fbpx
Loading...

Izum inovatora iz Bača povećava efikasnost rashladnih sistema za 30%

Autorka: Milica Simonović Datum: 19.11.2020.

Inženjer elektrotehnike Milan Đurica pred kraj radnog veka odlučio je da sam sebi obezbedi penziju. Okupio je tim bliskih saradnika oko sebe i nakon razmatranja mogućih opcija, pala je odluka da se do dobre penzije stigne preradom voća i povrća. 

Tokom razvijanja poslovne ideje, tim je uočio da kod hladnjača malih i srednjih kapaciteta postoji problem loše energetske efikasnosti, odnosno da je za njihov rad potrebna veća količina energije, a samim tim i novca, u odnosu na velike, industrijske rashladne sisteme.

Shvativši da ovakva situacija znatno otežava da mali sistemi budu konkurentni velikim, Milan je odlučio da se uhvati u koštac sa problemom i dođe do isplativog rešenja, o čemu nam priča:

„Počeli smo da pravimo hladnjaču i vrlo brzo shvatili da su male i srednje hladnjače rashladnog kapaciteta do 700 kW i do 30 odsto lošije po pitanju energetske efikasnosti od velikih rashladnih sistema. Odlučili smo da rešimo svoj problem, koji je, u stvari, prisutan kod preko 99 odsto rashladnih instalacija širom sveta.“

Male i srednje instalacije koriste vazduh kao medijum odvođenja toplote i efikasnije su zimi, jer je tada vazduh i inače hladan, dok velike za to koriste vodu koja je mnogo potentniji medijum od vazduha i efikasnije su leti. Odgovor se, kaže Milan, nametnuo sam, a to je korišćenje vode i kod manjih sistema rashlade.

Tako je kompanija FOOD GROUP MSP, čiji je Milan izvršni direktor, razvila Modulisano hlađenje, izum koji je 2017. odneo nagradu za najbolju inovaciju u Srbiji u okviru projekta Generator Sosijete ženeral banke, a u naredne dve godine kompanija dobija i podršku Fonda za inovacionu delatnost Srbije i Climate KIC-a u vidu grantova. Energetska efikasnost je povećana, životna sredina trpi manje zagađenja, a novac se znatno štedi.

Velike uštede

„Ukratko, Modulisano hlađenje je hibridni sistem koji koristi prednosti oba pristupa – suvog i vlažnog, ali prvi put na istom kondenzatoru, delu koji odvodi toplotu van hladnjače. Takođe se prvi put koristi voda sakupljena iz prirode, meka voda, a celokupnim postupkom modulacije upravlja softver u zavisnosti od uslova okoline, temperature i vlažnosti vazduha“, objašnjava Milan.

Prilagođavanjem uslovima okoline po potrebi, pomoću softvera koji donosi odluku o udelu vodenog i vazdušnog sistema hlađenja, rešava se problem loše efikasnosti vazduhom hlađenih kondenzatora u uslovima visoke temperature, štedi se energija, ali i produžava životni vek kompresora.

„Naš sistem radi na maksimumu efikasnosti cele godine i funkcioniše bez recirkulacije vode i bez upotrebe hemikalija, što koriste svi poznati vodeni sistemi. Na prva dva prototipa dokazali smo uštedu energije od 22 do 30 odsto“, dodaje Milan.

Zaštita životne sredine i ušteda novca

Novčana ušteda zavisi od cene električne energije tamo gde se inovacija koristi. Zbog manjih naprezanja oprema duže traje, održavanje je jeftinije, a sama investicija se, u proseku, vraća za 16 do 22 meseca“, naglašava naš sagovornik i kaže:

„Inovacija štiti životnu sredinu na više načina. Prvo, preko smanjenja emisije ugljen-dioksida, na primer, rashladni sistem snage 110 kW upotrebom ove inovacije u Srbiji redukovao bi emisiju ugljen-dioksida za 90 tona godišnje. Drugo, upotreba vode iz padavina štedi vodene resurse koji su mnogo manji od energetskih resursa.“

Kako Milan kaže, za zemlje Evropske unije, gde se emisija naplaćuje od 5 do 35 evra po toni emitovanog ugljen-dioksida, dodatna finansijska ušteda za gorepomenutu smanjenu emisiju od 90 tona ovog gasa staklene bašte bila bi od 450 do 3150 evra na godišnjem nivou.

Zahtev za rashladom raste eksponencijalno zbog klimatskih promena, ekonomskog rasta i urbanizacije. Udeo rashlade u globalnom zagrevanju kao posledica upotrebe rashladnih sistema raste mnogo brže nego od bilo kog drugog ’zagađivača’. Mi verujemo da je zbog toga ovo rešenje važno i verujemo da za njega postoji globalno tržište“, ističe Milan.

Začarani krug

U svetu koji se kontinuirano zagreva i gde beleženje rekordno visokih temperatura postaje sve učestalije, posledično raste i potreba za rashladnim sistemima, bilo da su to klima-uređaji u našim domovima ili hladnjače koje obezbeđuju kvalitet naših namirnica i lekova.

Prema podacima iz izveštaja Svetske agencije za energetiku, u 2018. su uređaji za hlađenje bili odgovorni za oko petinu ukupne potrošnje električne energije na globalnom nivou.

Kada uzmemo u obzir da se struja potrebna za njihov rad i dalje većinom proizvodi sagorevanjem fosilnih goriva, pri čemu se emituju gasovi sa efektom staklene bašte, jasno je da se nalazimo pred rizikom za stvaranje svojevrsnog začaranog kruga.

Povećana koncentracija ugljen-dioksida u atmosferi dovodi do globalnog zagrevanja, visoke temperature čine da posedovanje rashladnih uređaja nije nikakva vrsta luksuza, već nužde, a sve veća potrošnja energije za njihov rad dovodi do dodatnih emisija ovog gasa.

Osim toga što je ključno da prljave, stare navike zamenimo novim, zelenim i energiju dobijamo iz obnovljivih izvora, podjednako je važno i da radimo na rešavanju problema na svim frontovima, ne bi li se postigli ciljevi postavljeni Pariskim sporazumom, kao što to rade Milan i njegov tim povećavajući energetsku efikasnost rashladnih sistema.

Globalne inovacije

Trenutno završavamo svoju hladnjaču koja treba da počne sa radom na proleće 2021. Hladnjača će biti i demonstracija naše inovacije u realnim uslovima“, priča nam Milan i zaključuje:

„Osim prijave patenta za Modulisano evaporativno hlađenje (П-2019/1692), prijavili smo i patent za najveću višekomornu sušaru za voće na svetu (МП-2019/0049) kod Zavoda za intelektualnu svojinu. Sa strateškim partnerom ITN GROUP-om radimo ubrzano na komercijalizaciji oba projekta. Želimo da naša fabrika bude jedinstvena po inovacijama, ne samo u Srbiji, nego i mnogo šire.“

Ne propusti članke i zanimljivosti o klimatskim promenama koje svakodnevno objavljujemo na našim društvenim mrežama.

Najnoviji tekstovi

Kategorije

Moglo bi da te zanima i…

Najnoviji tekstovi

Kategorije

Cilj sajta Klima101 jeste podizanje svesti i edukacija stanovništva našeg jezičkog područja o uzrocima, posledicama i opasnostima koje prete od klimatskih promena, kao i načinima rešavanja ovog problema.
SAZNAJ VIŠE
2020-11-19T16:33:22+00:00