Jučerašnji kraj dvadeset pete konferencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP25), nakon produžetka od 2 dana, obeležila je globalna kritika u medijima.
Iako je ovaj samit bio najduži do sada, nije ispunio očekivanja jer se nije došlo do konsenzusa oko ključnih pitanja, poput regulisanja globalnog tržišta ugljenika.
Posle mukotrpnih pregovora, delegati su se složili da se do sledećeg okupljanja, na narednoj konferenciji u Glazgovu, pripreme novi, bolji planovi za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte.
Mogi od onih koju su prisustvovali pregovorima smatraju da postignut dogovor nije u skladu sa upozorenjima i hitnošću na koje ukazuje nauka.
,,Prisustvujem klimatskim pregovorima još od kada su počeli 1991. Međutim, nikada do sada nisam video ovakav skoro potpuni nesklad koji smo videli sada na COP25 u Madridu, između onoga što nauka zahteva i onoga što donose klimatski pregovori u smislu značajnih akcija’’, izjavio je Alden Mejer, direktor neprofitne organizacije Unija zabrinutih naučnika.
Sve strane će morati da se pozabave ovim jazom između nauke i onoga što se radi u borbi protiv ozbiljnih klimatskih promena, jer ako se ništa ne promeni, granica zagrevanja planete postavljena Pariskim sporazumom bi mogla da se pređe u 2030-tim.
Podstaknuti povlačenjem SAD iz Pariskog sporazuma, kao i jačanjem nacionalizma, Brazil, Australija i Saudijska Arabija suprostavljali su se snažnijoj borbi za očuvanje klime, dok su drugi veliki emiteri gasova sa efektom staklene bašte, kao što su Kina i Indija, postavili kao uslov obećanu finansijsku pomoć od bogatih zemalja pre 2020, da bi uopšte razmotrili postavljene novih ciljeva za smanjenje emisije.
Sa druge strane, neke evropske zemlje, ohrabrene zahtevima javnosti i mladim aktivistima, pridružile su se pozivu zemalja osetljivim na klimatske promene, poput malih ostrvskih, afričkih i latinoameričkih, da se oforme i primene strožija pravila koja će osigurati integritet Pariskog dogovora.
Među usvojenim dokumentima je i deklaracija ,,Čile-Madrid Vreme za akciju’’, koja poziva zemlje da poboljšaju sadašnje postavljene ciljeve za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte, budući da ako ostanu nepromenjeni, srednja globalna temperatura bi mogla da se poveća za 3 do 4 °C do 2100. Ovo bi prekoračilo granicu povećanja do 2 °C, postavljenu Pariskim sporazumom i moglo bi da ima dramatične posledice za mnoge zemlje.
Takođe je dogovoreno da se izdvoje novčana sredstva za najosetljivije zemlje da bi im se nadoknadile posledice ekstremnih vremenskih nepogoda, ali ekološke organizacije i aktivisti kritikuju bogatije zemlje da pokazuju veoma malu zainteresovanost u ozbiljnijoj borbi protiv klimatskih promena.
Nakon nezadovoljavajućih rezultata samita, oči sveta će sledeće godine biti uprte u Glazgov, u Škotskoj, gde će se održati dvadeset šesta konferencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama, a za jednog od potpredsednika konferencije izabrana je i Srbija.
