fbpx
Loading...

Nasin satelit pruža novi pogled na topljenje ledenih pokrivača

Autorka: Milica Simonović Izvor: NASA, The New York Times

Uz pomoć najnaprednijeg laserskog instrumenta za posmatranje Zemlje, koji je američka Nacionalna vazduhoplovna i svemirska administracija (NASA) poslala u svemir, tim naučnika sa Univerziteta u Vašingtonu uspeo je da sprovede precizna merenja koja su pokazala kako su se ledeni pokrivači na Grenlandu i Antarktiku menjali poslednjih 16 godina.

Studija objavljena prošle nedelje u naučnom časopisu Science pokazuje da je ukupan gubitak leda na Antarktiku, zajedno sa smanjenjem ledenog pokrivača Grenlanda, odgovoran za porast globalnog nivoa mora za 14 milimetara, od 2003. godine, što je malo manje od trećine ukupnog porasta nivoa mora u ovom periodu. Podatke je pružio Nasin satelit, Ice, Cloud and land Elevation Satellite (ICESat-2), lansiran u Zemljinu orbitu u jesen 2018.

Poređenjem novih otkrića koje je ovaj satelit obezbedio, sa podacima originalnog ICESat koji je sakupljao podatke između 2003. i 2009, istraživači su došli do detaljne slike i novih razumevanja kompleksnih promena ledenih pokrivača, ali, u isto vreme, dobili su i uvid u to kakva budućnost se nalazi ispred Grenlanda i Antarktika.

Istraživačima je već dugo vremena poznato da, iako se ukupna masa leda na Antarktiku smanjuje usled klimatskih promena, promene koje se dešavaji nisu na svim mestima jednake. U određenim predelima istočnog Antarktika masa leda se povećava, dok zapadni Antarktkik, kao i Antarktičko polustrvo ubrzano gube masu. Autori istraživanja kažu da razlog najverovatnije leži u povećanju količine snega koji pada na istočnom delu, budući da se sneg tokom vremena kompresuje i formira led.

Godinama unazad, naučnici pokušavaju da pronađu vezu između topljenja isturenih ledenih ploča koje su u vodi i leda koji se nalazi na čvrstom tlu, ali su nailazili na poteškoće jer su se merenja vršila na različitim mestima, u različito vreme. Sada, uz pomoć podataka Nasinih satelita, sve se nalazi na jednoj mapi i pruža sveobuhvatnu sliku, što je veliki pomak u razumevanju ove veze.

Naime, istraživanje je pokazalo da su isturene ledene ploče zaslužne za oko 30 odsto gubitka leda na zapadnom Antarktiku. Iako se led koji pluta već nalazi u vodi i njegovo topljenje ne utiče na porast nivoa mora, ove ledene ploče pružaju potporu ledu koji se nalazi na čvrstom tlu iza njih. Njihovim stanjivanjem, led koji je bio na čvrstom tlu gubi stabilnost, stiže brže do mora i dovodi do porasta nivoa mora.

Za razliku od Antarktika, gde se mala količina leda gubi površinskim topljenjem, istraživanje je pokazalo da je na Grenlandu dve trećine leda izgubljeno na ovaj način. Takođe, došlo se do zaključka da Grenland gubi oko 200 gigatona svoje mase u proseku na godišnjem nivou, što je doprinelo do porasta globalnog nivoa mora za oko 8 milimetara za period tokom koga su se vršila merenja u ovoj studiji.

Ovi brojevi za Antarktik su oko 118 gigatona gubitka leda godišnje i posledičan porast globalnog nivoa mora za oko 6 milimetara. Da bismo jasnije razumeli koje su količine vode u pitanju, navodi se poređenje da je jedna gigatona leda dovoljna da napuni 400 000 olimpijskih bazena.

Iako se podaci o gubljenju mase i porastu globalnog nivoa mora podudaraju sa drugim nedavnim istraživanjima, autori ove studije naglašavaju da merenja ICESat i ICESat-2 pružaju nova razumevanja detalja važnih za promene ledenih pokrivača.

Ovo je tek prva objavljena analiza podatka koje donosi ICESat-2, koji je dizajniran da bude operativan najmanje tri godine, tako da se u narednom periodu očekuje još studija koje će pružiti još bolje sagledavanje sudbine ledenih pokrivača.

Ne propusti članke i zanimljivosti o klimatskim promenama koje svakodnevno objavljujemo na našim društvenim mrežama.

Najnoviji tekstovi

Kategorije

Moglo bi da te zanima i…

Najnoviji tekstovi

Kategorije

Cilj sajta Klima101 jeste podizanje svesti i edukacija stanovništva našeg jezičkog područja o uzrocima, posledicama i opasnostima koje prete od klimatskih promena, kao i načinima rešavanja ovog problema.
SAZNAJ VIŠE
2020-05-04T17:44:49+00:00