Poslednji izveštaj Međunarodnog panela za klimatske promene u kome su predstavljeni podaci vezani za emisije gasova staklene bašte i do sada opažene promene. Takođe su data i predviđanja za buduće klimatske promene kao i pregled mogućnosti za adaptaciju i smanjivanje emisija na globalnom nivou.

Izveštaj Svetske banke u kome su detaljno predstavljeni mogući izazovi sa kojima će se usled klimatskih promena suočiti regioni Subsaharske Afrike, Južne Azije i Jugoistočne Azije.

Izveštaj Svetske banke u kome su detaljno predstavljeni mogući izazovi sa kojima će se usled klimatskih promena suočiti regioni Latinske Amerike i Kariba, Severne Afrike i Bliskog istoka, kao i Balkana i Centralne Azije.

Izveštaj organizacije REN21 o napretku prelaska na obnovljive izvore energije u kome je moguće videti posebne podatke o novoizgrađenim kapacitetima za dobijanje energije iz svih obnovljivih izvora (npr. solarna, energija vetra, biomasa itd.) Kao i pregled napretka tehnologije i zakona o smanjivanju emisija u mnogim zemljama.

Celokupan tekst prvog sporazuma o klimatskim promenama oko koga su se saglasile sve države na svetu.

Celokupan tekst Kjoto protokola.

Svi planovi za smanjenje emisija (Nameravani doprinosi na nacionalnom nivou) koje države prema obavezama iz Pariskog sporazuma moraju da objave mogu se naći na sajtu

Nameravan doprinos na nacionalnom nivou Republike Srbije.

Prvi pregled stanja u oblasti klimatskih promena na nacionalnom nivou. U njemu se mogu naći podaci o do sada opaženim promenama, kao i buduća predviđanja. Analize ugroženosti različitih privrednih grana, kao i izveštaji o dosadašnjim emisijama gasova staklene bašte.

Ovaj izveštaj daje prikaz aktivnosti u oblasti klimatskih promena, uključujući informacije o trenutnim i očekivanim nivoima emisija gasova staklene bašte, o mogućnostima i načinima njihovog smanjenja, o monitoringu, izveštavanju i verifikaciji, kao i o uočenim nedostacima i potrebama Srbije.

Ovaj plan treba da obezbedi procene ranjivosti i rizika u odnosu na buduću promenu klime i da, u odnosu na njih, definiše moguće opcije adaptacije, posebno mere koje se odnose na srednjoročne i dugoročne potrebe.

U ovom dokumentu možete saznati na koji način Srbija planira da ostvari cilj da do 2020. godine 27% energije koja se troši na godišnjem nivou dolazi iz obnovljivih izvora.