Klimatske promene otežavaju iskorenjivanje smrtonosnih epidemija, a porast temperature pomaže komarcima u širenju malarije na više predele Afrike, izjavio je u utorak čelnik globalnog zdravstvenog fonda.
Ostale potencijalne smrtonosne posledice klimatskih promena uključuju snažnije ciklone nakon kojih nastaje povećan rizik od infekcija, rekao je Piter Sands, izvršni direktor Globalnog fonda za borbu protiv AIDS-a, tuberkuloze (TB) i malarije.
„Od tri bolesti protiv kojih se borimo, klimatske promene že imati najočigledniji uticaj na malariju”, rekao je Sands novinarima u Ženevi.
On je opisao nove infekcije malarije koje su zabeležene u mestima sa većom nadmorskom visinom u Keniji i Etiopiji kao „vrlo zabrinjavajuće”.
Globalni fond – savez vlada, civilnog društva i partnera iz privatnog sektora, teži cilju Ujedinjenih nacija da okonča tri epidemije do 2030. godine.
Toplije površinske vode okeana povećavaju intenzitet oluja. Nakon poplava koje je ove godine u Mozambiku prouzrokovao ciklon Idai, došlo je do više hiljada novih slučajeva malarije u ovoj zemlji , zbog toga je Fond poslao hitna sredstva kako bi se kriza stavila pod kontrolu.
„Postoje indirektni efekti (klimatskih promena) na TB i HIV, jer ako su ljudi raseljeni zbog narušavanja životne sredine ili klimatskih promena, oni će verovatno biti više ranjivi na ove bolesti”, dodao je.
Na konferenciji u oktobru čiji je domaćin bio francuski predsednik Emanuel Makron, Globalni fond je obezbedio rekordna obećanja za finansiranje u iznosu od nešto više od 14 milijardi dolara u naredne tri godine.
Sands, bivši izvršni direktor Standard Chartered banke, rekao je da će sposobnost sveta da postigne ciljeve održivog razvoja koje su usvojile Ujedinjene nacije o iskorenjivanju pomenute tri bolesti delimično zavisiti i od toga da li će pogođene zemlje povećati izdatke za zdravstvo u iznosu od 46 milijardi dolara u istom periodu.
Od afričkih zemalja se traži da povećaju potrošnju za zdravstvo na 15 odsto svog budžeta što bi predstavljalo veliki skok za mnoge.
„Ciljevi neće biti ispunjeni samo upornošću igrača poput Globalnog fonda ili bilateralnom pomoći”, rekao je.
Sands je naveo i da je od tri epidemije napredak u iskorenjivanju tuberkuloze bio najsporiji, mada je nedavno napravljen napredak u identifikaciji miliona slučajeva koji su ranije bili nedijagnostifikovani.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO) Malarija je 2017. godine zarazila 219 miliona ljudi širom sveta, ubivši 435.000. Većina žrtava bile su bebe ili mala deca u subsaharskoj Africi.
Tuberkuloza je tokom 2017. godine ubila 1,6 miliona ljudi, uključujući 300 000 ljudi sa HIV-om, saopštila je SZO, što je čini jednim od 10 najčešćih uzroka smrti u svetu.
