Do sada je više od 15.000 požara pogodilo vlažna staništa u regiji Pantanal u Brazilu, čime je veliki deo ovog zemljišta opustošen. To je trostruko više od broja zabeleženih požara u istom periodu 2019. godine, prema podacima koje je prikupio brazilski Nacionalni institut za svemirska istraživanja (Inpe).
Često odredište ekoturista, Pantanal, najveće je svetsko vlažno stanište i dom je domorodačkih naroda i velike koncentracije retkih ili ugroženih vrsta, poput jaguara i džinovskih armadila.
Mali požari se javljaju svake godine u ovom regionu, koji se širi na delove zapadnog Brazila i proteže se u Boliviju i Paragvaj.
Međutim, požari u regionu Pantanal ove godine su bez presedana u obimu i trajanju, kažu istraživači, te je do sada čak 22 % prostrane poplavne ravnice, što je površina od oko 3,2 miliona hektara, podleglo plamenu.
Prema rečima specijalistkinje za daljinsko istraživanje na Saveznom univerzitetu u Rio de Žaneiru Renate Libonati to je više nego dvostruko veća površina od one koja je izgorela u požarima koji su pogodili Kaliforniju ove godine.
Ako bismo poredili sa veličinom država, izgoreli predeo u Pantanalu jednak je površini čitave Belgije.
Naučnici su veoma zabrinuti da će požari duboko promeniti već krhki ekosistem Pantanala i da se on možda nikada neće oporaviti.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Za razliku od obližnjeg Amazona, vegetacija u Pantanalu je evoluirala tako da zapravo koegzistira sa vatrom, te je mnogim biljnim vrstama potrebna toplota da bi mogle da klijaju. Prirodni požari nastaju u septembru, krajem sušne sezone i često su izazvani udarom groma. Ovakvi požari se brzo i gase jer im nestaje gorivnog materijala, a za sprečavanje širenja požara zaslužne su i okolne poplavne ravnice.
Ipak, ono što ovogodišnju sezonu požara razlikuje od prethodnih jeste da činjenica da se čitav region trenutno suočava sa najsnažnijom sušom u proteklih 47 godina. Prema rečima ekološkinje sa Univerziteta Merilend Luise Diele-Vegas, i 2019. godine su požari bili intenzivni, što je doprinelo stvaranju suvih uslova i pogoršalo rizik od stvaranja požara za ovu godinu.
Klimatski modeli sugerišu da bi u Pantanalu, najvećem vlažnom staništu na svetu, prosečna temperatura mogla da poraste do 7 ºC do kraja veka.
Rešenje za ovo naučnici vide u promenama politika zaštite životne sredine, zbog čega ističu da ako trenutni klimatski trendovi, trendovi upravljanja zemljištem i trenutna politika zaštite životne sredine potraju, Pantanal kakav poznajemo prestaće da postoji.
