fbpx
Loading...

Zašto je Srbija jutros bila jedna od najzagađenijih zemalja na svetu?

Autor: Nemanja Milović Izvor: klima101.rs

U petak ujutru smo se probudili sa ne baš najprijatnijom vešću. Beograd je bio ubedljivo najzagađeniji grad na svetu sa koncentracijom čestičnog zagađenja koje je višestruko prevazilazilo dozvoljene vrednosti, a slična situacija je bila i u mnogim drugim gradovima u Srbiji, dok je prema aplikacijama koje prate kvalitet vazduha, vazduh u Srbiji danas okarakterisan kao opasan.

Ovakva vest je iznenadila javnost pošto su mnogi parametri koji su ove godine isticani kao ključni za katstrofalno stanje vazduha u našoj zemlji izostali. 

Kako bi se zaustavila epidemija koronavirusa praktično cela zemlja je stala, saobraćaja gotovo da uopšte nema, usporena je industrijska proizvodnja, a prethodnih dana je duvao i vrlo jak vetar koji smo svi uporno prizivali tokom zime kako bi barem malo razduvao zagađenje. Šta se onda dogodilo?

Da bismo došli do ovog odgovora prvo moramo pogledati kakva je struktura zagađenja, odnosno kakvo zagađenje je u petak ujutru upalilo sve alarme. 

O ovome smo popričali sa Aleksandrom Macurom, direktorom RES fondacije koji od jutra razgovara sa različitim stručnjacima pokušavajući da otkrije razlog za ovaj nagli skok zagađenosti vazduha.

“Novo, ogromno povećanje čestičnog zagađenja širom Srbije je takvo da je najmanja zabeležena satna vrednost koncentracije PM 10 tri puta veća od maksimalne dozvoljene dnevne vrednosti.” kaže Macura. 

Ali izuzetno nagli skok zagađenja nije jedina iznenađujuća informacija.

 “Vidljiva je i neuobičajeno velika razlika u koncentraciji između PM 10 i PM 2.5 čestica”, kaže on. 

To praktično znači da danas u vazduhu imamo značajno veći broj krupnijih čestica nego što je to inače slučaj. 

Jedan od razloga zbog kojeg se ovo dogodilo otkriva nam Ana Vuković, vandredna profesorka sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

Signal naglog skoka u PM vrednostima ukazuje na epizodu nagle emisije čestica iz nekog izvora. Danas je izmerena visoka vrednost PM10 čestica (prečnik manji od 10 mikrometara), koja je takođe znatno viša od vrednosti PM2.5 čestica (prečnik manji od 2.5 mikrometara). Na osnovu ovakvih merenja, potrebno je pretpostaviti da izvor emisija sadrži dominantno čestice krupnije od 2.5 mikrometra.” rekla je ona.

 “U prirodi, na primer, ovakvi izvori mogu biti vulkanske erupcije ili takozvani izvori peščanih oluja, tj. ogoljene površine potpuno ili delimično suvog zemljišta, koje pri dovoljno jakom vetru, emituju čestice.”, objašnjava i otkriva šta je uzrok toliko dramatičnom skoku ovog zagađenja danas.

“Današnja epizoda, koja je uzrok naglog povećanja PM koncentracija na teritoriji Srbije, je peščana oluja  koja je u najvećoj meri donela pesak sa istočne obale Kaspijskog mora. Usled isušivanja, najviše kao posledice klimatskih promena, pojavile su se ogoljene površine zemljišta sitne teksture, koje pri dovoljno jakom vetru mogu emitovati dosta sitnih čestica mineralnog aerosola i stvoriti intenzivne peščane oluje koje mogu postati regionalnog karaktera i doneti ove čestice čak do nas.”, rekla je Ana Vuković.

To se poklapa i sa informacijama koje je prikupio Aleksandar Macura: “Uočljivo je da su gradovi u košavskom području zabeležili veće vrednosti od drugih gradova.”, rekao je on.

Ispod možete videti animaciju napravljenu na osnovu prognoza o kretanju aerosola dobijenu iz izmerenih satelitskih podataka AOD (Aerosol optical depth)

Animacija transporta mineralnog aerosola u regionu, dobijena iz satelitskih Aerosol Optical Depth (AOD) podataka. Izvor https://atmosphere.copernicus.eu/

.

Ipak prašina koju iz udaljenih predela nose jaki vetrovi ne objašnjava u potpunosti izuzetno visoko zagađenje koje je danas zabeleženo, pogotovo pošto je vazduh veoma zagađen u celoj zemlji, a ne samo u regionu pogođenom košavom

Aleksandar Macura tvrdi da razloge za to treba tražiti u izvorima zagađenja koji su i inače dominantni u Srbiji, uz pojačavajući efekat još nekh okolnosti koje su specifične za trenutak u kome se nalazimo.

“Znamo da su prethodni dani bili hladni i da je stanovništvo, zbog mera izolacije, kod kuće mnogo više nego inače. Znamo da je prekoračenje graničnih vrednosti zabeleženo u celoj Srbiji, a znamo i da je kraj grejne sezone i da je kvalitetnog goriva manje nego na početku.” kaže on.

“U isto vreme ne znamo kakve su aktivnosti pojedinih velikih zagađivača.” dodaje.

Defitivan odgovor u kojoj meri su različiti izvori zagađenja uticali na to da Srbija danas bude jedna od najzagađenijih država na svetu, a Beograd najzagađenija prestonica je teško dati u ovom trenutku i za to je potrebno još dosta istraživanja i podataka. 

Jednu stvar ipak definitivno možemo da izbacimo iz jednačine, a to je saobraćaj koga poslednjih dana u našoj zemlji gotovo da uopšte nema, a ove zime je od strane vlasti često istican kao glavni izvor zagađenja.

To posebno ističe Vladimir Đurđević, profesor sa Fizičkog fakulteta u Beogradu: “Nažalost, teška situacija u kojoj se nalazi ceo svet, pa i naša zemlja nam je pomogla da naučimo lekciju, i to vrlo eksplicitno, da saobraćaj nije glavni krivac za zagađenje u Srbiji. Kao i koliko je velika disproporcija izmedju termoelektrana, industrije, i grejanja kao zagađivača u odnosu na saobracaj.”

“Značajna uloga termoelektrana i industrije u zagađenju je bila još bolje vidljiva pre nekoliko dana, kada su temperature bile i preko 20C. Tada, je već na snazi bila zabrana kretanja, grejanje bilo svedeno na minimum zbog visokih temperatura, ali zagađenje je bilo značajno, ne kao danas, ali ipak znacajno.” dodaje on.

Sa tim se slaže i Aleksandar Macura: “Znamo da nam subvencije za električna vozila neće mnogo pomoći da rešimo problem zagađenja.” 

I dodaje: “Bilo bi elementarno ljudski da dok traje ovo stanje razmotrimo da ih zamenimo nekom merom koja će smanjiti zagađenje i pomoći onima kojima je pomoć potrebna.” aludirajući na najsiromašniji deo građana koji se uglavnom još uvek greje na čvrsta goriva.

Na zagađenje vazduha utiču mnogobrojni faktori i bez detaljnijeg istraživanja i hemijske analize čestičnog zagađenja teško je sa apsolutnom sigurnošću tvrditi iz kojih izvora stiže zagađenost. Peščana oluja je najbolja pretpostavka koju imamo za neverovatan skok zagađenja u petak ujutru koje je dovelo do toga da prema podacima Air Visual-a Beograd bude gotovo duplo zagađeniji od grada koji je bio na drugom mestu na listi, međutim čak i bez ovog neuobičajenog događaja, vazduh u našoj zemlji je veoma zagađen i rešavanje tog problema nam mora biti jedan od prioriteta.

Ukoliko vas interesujete da pročitate više o uobičajenim izvorima zagađenja u Srbiji, pogledajte tekst koji je za nas krajem oktobra napisao Srđan Kukolj, stručnjak za uticaj zagađenja vazduha na zdravlje. Tekst je dostupan OVDE

Prati nas na društvenim mrežama

Ne propusti članke i zanimljivosti o klimatskim promenama koje svakodnevno objavljujemo na našim društvenim mrežama.

Najnoviji tekstovi

Kategorije

Najnoviji tekstovi

Kategorije

Cilj sajta Klima101 jeste podizanje svesti i edukacija stanovništva našeg jezičkog područja o uzrocima, posledicama i opasnostima koje prete od klimatskih promena, kao i načinima rešavanja ovog problema.
SAZNAJ VIŠE
2020-03-28T08:57:58+00:00