fbpx
Loading...

Da li će korali preživeti klimatske promene?

Autorka: Jovana Nikolić

Polovina korala na čitavom svetu je u poslednjih 30 godina već nestala, objavljeno je u oktrobru prošle godine. Međutim, ove životinje će se tek suočavati sa velikim opasnostima, što će ostaviti na posledice na čitav ekosistem ali i na ekonomiju i ljudske aktivnosti. Prema izveštaju Međuvladinog panela o klimatskim promenama (IPCC) iz 2019. godine čak i ukoliko zadržimo zagrevanje na 1,5 stepen u odnosu na preindustrijski period, jako malo koralnih grebena će preživeti, a ukoliko temperatura poraste za pola stepena više, gotovo da ih neće ni biti.

Kako žive korali?

Korali su sitne životinje u obliku polipa koje žive u kolonijama. Pomoću minerala iz morske vode oni grade krečnjački skelet koji im štiti telo. Ove životinje u obliku polipa zajedno sa njihovim skeletima čine koloniju, odnosno koralni greben. Međutim, sam koral je providan a njegov skelet beo. Kako onda grebeni imaju lepu crvenu boju? Za nju su zadužene alge zooksantele koje žive u simbiozi sa koralima i obezbeđuju im hranu kroz proces fotosinteze.

Koralima ne zavisi samo boja od ovih algi već i sam opstanak. Naime, kada se greben nađe pod lošim uticajima iz životne sredine, kao što je promena temperature, ove alge ga mogu napustiti. Kako u ovim slučajevima ostaju samo beli skeleti, ta pojava koja može biti veoma opasna po korale, naziva se izbeljivanje. Što je izbeljivanje veće, veće su i šanse da se korali razbole i umru. Setimo se da su im ove alge kojih u izbeljenim koralima nema, u velikoj meri obezbeđivale hranu.

Kako klimatske promene utiču na izbeljivanje?

Jedan od razloga da koralni greben ostane bez algi svakako je zagrevanje vode, a poznato je da se usledd globalnog zagrevanja okeani veoma brzo zagrevaju, ali i apsorbuju velike količine toplote. Do sada je, na primer, najveća i najduža zabeležena šteta na koralima uočena 2014. godine kada je na njihovu ugroženost uticao El Ninjo efekat. 

Međutim, 2014. godina nije pojedinačan slučaj. Zbog promene temperature korali uveliko ispaštaju, a u budućnosti posledice mogu biti još veće. Zbog povećanih emisija ugljen-dioksida toplotni talasi u okeanima su od 1982. godine udvostručili svoju učestalost i postaju sve intenzivniji. Prema nekim procenama, ukoliko se emisije ne smanje, učestalost bi mogla da bude i do 50 puta veća.

Pored klimatskih promena, za drastičan gubitak korala u prethodnim decenijama odgovorni su i destruktivan ribolov, zagađenje vode, promene na obali i brodarstvo.

Da li možemo da spasimo korale?

Februar ove godine obeležile su oprečna mišljenja o tome da li je moguće spasiti korale. Najpre je tim istražiača sa Njujorškog univerziteta u Abu Dabija i Kralj Abdulah univerziteta nauke i tehnologije u Saudijskoj Arabiji objavio optimističan rad u Nature Climate Change. Oni su utvrdili da epigenetske modifikacije u koralnom grebenima mogu da se prenesu na potomstvo za šta smatraju da otvara nove pristupe u očuvanju ovih životinja. Smatraju da prilagođavajući ih unapred u laboratorijama mogu da stvore populaciju koja može da se prenese u okean na mesto na kom su korali umrli.

Međutim, ubrzo je na sajtu Forbes objavljen tekst u kom se izrađava sumnja u uspeh ovakvog poduhvata. Mada su kratkoročni rezultati, kako se u ovom tekstu tvrdi, zaista “obećavajući”, teško da bi mogli biti od koristi do kraja ovog veka. Istraživač Rene Seter sa Havajskog univerziteta je tom prilikom za Forbes prognozirao da će za 20 godina 70 do 90 odsto koralnih grebena nestati, a do 2100. godine njih gotovo neće biti kao ni pogodnih staništa.

Korali su ključni deo okeanskih ekosistema

Zašto je izbeljivanje korala važna tema? Njihov izgled nije jedini razlog. Mnogi morski organizmi svoje utočište nalaze u koralnim grebenima pa izbeljivanje ugrožava i njihov opstanak. Čak četvrtina morskog sveta bi bez koralnih grebena bila dovedena u opasnost. Samim tim nestanak korala utiče i na ribolov i lov na morske plodove od kojih mnogi stanovnici priobalja žive. Tako  je na primer na Maldivima čak 20 odsto bruto domaćeg proizvoda direktno vezano za koralne grebene.

Na nekim lokacijama u Australiji ovakvi grebeni su prave turističke lokacije. Međutim, postoje mnogo veći problemi do kojih će izbeljivanje dovesti nego što je smanjenje prihoda od turizma. Nestanak korala bi još više ubrzalo porast nivoa mora zato što bi obale postale podložnije eroziji i olujama. Koralini grebeni daju stabilnost obalama, tako da bi njhov nestanak u velikoj meri to pogoršao.

Lokalno stanovništvo, kao što je i očekivano, ima najrazvijeniju svest o značaju korala. Tako je pacifički ostrvski narod Palau za ovu godinu najavio da će u 80 odsto svoje ekskluzivne ekonomske zone zabraniti komercijalni ribolov. Na ovom području živi oko 1300 vrsta ribe i oko 700 vrsta korala. U vodama u kojima neće biti zabranjen komercijalni ribolov moći će da lovi samo domaće stanovništvo i mali privredni subjekti sa ograničenim izvozom.

Najnoviji tekstovi

Kategorije

Cilj sajta Klima101 jeste podizanje svesti i edukacija stanovništva našeg jezičkog područja o uzrocima, posledicama i opasnostima koje prete od klimatskih promena, kao i načinima rešavanja ovog problema.
SAZNAJ VIŠE
2020-03-13T18:34:14+00:00