fbpx
Loading...

Šel je znao za opasnost klimatskih promena još 1988. godine i razumeo ulogu velikih naftnih kompanija u problemu

Izvor: washingtonpost.com

Holandski novinar otkrio je dokumente naftne kompanije Šel koji datiraju čak iz 1988. godine, koji pokazuju da je naftna kompanija bila svesna opasnosti od klimatskih promena, velikog udela Šela u tome, kao i toga koliko će teško biti sve zaustaviti.

U izveštaju iz 1988. godine pod nazivom „Efekat staklene bašte” izračunato je da je grupa Šel samostalno bila odgovorna za 4% globalnih emisija ugljen-dioksida kroz svoje proizvode – naftu, prirodni gas i ugalj. „U trenutku kada bude bilo moguće opaziti globalno zagrevanje već može biti prekasno da se preduzmu efikasne kontraere za smanjenje posledica ili čak samo za stabilizaciju situacije”, upozorio je izveštaj.

U izveštaju napisanom od strane članova Šelove radne grupe za efekat staklene bašte stoji da naučnici veruju da će posledice biti moguće otkriti krajem 20. ili početkom 21. veka.

Izveštaj je zasnovan na studiji iz 1986. godine, mada se u dokumentu otkriva da je Šel naručio izveštaje o „efektima staklene bašte” već 1981. godine.

Dokumente je pronašao reporter De Correspondent-a Jelmer Momers i oni su objavljeni na vebsajtu Climate Files koji je sponzorisan od Centra za klimatske istrage, grupe aktivista za zaštitu životne sredine.

Šelova radna grupa je pre tri decenije znala da su klimatske promene stvarne i da zaslužuju punu pažnju i upozoravala je da će klimatske promene uticati na životni standard i proizvodnju hrane, kao i da će imati socijalne, ekonomske i političke posledice.

Radna grupa je takođe upozorila da povećanje nivoa mora može ugroziti ofšor instalacije, obalne objekte, luke, rafinerije i skladišta.

Kakav je bio njihov stav devedesetih?

Nalazi dokumenata se razlikuju od stavova Šela o klimatskim promjenama tokom devedesetih godina, kada je kompanija bila članica Globalne klimatske koalicije. Industrijska grupa je izrazila sumnju verodostojnost nauke o klimatskim promenama i protivila se Kjoto protokolu, globalnom dogovoru postignutom 1997. godine u cilju borbe protiv klimatskih promena.

Šel se 1998. godine povukao iz industrijske grupe, a tadašnji predsednik Mark Mudi-Stjuart je rekao: „Nedavno smo se videli sa njima i zaključili je da su naše razlike u mišljenju nepomirljive. Nećemo više biti član.” Stoji u tadašnjem saopštenju.

U izveštaju iz 1988. godine procenjeno je da je 1981. godine 44% emisija ugljen-dioksida došlo od nafte, 38% od uglja i 17% od prirodnog gasa.

„Kako je sagorevanje fosilnih goriva glavni izvor emisija ugljen-dioskida u atmosferu, poželjno je da energetska industrija gleda u budućnost i da pokuša da odigra svoju ulogu u pronalaženju potrebnih mera za rešavanje ovog problema zajedno sa vladama i drugim akterima”, piše u izveštaju.

Međutim, u izveštaju se takođe navodi da „očekivan vremenski okvir mogućih promena ne zahteva hitnu reakciju”.

U četvrtak je Šel izdao izjavu kao odgovor na objavljivanje izvještaja.

„Stav grupe Šel o klimatskim promjenama je već decenijama javno dostupan. Mi snažno podržavamo Pariski sporazum o klimatskim promenama i potrebu da društvo ostvari budućnost sa manje ugljenika, istovremeno proširujući ekonomske i socijalne koristi energije za sve. Uspešno upravljanje ovim dvostrukim izazovom zahteva zdravu politiku vlade i kulturološke promene kao podstrek niskougljeničnim izborima za preduzeća i potrošače. Ovo zahteva saradnju svih delova društva. ”

Najnoviji tekstovi

Kategorije

Cilj sajta Klima101 jeste podizanje svesti i edukacija stanovništva našeg jezičkog područja o uzrocima, posledicama i opasnostima koje prete od klimatskih promena, kao i načinima rešavanja ovog problema.
SAZNAJ VIŠE
2020-02-06T10:00:27+00:00