fbpx
Loading...

Klimatske promene bi mogle da ugroze neke lokalne specijalitete

Izvor: carbonbrief.org / Daisy Dunne

Klimatske promene će verovatno promeniti način na koji ljudi širom sveta gaje i trguju hranom, kao i kako uživaju u njoj, uključujući i lokalne specijalitete.

Povećane temperature bi mogle da promene uslove za gajenje biljaka što znači da bi usevi koji su nekada bili odgovarajućji za klimu u određenim oblastima morali da budu gajeni na drugim lokacijama. Sa druge strane, povećanje temperature u okeanima bi moglo da uzrokuje da riba i ostala morska hrana migriraju u hladnije vode.

Promenjeni uslovi bi mogli da znatno otežaju pravljenje lokalnih specijaliteta koji često zavise od kombinacije odgovarajućih klimatskih uslova i lokalnog znanja.

Sajt Carbon Brief je istraživao kako će neki od najpoznatijih tradicionalnih lokalnih specijaliteta na svetu „proći” kako se naša planeta bude zagrevala.

Kina: Pekinška patka

Iako kineska kuhinja dosta varira od regiona do regiona, mnogi smatraju da je kinesko nacionalno jelo pekinška patka sa hrskavom kožicom.

Kina je zemlja u kojoj se gaji najveći broj pataka, istraživanje iz 2010. godine je došlo do zaključka da u ovoj zemlji živi više od dve milijarde pataka, a najrasprostranjenija vrsta se upravo zove Peking patka.

Načna studija koja se bavila uticajem temperaturnog stresa na živinu je došla do zaključka da bi povećane temperature mogle da dovedu do „smanjenja kostura i proporicja grudi i bataka” kod mnogih ptica uključujući i patke. Temperaturni stres takođe utiče na „intramuskularni procenat masti u grudnim mišićima što negativno utiče na nutritivnu vrednost i ukus mesa”, kažu autori.

Istraživanje sprovedeno u Ujedinjenom kraljevstvu je pokazalo da visoke temperature povećavaju smrtnost Peking pataka u poređenju sa prosečnim temperaturama. „Visoke spoljašnje temperature su bile uključene u smanjen rast pataka i njihovu povećanu smrtnost”, naveli su autori u svoj istraživanju.

Analiza Carbon Brief-a je pokazala da se prosečna temperatura u Kini povećala za oko 1,6 °C od početka industrijske revolucije do danas. Temperatura bi do kraja veka mogla da poraste u rasponu od dodatnih 1,6 °C pa sve do 5,9 °C u zavisnosti od toga kolike će biti ukupne ljudske emisije gasova sa efektom staklene bašte.

Klimatske promene su takođe povećale učestalost i intenzitet toplotnih talasa u Kini, pokazali su rezultati mnogih studija. Nedavno je istraživanje koje se bavilo šangajskim rekordnim toplotnim talasom iz 2017. godine pokazalo da su klimatske promene za 23% povećale verovatnoću da se desi taj događaj tokom kog su temperature dostizale 40,9 °C.

Pored temperaturnog stresa, gajenje pataka suočavaće se i sa povećanom opasnošću od bolesti kako klima bude postajala sve toplija.

Domaće patke u Kini su podložne ptičijem gripu koji je smrtonosan, kako za patke, tako i za ljude. Tokom 2013. godine ovaj virus je ubio 623 ljudi u Kini, a mnogi od zaraženih su bili u kontaktu sa pticama sa farmi. U 2005. i 2006. godini druga vrsta virusa je protutnjala kroz jugoistočnu Aziju i ubila 140 miliona domaćih ptica i načinila štetu od 10 milijardi dolara.

Najopasnije vrste ptičijeg gripa potiču od divljih vodenih ptica i onda se prenose na živinu, kaže Dr Marius Gilbert, istraživač sa Univerziteta u Briselu i autor istraživačkoag rada koji je ispitivao uticaj klimatskih promena na ptičiji grip.

Očekuje se da će klimatske promene dovesti do promena u životnim navikama divljih vodenih ptica tako što će, na primer, promeniti put njihovih migracija. Ove promene bi mogle da promene proces širenja ptičijeg gripa, čineći njegov uticaj na domaće patke nepredvidivim, izjavio Gilbert za Carbon Brief:

„Klimatske promene će verovatno promeniti i prostor i vreme u godini tokom kojeg divlje ptice migriraju, a time i kontinetalni prenos različitih vrsta ptičijeg gripa generalno. Ipak faktori kao što su su upotreba zemlje mogu imati podjednako jak uticaj na migracije ptica kao tako da je izdvajanje uticaja samo klimatskih promena dosta teško.”

Italija: Pasta

Jedno od najprepoznatljivijih italijanskih jela je pasta i ova zemlja je najveći svetski proizvođač i izvoznik testenine.

Testenina se tradicionalno pravi od durum pšenice – „tvrde“ pšenice koja potiče sa Bliskog Istoka. Italija je drugi najveći svetski proizvođač tvrde pšenice, ali je takođe i veliki uvoznik, posebno iz Severne Amerike.

Većina proizvodnje durum pšenice odvija se u južnoj Italiji, mada postoje i uzgajivači u centralnim i severnim regionima. Usevi se obično sade u oktobru ili novembru, a žetva je početkom jula naredne godine.

Ovaj raspored uzgoja čini useve posebno ranjivim na rane toplotne talase koji se pojavljuju u maju i junu. Studija objavljena 2015. otkrila je da su od 1995. do 2013. godine sa ranim toplotnim talasima imale tendenciju manjeg prinosa durum pšenice.

Vruće vreme smanjuje prinose useva zato što  „ubrzava ciklus biljnog razvoja” – ostavljajući manje vremena za formiranje zrna, navodi se u studiji. Ekstremno visoke temperature mogu izazvati „razne vrste poremećaja“ u normalnim biljnim procesima, i ukoliko traju duže vremena „mogu dovesti do skoro potpunog gubitka prinosa“. 

Gubici useva dostigli su vrhunac 2003. godine, kada je do tada „neviđeni“ rani letnji toplotni talas zahvatio Evropu. Ovaj ekstremni događaj bio je dvostruko verovatniji zbog klimatskih promena izazvanih čovekom, pokazalo je veliko istraživanje.

 Uzgoj durum pšenice takođe je ugrožen i od drugih ekstremnih događaja, uključujući sušu, obilne kiše i jake mrazeve.

Istraživanje Carbon Brief-a je utvrdilo da bilo koja snaga budućih klimatskih promena može povećati rizik od suše u Italiji – dok je najveći rizik upravo u južnoj Italiji gde je i najveća proizvodnja. 

Čak i ako buduće klimatske promene ne budu ozbiljne, u delovima južne Evrope mogli bi iskusiti suše koje su „dvostruko snažnije nego danas“, izjavila je za Carbon Brief dr Selma Guereiro, istraživačica hidrologije i klimatskih promena sa Univerziteta u Njukaslu.

Sjedinjene Američke Države: Hamburger

Hamburger se smatra klasičnim američkim jelom koje se tradicionalno pravi od govedine.

SAD su najveći svetski proizvođač govedine i dom su za više od 30 miliona krava. Domaća proizvodnja zadovoljava većinu potrebe za govedinom, dok  8 do 20% dolazi iz uvoza. Kanada i Meksiko su glavni strani dobavljači.

Uzgoj govedine koncentrisan je u toplijim državama, poput Teksasa i Floride – gde je trava dostupna gotovo cele godine. Međutim, kako se temperature povećavaju, ove regije bi mogle postati nepodnošljivo vruće za stoku, navodi se u federalnom izveštaju.

Krave su posebno osetljive na vrućinu jer ne mogu da se znoje, objašnjava prof. Grant Devel, veterinar  na Univerzitetu Ajova Stejt. U svom blog postu on piše:

„Stoka se ne znoji efikasno i oslanja se na disanje da bi se ohladila. Dodatni faktor pored klimatskih uslova je proces fermentacije u njihovim stomacima koji stvara dodatnu toplotu koje stoka treba da  se oslobodi. “

Visoke temperature takođe mogu oslabiti imuni sistem goveda, čineći ih podložnijima bolestima. Ženke takođe troše više vremena tražeći hlad kad je vruće, što znači da je manje verovatno da će postati steone  i roditi potomstvo.

Klimatske promene takođe mogu uticati na dostupnost trave kojom se stoka hrani. Savezno istraživanje je otkrilo da bi ravnice na jugozapadu SAD-a u budućnosti mogle imati „smanjenu sposobnost za izdržavanje stoke“, jer bi topliji uslovi mogli prouzrokovati promene u vrsti vegetacije koja je na raspolaganju kravama.

Američka stoka se takođe suočava sa pretnjom sve jačih toplotnih talasa. Toplotni talas 2011. godine  je doveo do smrti 4000 goveda samo u državi Ajova. Farm Progress piše da su tada neki farmer čak pokušali da ohlade svoje stado instalirajući ogromne industrijske ventilator.

Niz studija je utvrdio da klimatske promene čine američke toplotne talase i verovatnijim i snažnijim. Na primer, jedno istraživanje je pokazalo da je toplotni talas 2011. u Teksasu, najvećoj državi za proizvodnju goveđeg mesa, bio 10 puta verovatniji zbog klimatskih promena izazvanih čovekom.

Stoka se takođe suočava sa pretnjom od drugih vrsta ekstremnih vremenskih prilika, uključujući mećave i poplave. Ove godine, mećave i poplave na srednjem zapadu u martu dovele su do smrti stoke koja je izazvala štetu od 400 miliona dolara u državi Nebraska.

Uticaj klimatskih promena na mećave i hladne periode još uvek nije siguran. Studija sprovedena 2014. godine otkrila je da se mećave u Dakoti mogu postati ređe kako se klima bude zagrevala.

Međutim, sve više istraživanja ukazuje da bi zagrevanje na Arktiku moglo da igra ulogu u pokretanju ekstremnih hladnih talasa u SAD-u. Carbon Brief je u januaru objavio detaljan dokument koji objašnjava vezu između ekstremne hladnoće u SAD-u i zagrevanja Arktika.

Najnoviji tekstovi

Kategorije

Najnoviji tekstovi

Kategorije

Cilj sajta Klima101 jeste podizanje svesti i edukacija stanovništva našeg jezičkog područja o uzrocima, posledicama i opasnostima koje prete od klimatskih promena, kao i načinima rešavanja ovog problema.
SAZNAJ VIŠE
2020-02-06T11:54:30+00:00