Tokom prošle godine ledena ploča na Grenlandu se smanjila više nego u bilo kojem periodu od kako se od 1948. vrše merenja, pokazala je studija objavljena prethodne nedelje u naučnom časopisu The Cryosphere. Ovakav događaj ukazuje na rizik naglog povećanja globalnog nivoa mora do kojeg mogu dovesti klimatske promene.
Ledena ploča Grenlanda, koja je druga po veličini na svetu, pokriva oko 80 odsto ostrva, a u 2019. je izgubila oko 600 milijardi tona vode, količinu koja je tokom prošle godine doprinela porastu globalnog nivoa mora za oko 1,5 milimetara, sudeći po pomenutoj studiju, koja je sprovedena na Univerzitetu Kolumbija i Univerzitetu u Liježu.
U poslednjih nekoliko decenija, Grenland je doprineo porastu globalnog nivoa mora negde između 20 i 25 odsto. Ukoliko se emisije gasova sa efektom staklene bašte budu povećavale, ovaj udeo bi mogao da skoči na 40 odsto, do 2100. godine, mada je i dalje neizvesno kakav će biti trend topljenja najvećeg ledenog pokrivača na svetu, Antarktika.
Kada bi se čitava količina leda na Grenlandu otopila, to bi povećalo nivo mora za čitavih 7 metara.
Ono što je posebno zabrinjavajuće je da do obaranja ovog rekorda nisu dovele samo tople temperature, kako se navodi u istraživanju, već i određeni atmosferski uslovi koji pogoduju ovom procesu, a koji su postali učestaliji usled klimatskih promena.
Dosadašnji klimatski modeli Međunarodnog panela o klimatskim promenama (IPCC), a koji procenjuju kako će se klima menjati u budućnosti i kakve će to posledice doneti, nisu uračunali ove neobične atmosferske uslove, naglašavaju autori studije. Ukoliko takvi uslovi postanu redovna pojava u narednim godinama, topljene ledenih ploča bi moglo da bude duplo veće u odnosu na trenutne procene, rezultirajući ozbiljnim posledičnim povećanjem nivoa mora.
IPCC je u septembru prošle godine objavio poseban izveštaj o uticaju klimatskih promena na okeane i kriosferu, u kome se predviđa da bi globalni nivo mora mogao da se poveća za oko 1 metar do 2100, ukoliko emisije gasva sa efektom staklene bašte nastave da rastu. Više o tom izveštaju možete pročitati u našem tekstu OVDE
Masovno topljenje slatke vode, kao što je slučaj na Grenlandu, može da ugrozi stotine miliona ljudi koji žive na niskim nadmorskim visinama, kao i na obim poplava koje ćemo videti u budućnosti. Dodatno, topljenje lednika menja salinitet mora, što može negativno da utiče na morske ekosisteme.
