Koliku razliku pravi pola stepena?

Autorka: Jovana Nikolić

Prošle jeseni Međunarodni panel o klimatskim promenama (IPCC) objavio je specijalni izveštaj koji pokazuje da razlika od pola stepena nije mala. Ovaj izveštaj poredi posledice porasta srednje globalne temperature za 1,5 stepen Celzijusa sa posledicama koje bi mogao imati porast od 2 stepena, a zaključak je da čitavo čovečanstvo mora ubrzano da menja svoje navike. 

Zašto 1,5 stepen?

Pariskim sporazumom iz 2015. godine, trenutno najznačajnijim međunarodnim klimatskim dokumentom, određeno je da granica do koje porast prosečne globalne temperature sme da ide iznosi 2 stepena Celzijusa, mada je i tada postojala napomena da ukoliko je to moguće treba težiti i manjem porastu. Međutim, 3 godine kasnije IPCC sastavlja izveštaj na osnovu više od 6000 istraživanja koji pokazuje koliko je razlika od pola stepena važna i da porast od  2 stepena u odnosu na 1,5 može doneti mnogo negativnih posledica.

Izveštaj koji je pripremao 91 autor iz 40 zemalja pokazuje i da je globalna temperatura u proseku već porasla za jedan stepen u odnosu na 19. vek i period pre industrijske revolucije. Treba uzeti u obzir i da se planeta ne zagreva ravnomerno i da je porast temperature u nekim delovima sveta već prešao granicu od 1,5 stepena. Takođe, u nekim delovima sveta posledice su već uočljivije i ekstremnije nego u drugim oblastima, a čak i kada bismo istog trenutka prestali sa emitovanjem ugljen-dioksida temperatura bi nastavila da raste još neko vreme zbog količine gasova sa efektom koju smo emitovali u poslednjih skoro 200 godina. 

Kako pola stepena menja život?

U IPCC izveštaju se tvrdi da bi porast od 2 stepena u odnosu na 1,5 povećao rizik „po zdravlje, sredstva za život, bezbednost hrane, vodosnabdevanje, bezbednost ljudi i ekonomski rast”. Iz ovoga je jasno da gotovo da ne postoji segment života koji ne bi pretrpeo promene. Suše bi smanjile prinos useva i kvalitet hrane, a domaće životinje bi bile podložnije bolestima i teže bi se snabdevale vodom.

Prema ovom izveštaju, razlika od pola stepena znači dodatnih nekoliko stotina miliona ljudi koji su izloženi rizicima i siromaštvu koji su povezani sa klimom u odnosu na broj onih koji bi posledice osetili pri porastu temperature od 1,5 stepen.

Toplotni talasi

Ekstremne temperature već su zabeležene u mnogim delovimas sveta i već možemo da vidimo najavu vremenskih uslova koji nas očekuju u budućnosti očekuju mnogo češće. Tako  je rekordni topli talas pogodio Skandinaviju i zapadnu Evropu ovog leta, a u Belgiji i Holandiji su prvi put zabeležene temperature iznad četrdesetog podeoka Celzijusa. Osim toga, servis Evropske Unije za praćenje klime, Kopernikus, zabeležio je da  je prošli mesec bio najtopliji oktobar otkada se vrše merenja.

Ukoliko bi srednja globalna temperatura porasla za 2 stepena u odnosu na 19. vek, prema IPCC izveštaju, 37 odsto svetske populacije biće izloženo ekstremnim  toplotnim talasima najmanje jednom u pet godina. Sa druge strane, ako porast bude za pola stepena manji, ovakve posledice će osetiti značajno manji broj ljudi, odnosno 14 odsto populacije.

Kako toplota narušava balans u čitavom sistemu, razlika od pola stepena odrazila bi se između ostalog i na šumske požare, ekstremne oluje, produžila bi periode suše, a uticala bi i na mnoge biljne i životinjske vrste.

Uticaj na vodene površine

Ukoliko temperatura poraste za 2 umesto za 1,5 stepen, to bi značilo da će globalni srednji nivo mora do 2100. godine da poraste u proseku za dodatnih 10 centimetara. Broj može delovati bezazleno kao i pola stepena, ali tako je samo dok se čita na papiru. Ovi brojevi u životu ljudi imaju sasvim drugačije značenje, a posledice porasta nivoa mora najviše bi osetili stanovnici malih ostrvskih zemalja koji bi možda došli u situaciji da moraju da potraže novo mesto za život. Prema izveštaju, riziku bi bilo izloženo oko 10 miliona ljudi.

Situacija na Grenalandu i Antarktiku bi se znantno promenila, kiselost okeana povećala, a razlika u globalnom ulovu ribe pri porastu od 1,5 i 2 stepena iznosila bi čak milion i po tona. Najveću štetu bi pretrpeli koralni grebeni koji i pri porastu temperature od 1,5 stepen mogu da opadnu za 70 do 90 odsto, ali porast od  2 stepena bi značilo da oni gotovo potpuno nestaju.

Šta možemo da uradimo?

Jedno istraživanje sa Univerziteta Novog Južnog Velsa iz 2016. godine pokazalo je da je u oblasti oko Arktika temperatura u proseku porasla za 2 stepena u odnosu na period pre industrijske revolucije još 2000. godine. Ako se emisija štetnih gasova nastavi istim tempom, kao i do sada, Mediteran, centrlalni Brazil i delovi SAD mogli bi da osete porast od 2 stepena već u narednoj deceniji. Što se globalnog prosečnog porasta od 2 stepena tiče, ni on nam nije sasvim daleko. Ukoliko ne promenimo navike, sa njim bismo mogli da se susretnemo već oko 2040. godine.

Autori IPCC izveštaja napominju da sprečavanje loših posledica neće biti lako i da je potrebno promeniti mnoge aspekte svakodnevnog života, ali pre svega treba menjati velike državne i međunarodne odluke kako bismo zagrevanje zadržali ispod 1,5 stepeni Celzijusa.

Neophodno je što pre preći sa uglja, gasa i nafte na čiste izvore energije pa tako upotrebu fosilnih goriva smanjiti za polovinu u narednih 10 godina. Emisiju ugljen-dioksida je neophodno do 2030. smanjiti za oko 45 odsto u odnosu na 2010. godinu,a  do 2050. godine emisija ovog gasa treba da bude jednaka nuli. 

Ukoliko odlučimo da nam cilje bude zadržavanje zagrevanja ispod granice od 2 stepena, za ovaj poduhvat bismo imali dodatnih 25 godina na raspolaganju. 

Kako ćemo i kada se približimo nultim emisijama, i dalje emitovati relativno male količine uglejn-dioksida, kojih ćemo se teško poptuno rešiti, izveštaj poziva na razvoj novih tehnologija koje, pored prirodnog procesa fotosinteze, omogućavaju njegovo izvlačenje iz atmosfere.

Najnoviji tekstovi

Kategorije

IZVORI

  1. https://climate.nasa.gov/news/2865/a-degree-of-concern-why-global-temperatures-matter/
  2. https://interactive.carbonbrief.org/impacts-climate-change-one-point-five-degrees-two-degrees/?utm_source=web&utm_campaign=Redirect
  3. https://www.climaterealityproject.org/blog/why-15-degrees-danger-line-global-warming
  4. https://www.worldweatherattribution.org/human-contribution-to-the-record-breaking-july-2019-heat-wave-in-western-europe/
  5. https://www.usnews.com/news/world-report/articles/2019-11-05/last-month-was-hottest-october-ever
  6. https://www.sciencedaily.com/releases/2016/01/160120141531.htm