fbpx
Loading...

Konačno ćemo moći da pratimo globalne emisije GHG u realnom vremenu

Autorka: Milica Simonović Datum: 25.7.2020.

Zamislite da se čitavim svetom proširio novi soj virusa, dosad neidentifikovan u ljudskoj populaciji. Dolazi do globalne zdravstvene krize, slika sveta se menja, svi strahuju za svoje i zdravlje najbližih. Od krucijalne važnosti je ograničiti prenošenje ovog biološkog agensa koji se nalazi na granici živog i neživog, a da bi se to postiglo, neophodno je imati pristup tačnim, aktuelnim podacima o broju zaraženih ne bi li se pravovremeno preduzele odgovarajuće mere.

Šta bi se dogodilo ako bi ovi podaci kasnili za realnom situacijom i smatrali se praktično zastarelima ili kada bi neko, na primer, skrivao realne brojeve slučajeva i fabrikovao statistiku?

Možda vam nimalo nije teško da dođete do rezultata ovog misaonog eksperimenta, ali on je zapravo dobra analogija koja nam oslikava situaciju sa jednom drugom globalnom krizom. Naime, iako je naučnicima danas poznata atmosferska koncetracija gasova sa efektom staklene bašte (GHG), doći do odgovora na pitanja ko, odakle i kada vrši emisiju podrazumeva izuzetno težak poduhvat.

U mnogim zemljama praksa je takva da GHG emiteri samostalno sprovode analizu svojih emisija i sastavljaju izveštaje. Posledično, vlade država, kompanije i naučnici primorani su da se oslone na podatke koji često mogu da budu stari i po nekoliko godina, a dešava se da izveštaji namerno budu nepotpuni, maskirajući stvarne emisije. Ovakve okolnosti onemogućavaju uvid u pravo stanje stvari i samim tim koče donošenje najboljih mogućih odluka i mera za suočavanje sa klimatskom krizom.

Dobre vesti nam stižu iz globalne koalicije Climate TRACE (Tracking Real-time Atmospheric Carbon Emissions). Iza ovog imena stoji devet udruženih organizacija i bivši američki potpredsednik, Al Gor, koji su prošle nedelje u saopštenju za medije najavili inovativni projekat gde će se pomoću veštačke inteligencije, obrade satelitskih snimaka, mašinskog učenja i drugih tehnologija daljinske detekcije vršiti praćenje emisija gasova sa efektom staklene bašte u približno realnom vremenu širom sveta.

Kako je sve počelo?

Prošle godine grupa neprofitnih organizacija, među kojima su bile američka WattTime i britanska Carbon Tracker, osvojila je grant kompanije Google (AI Impact Challenge) u vrednosti od 1,7 miliona dolara, predloživši monitoring emisija svih svetskih termoelektrana u realnom vremenu iz svemira, pomoću algoritama veštačke inteligencije i satelitskih snimaka. Pored toga što je dodelio ovu novčanu sumu, Google je poslao i sedam svojih stručnjaka da šest meseci sarađuju sa dobitnicima i pomognu ostvarenje ove važne ideje.

Ubrzo nakon što se vest o primljenom grantu pročula, preko pedeset drugih organizacija i naučnika javilo se i ponudilo svoju stručnu pomoć da bi praćenje emisija bilo još bolje i detaljnije. Pored gore pomenutih organizacija i Ala Gora, koji je u istom periodu razmatrao moguće načine za postizanje ciljeva koji su postavljeni Pariskim sporazumom, pridružile su se i neprofitne organizacije Carbon Plan, Earthrise Alliance, Hudson Carbon, Ocean Mind, kao i Rocky Mountain Institute i kompanije Blue Sky Analitics i Hypervine, oformivši Climate TRACE, sa mnogo većim ambicijama.

Članice koalicije su organizacije specijalizovane da korišćenjem satelitskih podataka i veštačke inteligencije prate emisije iz različitih intustrija, počevši od energetskog sektora, preko naftnih i gasnih kompanija do poljoprivrede i vodenog saobraćaja. 

Međusobnom saradnjom i deljenjem podataka Climate TRACE želi da dodatno unapredi postojeće procese i započne direktno merenje skoro svih svetskih emisija gasova sa efektom staklene bašte u realnom vremenu.

Zašto je praćenje emisija u realnom vremenu važno?

Moguća primena takvog sistema koji, umesto procene GHG emisija, donosi realne i aktuelne podatke je brojna. Pre svega, može pomoći međunarodnoj zajednici u boljem razumevanju zašto određeni ciljevi nisu postignuti, ali i prepoznavanju mesta i razloga gde su rezultati bili bolji od očekivanih i, na kraju, u poboljšavanju postojećih strategija u borbi protiv klimatskih promena.

Naučnicima i inženjerima koji rade na razvoju tehnologija koje smanjuju emisije GHG, sistem bi mogao da obezbedi uslove za ubrzane inovacije u pošumljavanju, tehnologiji obnovljivih izvora energije i održavanju električne mreže. Privatni sektor, investitori i čitave industrije imali bi takođe transparentan uvid i jasan odgovor na pitanje da li je ciljana redukcija emisija postignuta i da li se zaista kreću putem održivog razvoja.

Takođe bi bila omogućena nezavisna i objektivna procena progresa smanjenja emisija u cilju poštovanja Pariskog dogovora, koja bi mogla da se uporedi sa procenom zemalja koje same vrše merenja, a dodatno, sistem bi mogle da koriste i zemlje koje danas nemaju odgovarajuću tehnologiju za samostalno praćenje emisija.

Upravo zbog javne transparentnosti, državama će biti  mnogo jednostavnije da detektuju i sankcionišu zagađivače koji krše zakone i propise, eventualno pokušavajući da to sakriju od javnosti.

Kada se očekuju prvi rezultati?

Climate TRACE je uspeo da razvije funkcionalan bazični prototip, a sada fokus usmerava ka usavršavanju ovog sistema. Kao što je to slučaj sa mnogim projektima gde se koristi veštačka inteligencija, sistem će se kontinuirano poboljšavati kako se bude unosilo više podataka i kako se budu razvijali sofisticiraniji algoritmi.

Ipak, grupa se nada da će se prva verzija pojaviti na leto 2021. godine, tempirano pred narednu dvadeset šestu konferenciju Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP26), koja je planirana za novembar 2021, u Glazgovu, u Škotskoj. Ako dotad zaista budemo imali pristup podacima o globalnim emisijama u realnom vremenu, moguće je da ćemo konačno videti promenu tona i pravca u međunarodnim pregovorima.

Ne propusti članke i zanimljivosti o klimatskim promenama koje svakodnevno objavljujemo na našim društvenim mrežama.

Najnoviji tekstovi

Kategorije

Cilj sajta Klima101 jeste podizanje svesti i edukacija stanovništva našeg jezičkog područja o uzrocima, posledicama i opasnostima koje prete od klimatskih promena, kao i načinima rešavanja ovog problema.
SAZNAJ VIŠE
2020-07-24T15:50:20+00:00