Fotografija: Marko Risović (www.cpn.rs)
Svetski dan meteorologije obeležava se svakog 23. marta u čast osnivanja Svetske meteorološke organizacije 1950. godine. Ovo nam je bio povod da razgovaramo sa cenjenim meteorologom, dr Vladimirom Đurđevićem.
Dr Vladimir Đurđević je zaposlen kao vanredni profesor na grupi za meteorologiju Fizičkog fakulteta, Univerziteta u Beogradu, bavi se numeričkim modeliranjem atmosfere i klimatskim promenama. Dobitnik je godišnje nagrade Fizičkog fakulteta za najproduktivnijeg istraživača, kao i nagrade Fonda Borivoje Dobrilović Svetske meteorološke organizacije.
U javnosti, popularni Đura je poznat kao neumorni edukator o pitanjima klimatskih promena i velika podrška svima koji se trude da Srbija postane zemlja sa zdravijom životnom sredinom.
Profesor Đurđević je takođe i deo tima Klime101 i pomaže nam da za vas pripremimo relevantan i naučno proveren sadržaj.
Kada ste počeli da se interesujete za temu klimatskih promena i kako ste odlučili da karijeru posvetite izučavanju tog fenomena?
Sve je počelo sa tzv. povezanim modelom atmosfere i okeana, koji sam razvijao tokom magistarskih studija. Za prognozu vremena, meteorolozi koriste numeričke modela atmosfere koji su povezani sa modelima tla, a kada je klima u pitanju onda je dobro da pored dela modela koji simulira procese u atmosferi i tlu imate i deo koji simulira procese u okeanu, kao i deo koji sve to „uvezuje” u jednu celinu. I zato mi je to bilo veoma zanimljivo.
Prof. dr Vladimir Đurđević
Tokom razvoja ovog povezanog modela, počeo sam da se interesujem i za dugogodišnje simulacije sa ovakvim modelima, kao i za projekcije buduće klime, tako da sam odlučio da mi to bude tema za doktorske studije. Takođe, tokom tih godina jedno vreme sam proveo u CMCC centru u Italiji, koji je danas jedan od globalno vodećih istraživačkih centara u oblasti klimatskih promena, a koji je doduše u to vreme bio tek na svom početku. Međutim, česti boravci u CMCC su me takođe prilično re-fokusirali sa drugih stvari na temu klimatskih promena. Ukratko, preko interesovanja za numeričko modeliranje različitih geofizičkih procesa našao sam se u temi klimatskih promena, i vremenom potpuno profilisao za ovu temu.
Vaš mentor je Borivoj Rajković kome je na Prinstonu, između ostalih, jedan od profesora bio i Suki Manabe prošlogodišnji dobitnik Nobelove nagrade za fiziku. Koliko je za vaš razvoj kao naučnika bio važan rad sa profesorom Rajkovićem?
Dobar mentor zlata vredi! To mi je još više postalo jasno kako sam tokom svoje karijere upoznao zaista mnogo profesora najrazličitijih fakulteta i univerziteta. Inače u numeričkom modeliranju skoro da postoje različite „škole”, ili još slobodnije rečeno različite „filozofije” modeliranja, slično kao i u nekim drugim oblastima, a Manabe je sa još nekim istraživačima iz Amerike, bio utemeljivač nekih osnovnih principa i ideja kojih se i danas držimo.
U tom smislu naša katedra u Beogradu, imala je više veza sa pionirima u ovoj oblasti pa i ovu da je moj mentor imao prilike da uči od onih koji su zaista pokrenuli celu tu priču oko numeričkog modeliranja i razvoja klimatskih modela. Tako, kada je Manabe dobio nagradu, imao sam osećaj, kao da je u nekom sportu pobedio tim za koji ne samo da navijate, već sa njim imate i neke posebne veze.
Kakvo je trenutno interesovanje studenata za temu klimatskih promena, da li će naša zemlja u narednim godinama dobiti novu generaciju naučnika koji se bave ovim problemom?
Nova generacije je već tu, samo možda nisu još toliko vidljivi. Danas je ova tema, potpuno opravdano, značajno više prisutna u različitim disciplinama u odnosu na to koliko je bila pre dvadesetak godina, tako da je i sve više mladih istraživača koji su stekli diplome na različtim fakultetima, a koji žele da se bave ovom temom iz svog ugla. Čini mi se da idemo u dobrom smeru, a da bismo nastavili, najvažnije će po meni biti da ovu temu integrišemo u postojeće programe različitih fakulteta, a ne da se prave neki posebni programi, jer klimatske promene su kao tema toliko široke, da je nemoguće sve obuhvatiti na jednom mestu. Zato je važno da svako iz svog ugla da svoj doprinos.
Ljudi koji rade u oblasti klimatskih promena i zaštite životne sredine znaju da ste uvek dostupni da pružite pomoć i da praktično nikada ne odbijate poziv za učešće na događaju ili gostovanje u medijima. Odakle crpite energiju i motivaciju za konstantan angažman te vrste?
Možda ne deluje tako sa strane, ali to je mali procenat energije koju ulažem u svoj ukupan profesionalni rad, bilo da se radi o obrazovnom delu na fakultetu ili rada na istraživanjima. U odnosu na istraživački rad u smislu modeliranja, analize i obrade podataka, pisanje radova i izveštaja za projekte, to mu dođe kao 5 minuta za odmor i relaksaciju … izuzev pisanja autorskih tekstova i pisanih intervjua (smeh).
Prof. dr Vladimir Đurđević
Takođe, mislim da je obaveza svih koji imaju visoko profilisana ekspertska znanja, za čije sticanje su uložili mnogo godina, i pri tome su za to najviše bili finansirani iz javnih sredstava, i koji rade u javnom sektoru, da jednostvano to znanje treba da stave na raspolaganje svima kojima je potrebno. To mi deluje toliko logično da ne znam kako bi moglo da bude drugačije.
Koja od potencijalnih posledica klimatskih promena na region Srbije i Balkana vas najviše brine?
Toplotni talasi i suše koji mogu da se propagiraju u toliko segmenata društva da je skoro nesagledivo šta sve može da iskoči kao problem na čijem početku je jedan od ovih ekstrema. Danas je i dalje relativno mali broj ljudi, u široj javnosti, zainteresovan da razume celu sliku klimatskih promena, koja je prilično kompleksna, i mislim da je to ozbiljan problem.
U budućnosti ćemo se sve češće susretati sa različitim izazovima zbog ekstrema, i biće vrlo teško ljudima da na pravi način shvate šta se dešava, a razumevanje problema je prvi korak da iz njega izađete sa što manje nepovoljnih posledica.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Danas se obeležava Svetski dan meteorologije, koliko je duga tradicija ove discipline u Srbiji?
Kod nas je sve je počelo meteorološkim merenjima, i razvojem prve mreže stanica, u prvoj polovini devetnaestog veka. Međutim kao i u svetu, meteorologija je doživela potpunu transformaciju pojavom računara posle drugog svetskog rata. Preciznije, transformacija je nastupila, kada je meteorologija u pitanju, pojavom prvog računara ENIAC, na kome je između ostalog urađena i prva numerička prognoza vremena (mogli bi u šali reći proto-numerička-prognoza).
Tako je i kod nas tokom pedesetih i šezdesetih, meteorologija počela da prati svetske trendove. Sedamdesetih godina, u bivšoj Jugoslaviji, prvi put je korišćen numerički model, koji su razvili naši istraživači, za prognozu vremena. U to vreme to je bila potpuna avangarda za zemlje koje su bile u rangu tadašnje Jugoslavije, jer uglavnom je ta tehnologija bila rezervisana za najrazvijenije države.
Inače možda nije toliko poznato, ali 2012. godine, nekadašnji profesor na mom fakultetu, koji je kasnije prešao u nacionalnu meteorološku službu u Sjedinjenim Američkim Državama, prof. dr Zaviša Janjić, je dobio godišnju nagradu Svetske meteorološke organizacije, za životno delo, prvenstveno za razvoj numeričkih modela, što je najprestižnija nagrada u našoj disciplini. To je između ostalog bila i potvrda tradiciji u ovoj oblasti koja postoji kod nas i doprinosu na globalnom nivou. Danas „naši” meteorolozi rade širom sveta, od najelitnijih institucija kao što je Evropski centar za srednjoročnu prognozu vremena, preko Američke nacionalne službe, NASA, pa sve do mnogobrojnih univerziteta u Evropi i Americi. Biću neskroman, ali mi smo u svetu meteorologije jedna mala ali prilično jaka komuna.
Veliki ste pobornik open-source koncepta, koliko je važno da nauka u današnjem vremenu bude besplatna i dostupna svima?
Kod nas je poslednjih godina pojam otvorenih podataka dobio malo više pažnje u javnom prostoru, ali to je samo mali deo slagalice, koju čine i otvoren računarski kod, pa i otvoren hardver, a konačno i to što je isključivo objavljivanje naučnih radova u časopisima sa otvorenim pristupom. Nema bolje odluke, a u mom slučaju i osećaja, nego sav svoj rad i trud ponuditi svima da ga mogu slobodno koristiti.
Da bih pojednostavio, biću još malo nerformalan pa ću citirati moto projekta Urbazona Trotorock, „umnoži i daj dalje!”. Iza toga stoji cela filozofija, za koju sada nemamo vremena, ali sam skoro siguran da ovaj pristup omogućava da svi budemo produktivniji, da naša istraživanja budu kvalitetnija, i da konačno društvo brže i sveobuhvatnije ostvaruje benefite od svog znanja koje imamo. Ko misli suprotno, biću rad da učestvujem sa njim u debati (smeh).
