fbpx
Loading...

Zašto Australija gori?

Autorka: Milica Simonović

Požari u Australiji su bili glavna svetska tema u prvim nedeljama 2020. godine. Od početka požara poginulo je 28 ljudi, na hiljade kuća je uništeno, a ekolozi sa Univerziteta u Sidneju procenili su da je živote više od milijardu ptica, gmizavaca i sisara uzela vatrena stihija koja od septembra prošle godine hara Novim Južnim Velsom. Iako je poznato da Australija ima takozvanu sezonu požara i da njihova pojava nije nešto neuobičajeno, ova sezona donosi sasvim nove izazove i posledice po stanovništvo ovog kontinenta. Najveći požari prostiru se južnom i istočnom obalom, koja je najgušće naseljena, a obuhvata i okolinu Sidneja i Adelejda.

Do sada je izgorelo preko 100 hiljada kvadratnih kilometara zemljišta, što je više od površine čitave Srbije! 

Na pitanje zašto je ova sezona ovoliko dramatična i zašto vatrogasci i volonteri već mesecima ne mogu da zauzdaju požare, mogu se čuti različiti odgovori, od toga da klimatske promene deluju kao dolivanje ulja na vatru, preko tvrdnji da se požari namerno započinju od strane ljudi, pa do potpune negacije klimatskih skeptika da promene u klimi igraju bilo kakvu ulogu.

Uticaj klimatskih promena na požare

Naučnici godinama unazad ukazuju na činjenicu da topliji i suvlji vremenski uslovi koje donose klimatske promene mogu da dovedu do učestalije pojave požara većih inteziteta, a nedavno je ovo upozorenje ponovljeno u specijalnom izveštaju o klimatskim promenama i zemljištu Međunarodnog panela za klimatske promene (IPCC) u avgustu prošle godine.

Titula najtoplije godine u Australiji, od kako se vrše merenja, pripala je 2019. naime, podaci austalijskog meteorološkog biroa govore da je srednja godišnja temperatura bila viša za 1,52 °C, u odnosu na period između 1961. i 1990, čime je oboren prethodni rekord iz 2013, kada je srednja temperatura bila viša za 1,33 °C.

Prošle godine oboren je i rekord srednje dnevne maksimalne temperature, a decembar 2019. godine je bio najtopliji mesec ikada u Australiji.  

Pored toga što je bila najtoplija, prošla godina je bila i najsuvlja. srednja godišnja količina padavina bila je znatno ispod uobičajenih vrednosti i iznosila je 277mm, nadmašivši prethodnu najnižu zabeleženu vrednost od 314mm iz 1902. Izuzetno sušni uslovi u Australiji vladaju još od kraja 2017. godine i to je razlog zašto su u ovim požarima goreli i neki predeli koji inače nisu toliko ugroženi od ove nepogode.

Svedočimo onome na šta nauka već duže vreme skreće pažnju, klimatske promene uzrokuju sve češće i ekstremnije visoke temperature, što pogoršava uslove i čini vegetaciju suvljom i podložnijom paljenju. Vatrogasno rukovodstvo Australije procenjuje rizik za nastanak i opasnost požara na osnovu izmerene temperature, vlažnosti vazduha, brzine vetra i pristupačnosti suvog goriva. Na osnovu ovih proračuna, zaključeno je da je u 2019. ovaj rizik bio najveći od kada se vrše proračuni, tj. od 1950.

Naučnici koji se bave izučavanjem klime, sa raznih svetskih univerziteta, instituta i istraživačkih centara govore istu stvar, globalno zagrevanje izazvano antropogenom aktivnošću dovodi do ekstremnijih i opasnijih požara.

Što je vegetacija suvlja, požari lakše nastaju, duže se održavaju i lakše se šire, a ono što posebno zabrinjava jeste mogućnost da požari koji trenutno pustoše sve pred sobom, postanu normalna’’ pojava u narednim godinama u Australiji, što bi se desilo ukoliko srednja globalna temperatura poraste za 2,5 do 3 °C, u odnosu na predindustrijski period.

Kako požari utiču na klimatske promene?

Trenutno se procenjuje da je tokom protekla tri meseca neprestanih požara oslobođeno oko 350 miliona tona ugljen-dioksida u atmosferu, što je kao dve trećine od ukupne količine koju Australija emituje tokom godine. Do sada se smatralo da šume reapsorbuju sav ugljen-dioksid koji se oslobodi na ovaj način, međutim, budući da klimatske promene dovode do učestalijih i intezivnijih požara, ali i suša, očekuje se sporija stopa ponovnog rasta vegetacije između sezona, te bi mogao da prođe i čitav vek pre nego što se reapsorbuje sva količina ugljen-dioksida oslobođena u ovoj sezoni.

Koji još faktori utiču na požare?

Iako je uticaj klimatskih promena na dramatičnu sezonu australijskih požara naučno neosporan, ipak i drugi faktori igraju ulogu. Za samo nastajanje šumskih požara neophodno je prisustvo suvog, čvrstog goriva, izvora toplote koji će dovesti do paljenja vatre i pogodnih vremenskih uslova za njeno širenje.

Najopasniji uslovi za širenje požara nastaju kada se suv i topao vazduh, koji putuje iz pustinjskog centralnog dela kontinenta ka priobalnim naseljenim regijama, susretne sa vazdušnom masom drugačije gustine, formirajući atmosferski front. Ova pojava može da dovede do nagle promene pritiska, temperature i brzine vetra, što posledično dovodi do širenja požara u više različitih pravaca.

U Novom Južnom Velsu i Kvinslendu pokrenuti su pravni postupci protiv građana koji su namerno palili vatru tokom sezone požara, među kojima su i oni koji su bacali na zemlju neugašene opuške cigareta i šibice, što su neki klimatski skeptici iskoristili da pokrenu kampanju kojom se preuveličava ovaj uticaj na požare. Ipak, glavni uzročnici započinjanja požara jesu udari gromova, a većina koja je započeta od strane ljudi je slučajna.

Dodatno, s obzirom da su ovi požari toliko veliki i oslobađaju ogromnu količinu toplote, oni stvaraju sopstvene nepredvidive i opasne vremenske sisteme, što dovodi do oluja, jakih vetrova, pa i vatrenih tornada. Jedan takav tornado je pre nekoliko dana usmrtio volontera nakon što je podigao vatrogasno vozilo sa tla.

Poređenje sa prethodnim požarima

Ukupna količina zemljišta spaljenog u Novom Južnom Velsu u 2019. je najveća koja je viđena od 1984, kada je ova država pretrpela ozbiljne požare započete udarima gromova na dan katoličkog Božića. Međutim, s obzirom da sezona i dalje traje, pitanje je kolika će biti konačna šteta.

Pri tom, stručnjaci kažu da su današnji uslovi fundamentalno drugačiji i gori kada se uporede sa situacijama od pre toliko godina. Uzevši u obzir broj ljudi na koje je ova sezona uticala, mnogi je nazivaju najrazornijom do sada, a moguće je da će se situacija pogoršati, budući da su u Astraliji temperature najviše tokom januara i februara.

Tokom proteklih šest meseci površina koja je izgorela u Australiji je više nego duplo veća od one koju su zahvatili požari u Kaliforniji 2018. i u Amazonu 2019, zajedno.

Australija kao oličenje klimatske krize

Dok zastrašujuće slike vanrednog stanja u Australiji obilaze svet, ljudi i životinje ostaju bez domova, a oni manje srećni i bez života, vatrogasci trpe opekotine i kolabiraju od iscrpljenosti, rastu i bunt i gnev stanovnika prema nacionalnom i lokalnom rukovodstvu.

Premijer vlade, Skot Morison se već neko vreme nalazi na meti osude javnosti, budući da je u jeku sezone požara otišao na porodični odmor na Havaje, ali i odbio preporuke da smanji australijsku industriju uglja, čiji je Australija najveći svetski izvoznik.

Kako je Reuters preneo 7. januara, australijska vlada i dalje uporno tvrdi da ne postoji direktna veza između ovosezonskih požara i klimatskih promena, uprkos besu javnosti, broju žrtava i naučnih upozorenja. Morison takođe tvrdi da Australija ne mora agresivnije da smanji emisiju ugljen-dioksida da bi se zaustavilo globalno zagrevanje.

Posle ovakvog scenarija u Australiji, postalo je, na žalost i laicima očigledno da višegodišnja upozorenja naučne javnosti o posledicama koje donosi globalno zagrevanje nisu nikakva zavera, a da najglasniji takozvani klimatski skeptici uglavnom imaju malo drugačiju motivaciju od očuvanja čovekove okoline kada govore u prilog upotrebe fosilnih goriva.

Ukoliko ne smanjimo emisiju gasova sa efektom staklene bašte, a potom je i potpuno ukinemo do 2050, ne samo da će se ovakva situacija u Australiji češće ponavljati, već ćemo i u ostalim delovima sveta videti sve ekstremnije vremenske uslove i nepogode, koji će uticati na sve nas.

Na kraju postavlja se pitanje: Koliko još miliona hektara našeg doma treba da izgori pre nego što se svi ujedinimo u borbi protiv klimatskih promena?

Najnoviji tekstovi

Kategorije

Moglo bi da te zanima i…

Najnoviji tekstovi

Kategorije

Cilj sajta Klima101 jeste podizanje svesti i edukacija stanovništva našeg jezičkog područja o uzrocima, posledicama i opasnostima koje prete od klimatskih promena, kao i načinima rešavanja ovog problema.
SAZNAJ VIŠE
2020-04-24T14:44:16+00:00