Još jedan snažni toplotni talas stigao je u Evropu ove nedelje i zahvatiće veći deo Francuske, Španije, Portugala i Ujedinjenog kraljevstva. Za razliku od prvog toplotnog talasa ovog leta koji je trajao tokom poslednje nedelje juna i početkom jula, očekuje se da će ovaj stići i do Skandinavije koja je prošle godine iskusila ekstremno toplo vreme praćeno mnogobrojnim šumskim požarima.
Meteo France je predvideo da će u četvrtak u Parizu biti oboren temperaturni rekord star 72 godine koji iznosi 40,4 °C. Modeli predviđaju da će ovaj toplotni talas trajati do petka i zahvatiti Pariz kao i veći dao Francuske. Rani toplotni talas koji je početkom leta zahvatio Evropu je već postavio novi rekord za najvišu temperaturu u Francuskoj od 45,9 °C.
Vreli i suvi uslovi povećavaju rizik od šumskih požara, posebno u Španiji i Portugalu gde se vatrogasci bore sa vatrenim stihijama poslednih dana.
Za razliku od prethodnog toplotnog talasa ovaj će stići i do Ujedinjenog kraljvestva gde je nacionalna meteorološka agencija (Met Office) upozorila da se rekordne temperature takođe očekuju u četvrtak, posebno u centralnoj i istočnoj Engleskoj gde će talas najduže trajati. U opasnosti su najviša ikad zabeležena julska temperatura od 36,7 °C i generalni rekord od 38,5 °C koji je postavljen u Faveršamu 2003. godine upozorava Met Office.
Novi toplotni talas će zahvatiti i ostale delove Evrope uključujući Švajcarsku, Belgiju, Nemačku, Dansku, Švedsku i Norvešku.
Ekstremno tople temperature predstavljaju veću opasnost za javno zdravlje u prostorima koji nisu klimatizovani kao što su metro stanice u Londonu, Parizu, Amsterdamu i Berlinu. Ali ono što treba razumeti jeste da toplotni talasi koji se dešavaju sredinom leta imaju manji uticaj na zdravlje ljudi od onih sa početka leta pošto su ljudi uspeli da se priviknu na više temperature.
Klimatske promene povećavaju šansu i intenzitet ovakvih događaja
Istraživanja pokazuju da toplotni talasi poput ovog postaju sve češći i snažniji zbog toga što klima postaje sve toplija usled ljudskih aktivnosti, prvenstveno sagorevanja fosilnih goriva.
Analiza uticaja klimatskih promena na toplotni talas koji je zahvatio Evropu početkom leta je pokazala da su poslednjih godina u toplotnim talasima zabeležene više temperature nego što je to bio slučaj u pređašnjim takvim događajima. U izveštaju, koji još nije prošao proveru od strane zajednice, stoji da je verovatnoća da se toplotni talas ovakve jačine sada desi bar 10 puta veća nego što je to bio slučaj pre sto godina.
Druga studija koja je ispitivala smrtonosni evropski toplotni talas iz 2003. je pokazala da je šansa da se taj događaj dogodi bila duplo veća zbog klimatskih promena izazvanih povećanom koncentracijom gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi.
Poslednjih godina su urađene mnoge studije koje su bliže ispitivale ljudski uticaj na ekstremno visoke temperature. Veoma temeljno istraživanje objavljeno u časopisu Američke akademije nauka u 2017. godini je pokazalo da su klimatske promene povećale šansu za rekordne temperature na više od 80% kopnene površine na Zemlji. (Istraživanje nije uključilo pojedine manje razvijene delove sveta gde nije bilo dovoljno podataka da se izvuku konkretni zaključci.)
