Mnogo govora, malo konkretnih poteza. Rezime samita u Njujorku

Autor: Nemanja Milović / Izvor: www.climatechangenews.com

Svetski lideri su pozvani u Njujork ovog ponedeljka kako bi predstavili konkretne planove za dostizanje nultih neto emisija. Iako su očekivanja bila velika, opšti utisak je da se predsednici i premijeri najvećih svetskih emitera nisu najbolje pokazali na samitu u Njujorku. Ovo je jasno ilustrovalo koliko je teško zaista smanjivati emisije u odnosu na puko postavljanje ciljeva.

Ambiciozniji cilj Pariskog sporazuma koji podrazumeva zadržavanje zagrevanja ispod 1,5 °C zahteva da svetska privreda dostigne nulte neto emisije do 2050. godine. Ovaj cilj podržan je od generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Antonija Gutereša i većine država na svetu.

Gutereš je zato i pozvao lidere da dođu u sedište UN u Njujorku i kažu svetu kako planiraju da ispune taj cilj.

Grupacija od 77 manjih zemalja se obavezala da će postići nulte neto emisije do 2050. godine, a dodatnih 70 zemalja je izjavilo nameru da postavi ambicioznije klimatske planove naredne godine. Gutereš je na kraju samita bio optimističan i u svom završnom govoru naglasio da su ovo dokazi povećanih ambicija i ubrzanja delovanja na ovom polju.

Iako je bilo znakova „inspirativnog napretka”, koji se najviše ogleda u tome što se privatni sektor i manje upravne jedinice kreću mnogo brže od vlada država, „većina najvećih privreda je debelo zakazala” kada je u pitanju povećanje ambicija, rekao je Endru Stir predsednik i izvršni director World Resources Isntitute-a.

I pored optimističnog tona svog govora, Gutereš je na kraju ipak upozorio da je još mnogo posla neophodno kako bi se dostigla ugljenična neutralnost

Pitanje koje je ostalo neodgovoreno na kraju samita jeste kako postići da države integrišu klimatsku akciju u politike koje se tiču njihovih celokupnih privreda. Potpuna deugljenizacija svetske ekonomije će biti veoma težak zadatak, čak i za najbogatije zemlje sveta.

Manje države su pokazale spremnost da se ozbiljnije pozabave problemom klimatskih promena, ali to jednostavno neće biti dovoljno i sve oči tokom samita bile su uperene u neke od najvećih svetskih emitera, prevashodno Kinu, Ameriku, Indiju i Rusiju.

Kina

Mnogi su se nadali da bi na samitu u Njujorku Kina mogla da najavi novi, ambiciozniji plan za smanjivanje emisija, međutim to se nije dogodilo. Kineski predsednik Si Đinping na kraju nije ni prisustvovao Samitu, a njegov specijalni izaslanik Vang Ji je izjavio da su klimatske promene veliki izazov za sve države sveta i da će Kina ispoštovati svoje obaveze iz Pariskog sporazuma.

Stručnjaci ocenjuju da Kina trenutno vaga svoje opcije u svetlu novi ekonomskih prilika koje su nastale zbog trgovinskog rata sa Amerikom i da zbog toga nisu spremni da daju neka nova obećanja.

Inače kineske emisije su od sredine 2017. godine ponovo u porastu nakon par godina opadanja. Kako emisije od energetskog sektora trenutno miruju komentatori smatraju da su promene u industriji zbog pomenutog trgovinskog rata i ekspanzija građevinske industrije dovele do ovog skoka.

Ipak iz Kine ne dolaze samo crne vesti, nedavno je objavljeno da je struja dobijena iz solarne energije postala jeftinija od one iz mreže, a neki vladini istraživači smatraju da bi kineske emisije mogle da dostignu vrhunac čak 8 godina ranije nego što je planirano.

Indija

Premijer Indije Narendra Modi je u svom govoru istakao da ono što države rade kako bi zaustavile klimatske promene nije dovoljno, kao i da Indija planira velika povećanja svojih kapaciteta koji koriste održive izvore energije.

Ali ono što premijer Indije nije spomenuo u svom govoru je bilo mnogo zvučnije od svega što je izgovorio. Modi se ni u jednom trenutku nije osvrnuo na ugalj koji je ubedljivo najveći izvor emisija u Indiji i energent od koga ova zemlja dobija 75% svoje struje.

Rusija

Rusija je konačno ratifikovala Pariski sporazum. Savetnik Vladimira Putina za klimu Ruslan Edelgeriev je u svom govoru u Ujedinjenim nacijama naglasio kako je Rusija već gotovo prepolovila svoje emisije u odnosu na 1990. godinu, kao i da ruske šume predstavljaju važan deo u planetarnom sistemu upijanja ugljenika iz vazduha.

To što je jedna od najmoćnijih zemalja sveta konačno ratifikovala sporazum iz Pariza je velika stvar, ali neki komentatori sa pravom primećuju da uzimanje 1990. kao bazne godine nije baš najbolje rešenje. Nakon te godine usledio kolaps Sovjetskog saveza i zaustavljanje proizvodnje što je u velikoj meri smanjilo emisije. To znači da Rusija upoređivanjem sa 1990. godinom lako može da odloži bilo kakve nove mere za smanjivanje emisija, a da još uvek ostane „ispod crte”.

Sjedinjene Američke Države

Iako nije bio najavljen, Donald Tramp se ipak na kratko pojavio na Samitu u ponedeljak. Tramp je poslušao govor indijskog premijera i nije se obraćao javnosti, tako da plan SAD-a da napusti Pariski sporazum još uvek važi.

Na kraju su od celog nastupa američkog predsednika na ovom skupu, najviše pažnje privukli oštri pogled koji mu je uputila Greta Tunberg, kao i kasniji tvitovi  u kojima Tramp ismeva švedsku aktivistkinju.