fbpx
Loading...

Kenija se u borbi protiv klimatskih promena okreće rešenjima zasnovanim na prirodi

Autor: Nikola Matović Datum: 01.09.2020.

U prethodnom tekstu o rešenjima zasnovanim na prirodi upoznali smo koncept korišćenja ekosistemskih usluga u cilju ublažavanja posledica nastalih usled dejstva klimatskih promena. Pa, hajde sada da malo podrobnije izučimo fenomen prirodnih rešenja, i to kroz zanimljiv slučaj jedne afričke države.

Na istoku afričkog kontinenta, čije obale zapljuskuje Indijski okean, prostire se Kenija – zemlja krajnosti i suprotnosti. Bogata prirodnim lepotama, u njenom reljefu se smenjuju pustinje sa alpijskim snegovima, šume sa otvorenim savanama i slatkovodna jezera sa koralnim grebenima.

U takvom okruženju, stanovništvo Kenije lako pronalazi nadahnuće u prirodi za rešavanje problema izazvanih promenama klime koje se u ovoj zemlji najviše manifestuju kroz visoke temperature, učestalije suše i veću opasnost od poplava izazvanih ekstremnim padavinama. Najpre uzmimo za primer u prethodnom tekstu već spomenute šume mangrova.

Vegetacija u ulozi skladišta za ugljen-dioksid

Nekada nemilice sečena, danas se šuma mangrova u Keniji štiti i čuva jer se zna da ekosistemske usluge koje pruža nadmašuju bilo kakvu drugu moguću korist koja bi se dobila njenim iskorišćavanjem. I ne samo to. Kroz rasprostranjeni društveni rad, lokalci su poslednjih godina krenuli da sade mladice mangrova, verujući da će na taj način biti još spremniji za borbu sa klimatskim promenama.

Ova čudnovata vegetacija izgleda kao da je sa druge planete. Njeno isprepletano korenje štrči u vazduhu i ima važnu ulogu u zaštiti obale od erozije usled udara jakih talasa, posebno tokom sve učestalijih tropskih oluja. Usporavajući tok vode i zarobljavajući čestice tla, mangrove pomažu u učvršćivanju priobalne linije. 

Takođe, korenov sistem ovih biljaka ima veliku moć usvajanja ugljen-dioksida iz vazduha. Koristeći ovu činjenicu, stanovnici priobalnih područja uspeli su da na međunarodnom tržištu prodaju ugljenične kredite skladištene u šumama mangrove. Na taj način kompanije i pojedinci mogu finansirati sađenje šume kako bi umanjili svoj ugljenični otisak (carbon offseting).

Osim toga, počeo je da cveta i ekoturizam, jer zdrav ekosistem podržava i raznovrsnu floru i faunu koja je privlačna stranim turistima. Vratile su se i ekonomski važne vrste riba i kraba, koje koriste mangrove za skrivanje i polaganje jaja.

Izvorno je bolje

Kako bi se što bolje prilagodili na klimatske promene, Kenijci su pribegli još jednom rešenju zasnovanom na prirodi. Vraćanjem polusušnih i sušnih područja korišćenih za ispašu stoke i lov divljači u pređašnje (skoro izvorno) stanje, uspostavili su ravnotežu u osobenom ekosistemu. 

Obnavljanje zapuštenih i zaparloženih predela metodama agrošumarstva, donelo im je dodatne prihode. Pored zarade od prikupljenog voća, drva za ogrev i gradnju, pružene usluge su uključile i smanjenu izloženost vrućinama, poplavama, suši i eroziji. Skupine stočara i poljoprivrednika takođe su bile zadovoljne, jer su primetili da im je stoka zdravija, počeli su da ubiraju veće prihode (i iz različitih izvora), a životni standard im je znatno poboljšan.

Vodnom infrastrukturom do rešenja

Klimatska kriza koja je već zadesila čitavu obalu istočne Afrike postala je okidač za novine u istraživanju i pronalazak drugačijih rešenja koja spajaju prirodu sa tehnološkim poduhvatima. 

Tako je Kenijska direkcija za upravljanje vodnim resursima izradila simulacioni model za basen reke Tane. Ovaj model je istraživao dobrobit koju bi za stanovnike nizvodnih područja pružila promena dosadašnjih praksi upravljanja i veće ulaganje u prirodna rešenja

Rezultati su pokazali da bi oslanjanje na već postojeću zelenu infrastrukturu i njeno poboljšavanje pružili znatno veće koristi za stanovnike koji žive u oblastima oko reke.

Umesto da se gradi još brana i ostalih tipova izgrađene (veštačke) infrastrukture, predlog je da se dobro osmišljenim dizajnom unapredi trenutno stanje koje, uz sisteme za navodnjavanje, odbranu od poplava, dobijanje pijaće vode i struje, već pruža niz usluga za lokalno stanovništvo. 

Zaključak je da će se pažljivim planiranjem i ulaganjem u zelena rešenja i poduhvate, umanjiti gubici, a uvećati dobit usled korišćenja i prirodne i izgrađene infrastrukture. Na taj način dobro upravljanje rečnim basenima može omogućiti bolju prilagođenost društvene zajednice na sve češće suše i poplave koje nastaju kao posledica klimatskih promena

Ne propusti članke i zanimljivosti o klimatskim promenama koje svakodnevno objavljujemo na našim društvenim mrežama.

Najnoviji tekstovi

Kategorije

Moglo bi da te zanima i…

Izvori

  1. https://www.aa.com.tr/en/africa/to-fight-climate-change-kenya-mangroves-work-as-carbon-stores/1647265#
  2. IUCN (2020). IUCN Global Standard for Nature-based Solutions: a user-friendly framework for the verification, design and scaling up of NbS: first edition. IUCN Global Standard for Nature-Based Solutions: A User-Friendly Framework for the Verification, Design and Scaling up of NbS: First Edition. https://doi.org/10.2305/iucn.ch.2020.08.en
  3.  Seddon, N., Chausson, A., Berry, P., Girardin, C. A. J., Smith, A., & Turner, B. (2020). Understanding the value and limits of nature-based solutions to climate change and other global challenges. Philosophical Transactions of the Royal Society B: Biological Sciences, 375(1794). https://doi.org/10.1098/rstb.2019.0120

Najnoviji tekstovi

Kategorije

Cilj sajta Klima101 jeste podizanje svesti i edukacija stanovništva našeg jezičkog područja o uzrocima, posledicama i opasnostima koje prete od klimatskih promena, kao i načinima rešavanja ovog problema.
SAZNAJ VIŠE
2020-09-01T12:27:59+00:00