fbpx
Loading...

Ogroman pad potrošnje nafte i uglja, obnovljivi izvori otporni na krizu

Autorka: Milica Simonović Izvor: BusinessGreen, The Guardian

Međunarodna agencija za energetiku (IEA) danas je objavila izveštaj koji se bavi analizom uticaja globalne zdravstvene krize, urokovane novim korona virusom, na svetsku energetsku potražnju, kao i na emisije ugljen-dioksida u tekućoj godini. Ono što nam može dati razlog za optimizam, u smislu klimatske krize, jeste da su se obnovljivi izvori energije, u odnosu na tradicionalne načine proizvodnje, pokazali kao najotporniji na vanredne mere koje su uvedene u ovom periodu.

Izvršni direktor IEA, Fatih Birol, kaže da je pandemija dovela do istorijskog šoka energetskog sektora na globalnom nivou i zapanjujućeg smanjenja potražnje za fosilnim gorivima. Birol je takođe naveo, da samo obnovljivi izvori energije odolevaju smanjenoj potrošnji struje, kao i da je još uvek rano za dugoročna predviđanja, ali i da proizvodnja energije posle pandemije neće imati istu sliku kao u periodu pre zdravstvene krize.

Razlog zašto korišćenje energije dobijene iz obnovljivih izvora nije palo zajedno sa smanjenom potražnjom električne energije je taj što su operativni troškovi korišćenja obnovljivih izvora niži od onih za fosilna goriva, kao i prvenstvo ulaska u mrežu.

U izveštaju se navodi da bi proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora ove godine trebalo da poraste za 5 odsto i da se očekuje da obnovljivi izvori energije u 2020. učestvuju u globalnoj proizvodnji struje sa oko 40%. Ovaj stabilan rast u kombinaciji sa kolapsom potražnje za fosilnim gorivima, učiniće da čista energija odigra najveću ulogu ikada u globalnom energetskom sistemu ove godine.

U izveštaju se predviđa da bi ovogodišnja potražnja energije mogla da opadne za 6 odsto, što bi bi bilo ekvivalentno potražnji Indije na godišnjem nivou, koja je je na trećem mestu najvećih svetskih potrošača. Ovakav ishod bi praktično neutralisao rast u potražnji koji je zabeležen prethodnih pet godina. Posledica je, razumljivo, manja upotreba fosilnih goriva, što se uočava i kroz kolaps na tržištu nafte.

Usled globalno uvedenih restrikcija na putovanje, kao i zastoja svetske ekonomije, očekuje se najveći pad u svetskoj potražnji nafte zabeležen u u prethodnih 25 godina. Kako se navodi u izveštaju, predviđa se pad potražnje gasa za 5 odsto, posle čitave decenije neprekidnog rasta. Potražnja za ugljem bi mogla da se smanji za 8 odsto, u odnosu na 2019, što bi bio najveći registrovani pad od završetka Drugogo svetskog rata.

Rezultat je svakako i smanjenja emisija ugljen-dioksida, za koju IEA predviđa da će opasti za 8 odsto u 2020, te bi nivo emisija bio najniži u poslednjih 10 godina, čineći ovaj godišnji pad šest puta većim u odnosu na prethodni rekord zabeležen tokom vrhunca svetske ekonomske krize.

Iako ovi podaci deluju obećavajuće za borbu protiv klimatskih promena, važno je da se ne ponište prilikom ponovnog buđenja svetske ekonomije. Od ključne je važnosti da donosioci odluka prilikom obezbeđivanja paketa za privredni postpandemijski oporavak uključe i planove za brže napuštanje fosilnih goriva.

Ne propusti članke i zanimljivosti o klimatskim promenama koje svakodnevno objavljujemo na našim društvenim mrežama.

Najnoviji tekstovi

Kategorije

Moglo bi da te zanima i…

Najnoviji tekstovi

Kategorije

Cilj sajta Klima101 jeste podizanje svesti i edukacija stanovništva našeg jezičkog područja o uzrocima, posledicama i opasnostima koje prete od klimatskih promena, kao i načinima rešavanja ovog problema.
SAZNAJ VIŠE
2020-05-06T14:58:00+00:00