fbpx
Loading...

Tačke preokreta bi mogle da budu bliže nego što smo mislili

Autorka: Jovana Nikolić

Kada je Međudržavni panel o klimatskim promenama (IPCC) pre dve decenije uveo ideju o tačkama preokreta, delovalo je da vremena za razmišljanje o njima ima dosta i da možda nikada do njih neće doći. Međutim, tim istraživača na čijem je čelu Tim Lenton, klimatolog sa Univerziteta u Ekseteru, objavio je krajem novembra u časopisu Nature komentar u kome tvrdi da bi situacija mogla biti mnogo ozbiljnija nego što se obično smatra.

Šta su tačke preokreta?

Usled klimatskih promena sistemi trpe brojne promene od kojih su neke spore i potrebno je da prođe više decenija da bi bile primećene, ali druge nastaju velikom brzinom, ponekad i neočekivano. 

Tačka preokreta je nivo promene unutar nekog sistema posle koga dolazi to njegove transformacije u novo stanje, često u kratkom vremenskom periodu, i posle koga se sitem neće vratiti u pređašnje stanje čak i kada uzrok promene bude otklonjen. Više detalja o tome šta su tačno tačke preokreta možete pročitati u našem posebnom tekstu.

Još uvek nije dovoljno istaženo kako bi do ovakavih promena moglo da dođe i kada se to može očekivati, ali je izvesno da bi posledice bile dramatične za gotovo čitavu planetu i veliki deo njenih stanovnika.

Autori teksta u časopisu Nature tvrde da postoje dokazi da je verovatnoća da do ovih tačaka preokreta u narednom milenijumu dođe, znatno veća nego što se pretpostavljalo i upozoravaju da je potrebno što pre identifikovati šta o njima ne znamo a zatim poboljšati saznanja i predviđanja.

Koliko smo blizu?

Mnogi ekonomisti izaražavju sumnju da li će do tačaka preokreta uopšte doći, ali Tim Lenton i njegove kolege im se suprotstavljaju i tvrde da su ove tačke bliže nego što očekujemo, ali da još uvek može da se pronađe način da se one izbegnu.

Kada je IPCC uveo pojam tačaka preokreta, vladala je pretpostavka da će u klimatskom sistemu doći do velikih promena tek ako prosečna globalna temperatura poraste za 5 stepeni Celzijusa u odnosu na predindustrisjki period. U međuvremenu, istraživanja su pokazala da bi već pri porastu od dva ili jednog i po stepena posledice mogle biti velike, a prema trenutnim planovima za smanjivanje emisija očekuje nas oko 3 stepena zagrevanja, i to pod uslovom da se države u potpunosti pridržavaju onoga što su obećale, što znamo da nije uvek bio slučaj u prošlosti. 

Istraživanje Lentonovog tima je prošle godine pokazalo da ukoliko tačka preokreta u jednom sistemu bude dostignuta, povećava se rizik da se to dogodi i u drugom sistemu jer posledice mogu uticati jedna na drugu ka domine koje se ruše.

Kao primer sistema kome preti tačka preokreta navodi se Amazonska prašuma u kojoj živi svaka deseta trenutno poznata vrsta. Prema procenama koje variraju, do kritičnih promena iz kojih nema povratka moglo bi doći kada bude izgubljeno 20 do 40 odsto šume. Treba imati u vidu da je od 1970. godine već izgubljeno oko 17 odsto i da za ova “pluća planete” veliki rizik predstavljaju krčenje i klimatske promene.

Opasnost za ledeni svet

Jedna od najčešće pominjanih tačaka preokreta nastupila bi topljenjem leda koje bi dovelo do porasta nivoa mora, a sa njim i do brojnih posledica iz kojih ne bi bilo povratka. 

Autori teksta u časopisu Nature navode da na zapadnom Antarktiku velika opasnost preti Zalivu Amundsenovog mora, odnosno ledenoj ploči za koju je primećeno da se smanjuje. Ova ploča veličine Teksasa formira jedan od glavnih bazena za drenažu leda, a kompjuterski model pokazuje da ako se ona uruši, to bi moglo da destabilizuje i ostale ploče na zapadnom Antartiku čije ubrzano topljenje bi znantno povećalo nivo mora.

Istočni Antarktik takođe nije stabilan, što bi dodatno povećalo nivo mora kao i ubrzano topljenje leda sa Grenlanda. Kada se uzmu u obzir sva tri kritična aspekta ovog sistema, u narednih 1000 hiljadu godina nivo mora bi mogao da poraste čak 10 metara, tvrde autori pomenutog teksta. Međutim, oni napominju i da je brzina topljenja pod našom kontrolom i da porast globalne prosečne temperature od 1,5 stepen znatno usporava sve ove procese nego porast od 2 stepena.

Domine koje se ruše

Neke od promena koje se već dešavaju ukazuju koliko bi moglo biti opasno ako se prekorače tačke preokreta. Svaka od njih dovodi do novih posledica, a dešava se i da neke od njih budu zapostavljene u predviđanjima kako bi naš svet mogao da izgleda u budućnosti. Zato autori teksta objavljenog u Nature napominju koliko je važno uzeti u obzir svaki deo sistema koji se poput domina može urušiti.

Oni napominju da brojne promene koje se već dešavaju dovode do pojačane emisije gasova sa efektom staklene bašte što pojačava klimatske promene, ali i smanjuje naš „ugljenični budžet” tj. količinu ovih gasova koju bi čovečanstvo još uvek moglo da oslobodi kako globalna temperatura u proseku ne bi porasla više od dva stepena. Sve to smanjuje i vreme koje nam preostaje da do cilja Pariskog sporazuma dođemo, a iskustvo pokazuje da se odluke i promene navika odgiravaju jako sporo.

Korali koji nestaju i krčenje Amazonske šume najupečatljiviji su primeri tačaka prekokreta u biosferi. Ako one budu prekoračane, ne samo da će se brojne vrste naći pred rizikom da izumru, ili čak nestati, već bi će se i atmosferi vratiti određena količina ugljenika. Na Arktiku, gde temperatura raste duplo brže od proseka, primećeno je da su šume sve podložnije požarima što dovodi do toga da šume postaju izvori ugljenika, a permaforst, odnosno trajni mraz, koji se topi osim ugljen-dioksida oslobađa i metan koji ima još jači efekat staklene bašte.

Zato, ukazuju naučnici, treba da posmatramo situaciju kao da smo u stanju „klimatske uzbune” i da što pre preduzmemo hitne korake kako bismo osigurali da ne pređemo nijednu od navedenih tačaka preokreta.

Najnoviji tekstovi

Kategorije

Najnoviji tekstovi

Kategorije

Cilj sajta Klima101 jeste podizanje svesti i edukacija stanovništva našeg jezičkog područja o uzrocima, posledicama i opasnostima koje prete od klimatskih promena, kao i načinima rešavanja ovog problema.
SAZNAJ VIŠE
2020-02-06T13:05:27+00:00