Ukoliko vas zanima odnos Evropskog zelenog dogovora i odgovora paketa mera za ekonomski oporavak nakon pandemije, kliknite OVDE
U okviru svetskog klimatskog samita COP25 u Madridu, Evropska komisija je 11. decembra predstavila svoj plan za razvoj održive ekonomije pod nazivom Evropski zeleni dogovor (European Green Deal). Predsednica Evropske komisije Ursula von der Lejen izjavila je da ovaj dokument predstavlja strategiju „za rast koji daje više nego što uzima”, a njegov cilj je preispitivanje svakog aspekta evropske ekonomije u svetlu klimatskih promena i drugih ekoloških opasnosti.
Među ciljevima koji se iznose u ovom dogovoru, nalazi se i onaj prema kome Evropa treba da do polovine ovog veka postane klimatski neutralan kontinent. Tačnije, plan je da do 2030. godine emisija ugljenika bude smanjena za polovinu, a do 2050. nivo ugljenika u atmosferi bude jednak onome iz 1990. godine. Osim toga, dogovor zahteva sve veću proizvdonju energije iz obnovljivih izvora sve dok 2050. godine ne bude 100 odsto energije dobijeno na ovaj način.
Poseban akcenat trebalo bi da bude stavljen na zdravlje ljudi i kvalitet života, pa se u ovom dokumetnu razmatra i problem zagađenja vazduha, a plan je da se u budućnosti pooštre kriterijumi za njegov kvalitet.
Prema Evropskom zelenom dogovoru, sve više tereta trebalo bi da se prevozi železničkim i vodenim saobraćajem i da se tako smanji emisija gasova sa efektom staklene bašte koja se oslobađa usled obavljanja transporta avionima. Predlaže se i da se od 2021. veliki deo budžeta za poljoprivrednu politiku i subvencija za ribarstvo izdvoji za borbu protiv klimatskih promena i smanjenje emisija.
Zemlje koje se u velikoj meri oslanjaju na ugalj za proizvodnju električne energije poput Poljske, Češke i Mađarske se protive ovom dogovoru, ali prema planu njima bi se mogle ponuditi subvencije u iznosu od 100 milijardi evra kako bi uspešno izvršile tranziciju ka niskougljeničnoj privredi.
Predlog plana deluje dobro, ali njegovo usvajanje predviđeno je za leto 2020. godine i važno je da u međuvremenu ne dođe do velikih ustupaka industriji fosilnih goriva i da evropske države zadrže zamajac smanjivanja emisija gasova sa efektom staklene bašte.
