Nova analiza koja kombinuje različita istraživanja 89 istraživača iz 50 međunarodnih organizacija, kako prenosi Gardijan, pokazuje da topljenje ledenih kapa na Grenlandu i Antartiku prati najgori scenario Međudržavnog panela o klimatskim promenama. Tačnije, ove ledene kape se tope šest puta brže nego devedesetih godina prošlog veka.
U analizi su korišćeni podaci iz jedanaest satelitskih misija, a Gardijan je opisuje kao najpotpuniju do sada. Kako se dalje navodi, ledene kape su do pre tridesetak godina bile stabilne jer ove formacije sporo reaguju na globalno zagrevanje.
Međutim, u periodu od 1992. do 2017. godine na njima se istopilo oko 6,4 triliona leda što je dovoljno da globalni nivo mora poraste za 17,8 milimetara, a porast nivoa mora je jedna od najštetnijih dugoročnih posledica klimatskih promena.
Danas je gubitak leda na Grenlandu i Antarktiku zaslužan za trećinu porasta globalnog nivoa mora. Prema IPCC izveštaju, nivo mora će do 2100. godine porasti za 53 centimetra, ali nova analiza pokazuje da bi u slučaju da se sadašnji trendovi nastave nivo mora mogao da poraste za dodatnih 17 centimetara. Profesor Endrju Šepard sa Univerziteta u Lidsu za Gardijan objašnjava da to znači da će 400 miliona ljudi, odnosno 40 miliona više nego što se ranije pretpostavljalo, biti izloženo velikim poplavama.
Nova analiza predviđa da će rekord u topljenju ledenih kapa kada se obrade svi podaci, oboriti 2019. godina, dok je do sada rekordna bila 2010. godina.
Istraživanja pokazuju da je gotovo sav gubitak leda na Antarktiku i polovina gubitka na Grenlandu posledica zagrevanja okeana, dok druga polovina leda na Grenlandu nestaje zbog topljenja površine leda usled povećane temperature vazduha.
