fbpx
Loading...

Zašto su ovi američki izbori važni za sudbinu planete?

Autor: Nemanja Milović Datum: 28.10.2020. Photo: Screenshot PBS

Ovo je bez svake sumnje godina koju ćemo dugo pamtiti. Pandemija kovida-19, karantin i zatvaranje širom sveta, velika ekonomska kriza koja polako počinje da pokazuje svoje lice, rasni nemiri u Americi, protesti u našoj zemlji, protesti u Poljskoj povodom zabrane abortusa… Verovatno bismo mogli satima da nabrajamo šta se sve desilo u 2020. i nešto bismo sigurno propustili.

Međutim, po mišljenju mnogih, najvažnija stvar koja će se dogoditi ove godine i koja će znatno uticati na budućnost planete, zakazana je za utorak 3. novembar – u pitanju su američki izbori.

To da su američki izbori važni nije novost, svake četiri godine pažnja svetske javnosti usmerena je na dešavanja u ovoj zemlji i izbor američkog naroda koji je veoma važan za svetska zbivanja. Ali ono što biranje između Donalda Trampa i Džoa Bajdena čini posebnim je činjenica da od osobe koja će u naredne 4 godine sedeti u Beloj kući može u dobroj meri zavisiti uspešnost globalnih napora u borbi protiv klimatskih promena.

Klimatski skepticizam Donalda Trampa

Da Donald Tramp ne veruje u klimatske promene bilo je poznato i znatno pre nego što je ušao u trku za američkog predsednika. Američki sajt vox.com je 2017. objavio listu od čak 115 tvitova u kojima on poriče globalno zagrevanje od kojih je prvi zabeležen još 2011. godine kada je sadašnji američki predsednik dovodio klimatske promene u pitanje zato što je u Njujorku krajem oktobra napadao sneg. 

Nakon toga je Tramp dodatno radikalizovao svoj stav i počeo da izjavljuje kako su klimatske promene „kineska prevara”, a jedno od glavnih predizbornih obećanja bilo je da će SAD što pre napustiti Pariski sporazum. Ovo obećanje Tramp je i ispunio kada je 1. Juna 2017. pokrenuo postupak izlaska Amerike iz sporazuma potpisanog 2015. u Parizu koji će i zvanično biti završen 4. novembra 2020.

Pored izbegavanja međunarodnih obaveza Tramp je dosta toga uradio i na unutrašnjem planu. U nedavno objavljenoj analizi New York Times-a navodi se da je Trampova administracija u poslednje 4 godine ukinula ili ublažila čak 72 zakona i propisa koji se tiču klimatskih promena i zaštite životne sredine, dok je ukidanje još 27 propisa u toku.

Mnogo pažnje je privukao i njegov izbor spornih ljudi na čelo ključnih organizacija koje u svojoj nadležnosti imaju i pitanja povezana sa klimatskim promenama kao što su Agencija za zaštitu životne sredine (EPA) i Nacionalna agencija za okeane i atmosferu (NOAA). 

Dok je početkom ove nedelje finalizovan i izbor nove sudije Vrhovnog suda Ejmi Koni Beret koja je na saslušanju u američkom kongresu odbila da se izjasni o klimatskim promenama i nazvala ih „kontroverznim pitanjem”.

Šta se dešava ako pobedi Tramp?

Ukoliko Donald Tramp osvoji drugi mandat on će nastaviti sa vođenjem slične politike što će sigurno usporiti deugljenizaciju američke privrede i produžiti rezervisanu ulogu SAD kada je u pitanju klimatska diplomatija. 

To će otežati koordinisanu međunarodnu akciju kada su u pitanju klimatske promene i poslužiti kao zgodan izgovor državama koje još nisu spremne da se odreknu fosilnih goriva da nastave da ih sagorevaju. 

S obzirom na to da su mere koje će se preduzeti u narednih deset godina ključne kada je u pitanju zaustavljanje globalnog zagrevanja, još četiri godine Trampovog predsednikovanja najvećom privredom na svetu bi bez svake sumnje smanjilo šanse za izbegavanje najtežih posledica klimatskih promena.

Međutim, važno je istaći i da Trampova pobeda vrlo verovatno ne bi značila i potpunu propast, s obzirom na to da su trendovi razvoja obnovljivih izvora energije takvi da su očekivanja analitičara da bi čak i bez snažnog američkog truda, globalne emisije trebalo da krenu da padaju.

Klimatske promene kao važan deo Bajdenove kampanje

Imajući u vidu šta je sve Tramp uradio kako poništio politike koje treba da utiču na to da SAD smanje svoje emisije gasova sa efektom staklene bašte, i kakve bi posledice još 4 godine njegove vladavine mogle da imaju, ne iznenađuje činjenica da su klimatske promene zauzele važno mesto u kampanji njegovog protivkandidata.

U julu je Džo Bajden objavio svoj plan za razvoj sektora čistih tehnologija koji predviđa investicije od preko 2000 milijardi američkih dolara u ovu industriju u naredne četiri godine. To je najambiciozniji plan koji je jedan kandidat ikada predstavio kada je u pitanju borba protiv klimatskih promena. Ovaj plan podrazumeva i poptunu deugljenizaciju proizvodnje električne energije u Americi do 2035.

Pored toga, u poslednjoj predsedničkoj debati klimatske promene su bile jedna od tema o kojoj su kandidati iznosili svoja viđenja. Bajden je čak u finalnom obraćanju tokom debate, na pitanje kako bi se obratio građanima tokom inauguracije rekao „Izabraćemo nauku umesto fikcije i nadu umesto straha. Zato što imamo neverovatnu priliku. Možemo da unapredimo našu ekonomiju i da se u isto vreme pobrinemo da je naša privreda motivisana čistom energijom.

Dok je pre samo tri dana u svom obraćanju u Pensilvaniji, jednoj od kolebljivih država, Bajden izjavio da će ukinuti subvencije za fosilna goriva i naglasio da se „klimatske promene ubrzavaju”.

Šta se dešava ako pobedi Bajden?

Ukoliko Džo Bajden postane novi predsednik SAD, vrlo brzo bismo mogli da očekujemo značajno povećanje američkih klimatskih ambicija, povratak SAD u Pariski sporazum i obavezivanje na postizanje ugljenične neutralnosti do 2050. Pored toga, izvesno je da bi SAD pokušale ponovo da preuzmu primat u klimatskoj diplomatiji i povećaju svoj uticaj kroz razne međunarodne inicijative koje bi dovele do smanjivanja emisija. 

Amerika je drugi najveći emiter GHG, tako da akcije koje se tamo preduzimaju imaju znatne posledice na ceo svet. Imajući u vidu nedavne najave postizanja neto-nultih emisija od strane Kine, Japana, ali i mnogih drugih država, američko posvećivanje ovom cilju bi značilo da je gotovo svim najvećim svetskim privredama, makar deklarativno, sprečavanje klimatskih promena prioritet.

Takođe ne treba zanemariti ni novac koji će biti uložen u industriju čistih tehnologija i generalno razvoj ove grane u Americi koji bi mogao znatno da ubrza razvitak novih rešenja koja su svetu još uvek neophodna kako bi se zagrevanje ograničilo na 1,5 °C. 

Sveukupno gledano Bajdenova pobeda bi dala dodatni zamajac međunarodnim naporima u borbi protiv klimatskih promena koja je u poslednjih godinu dana, čak i uprkos pandemiji, nastavila da jača i znatno bi povećala šanse da se ciljevi predviđeni Pariskom sporazumom ispune.

Koliko su stavovi o klimatskim promenama važni za ishod izbora?

Prema rezultatima anketa koje je među američkim glasačima sproveo PEW istraživački centar, iako važne, klimatske promene ipak nisu među četiri najvažnije teme za američke glasače. To su zapravo: ekonomija, zdravstvo, postavljanje sudija Vrhovnog suda i pandemija koronavirusa.

Međutim, stavovi o klimatskim promenama su jedno od pitanja u kome je vrlo jasno izražena podela između demokrata i republikanaca. Ista studija pokazala je da su klimatske promene veoma važno pitanje za čak 68% demokratskih glasača, dok se samo 11% republikanaca tako izjasnilo. 

Kako bismo bolje razumeli zbog čega Bajden u svojim govorima veliku pažnju posvećuje ovoj temi, treba da pogledamo još jedan podatak, a to su stavovi američkih građana prema čistoj energiji.

Nedavno istraživanje pokazalo je da 45% republikanaca podržava ideju o ulaganju 2000 milijardi dolara u čistu energiju i energetsku efikasnost (istina u pitanju nije bilo navedeno da je to Bajdenov plan), dok je anketa sprovedena nakon poslednje debate pokazala da većina svih američkih glasača podržava postepeno gašenje američke naftne industrije i prelazak na obnovljive izvore energije.

Zato nije slučajno što Bajden u svojoj kampanji snažnu poruku o klimatskim promenama šalje upravo kroz investicije u obnovljive izvore energije, koje predstavlja kao priliku za nove poslove i razvoj američke privrede. To jedna od politika koju većina američkih građana želi da podrži.

Kakav rezultat nas očekuje?

Prema rezultatima poslednjih anketa Bajden se nalazi u velikoj prednosti u odnosu na Trampa, rezultati modela sajta fivethirtyeight.com sugerišu da demokratski kandidat pobeđuje u čak 88 od 100 slučajeva. Međutim, ishod izbora je možda dosta neizvesniji nego što bismo pomislili na osnovu ovih podataka, s obzirom na to da su pre četiri godine ankete dosta omanule i davale znatnu prednost Hilari Klinton.

Ipak, čak i kada se u obzir uzme greška koja je postojala 2016. Bajden je još uvek u prednosti, ali mnogo toga ukazuje da bi rezultat iz, već pomenute, Pensilvanije mogao da bude ključan, a upravo to je država u kojoj (uz grešku u anketiranju poput one iz prethodnih izbora) Bajden ima najmanju prednost.

Svet sa velikim nestrpljenjem iščekuje rezultate ovih izbora, i dok jedni strepe šta će se sa borbom protiv klimatskih promena desiti ukoliko Donald Tramp osvoji još jedan mandat, kod drugih preovladava uzbuđenje zbog mogućnosti da praktično ceo svet u 2021. uđe ujedinjen u naporima da smanji emisije gasova sa efektom staklene bašte.

Ne propusti članke i zanimljivosti o klimatskim promenama koje svakodnevno objavljujemo na našim društvenim mrežama.

Najnoviji tekstovi

Kategorije

Moglo bi da te zanima i…

Izvori

Najnoviji tekstovi

Kategorije

Cilj sajta Klima101 jeste podizanje svesti i edukacija stanovništva našeg jezičkog područja o uzrocima, posledicama i opasnostima koje prete od klimatskih promena, kao i načinima rešavanja ovog problema.
SAZNAJ VIŠE
2020-10-29T09:14:21+00:00