Novi Zeland sve je bliže svom cilju da zasadi milijardu stabala drveća. Vlada je preusmerila dodatnih 240 miliona dolara ovom projektu, što njegov budžet čini 485 miliona dolara za tri godine. Ako bi ovaj potez bio odobren, ovaj program bi bio najznačajniji klimatski program na nacionalnom nivou. Vlada ove zemlje takođe razmišlja da postavi sebi cilj, i to da postane ekonomija bez emisija do 2050. godine. Ovi napori takođe dolaze u skladu sa planiranim programom razmene emisija (ETS).
„Ovako postavljena strategija dovela bi do sadnje 340 miliona stabala drveća u narednih 10 godina“ rekao je ministar šumarstva Šejn Džouns. „Ovo je jedna od najbitnijih akcija vlade i njihove subvencije pomoći će nam da postignemo svoj cilj od milijardu stabala“ izjavio je.
Drveće nam pomaže u borbi protiv klimatskih promena tako što izvlači gasove staklene bašte iz atmosfere. Ono takođe štiti zemljište od ozbiljnijih posledica kao što su poplave i oluje. To su samo neki od benefita koje nam drveće pruža.
Novi Zeland je ovu akciju predstavio naciji na dobar način, potencirajući da će on pomoći u rehabilitaciji životne sredine, sprečiti širenje šumskih požara i proizvesti oko 1000 novih poslova, a odgovor javnosti bio je odličan.
Postoje i kritičari ovog plana koji se bune da se projekat ne sprovodi dovoljno transparentno i koji smatraju da su problemi poput osiguranja za porodilje, ugrožene slojeve i bolesnu decu daleko bitniji od sadnje drveća.
Uprkos tome, ova inicijativa uživa veliku podršku a vlada razmatra osnivanje javno privatnih partnerstava što bi obezbedilo sredstva za vlasnike zemlje koji bi bili plaćeni da posade drvo na svom posedu.
Ovakav direktan pristup zaštiti životne sredine aktuelan je i u drugim delovima sveta. Novoizabrani ministar Pakistana, Imran Kan najavio je svoj plan da zasadi 10 milijardi stabala.
Iako su ovakvi napori ključni u borbi protiv klimatskih promena vlade sveta ipak treba da se fokusiraju na smanjenje emisija gasova staklene bašte s obzirom da su one glavni uzrok klimatskih promena.
Novi Zeland se obavezao Pariskim sporazumom da smanji emisije iz 2005. godine za čak 30% do 2030. godine.
