Oni su jedna od retkih država čija emisija gasova ne opada, ne stagnira, nego raste, i koja time pokazuje da im uopšte nije stalo do naroda i država na Pacifiku, njihovih prvih suseda. Kao i SAD, Australija je podbacila kao regionalni lider i zaštitnik”, naveo je on.
Kiribati, koju turisti zbog prirodnih lepota i načina života opisuju kao “raj na zemlji”, sada gradi betonske blokove kako bi zaustavio nadiranje mora, ali pogoršavaju eroziju plodnoga tla.
Plaže su im, posle velikih plima, preplavljene i zakopane ispod naslaga smeća. U doslovno spasavanje zemlje uključila se i Svetska banka koja ubrzano ulaže u projekte oko kojih stručnjaci često ne mogu da se slože. Dok su jedni za zid, drugi tvrde kako treba nasipati zemlju i saditi mangrove šume. Sve je to, kaže Tong, malo, presporo i čini se, na žalost, prekasno.
Nemaju više dovoljno novca da kupuju hranu koja im je sve potrebnija, kao i pitka voda…. Na glavnom ostrvu koji iz aviona izgleda kao uska i tanka crta zemlje, postoji samo jedan jedini put koji je sve češće poplavljen.
Neke se kućice, preko noći, nađu okružene morem koje onda povlači peskovito tlo na kojem su građene, a kada odu u „polja” shvate da je morska voda natopila i useve.
Neke porodice selile su se više puta, uverene da će na drugom kraju ostrva pronaći mir, no more ih uvek sustigne. Gotovo svaka druga porodica manično štedi novac i živi polugladna kako bi imali dovoljno kada dođe dan i budu prisiljeni da se odsele, navodi se u tekstu.
