fbpx
Loading...

Kako klimatske promene utiču na industriju turizma?

Autorka: Jovana Stanković Datum: 26.09.2020.

Verovatno smo svi nekad u životu čuli priče starijih ljudi o tome kako su u detinjstvu do škole pešačili i po nekoliko kilometara, po „snegu do grla“. 

Situacije koje su oni opisivali danas se teško mogu zamisliti, a razlog tome je što kod nas snega u nizijama gotovo da više i nema, a trend smanjenja snežnog pokrivača može se primetiti i na planinama širom sveta. Tako da ne deluje nezamislivo da i mi svojim unucima pričamo sličnu priču, samo što bi pešačenje do škole u našem slučaju zamenilo skijanje i sankanje na planinama.

Povećanje prosečne svetske temperature, koje je nastalo kao posledica emisija gasova sa efektom staklene bašte u atmosferu, jedan je od najbitnijih faktora koji utiču na industriju turizma. Usled toga nastaju i brojne druge posledice, kao što je topljenje snega i leda iz primera koji smo već naveli, ali i porast nivoa mora, suše, veliki požari i mnogi drugi problemi koji utiču na to da neku destinaciju putnici smatraju poželjnom ili nepoželjnom.

Promene u turističkim aktivnostima usled zagrevanja planete

Klimatske promene utiču na mnoge aktivnosti, kao što su plivanje, skijanje, planinarenje, surfovanje, pošto svaka od ovih aktivnosti zahteva određene uslove.

Ukoliko je reč o zimskom turizmu, ljudi odlaze na planine sa željom da skijaju, klizaju i uživaju u zimskim čarolijama. Međutim, šta se dešava zbog klimatskih promena? Sneg se topi, ski-staze nestaju, pejzaži prestaju da budu oslikani belom bojom – čarolija koju turisti traže nestaje. A samim tim nestaje i turizam u tom mestu. 

Ove godine je zabeležen zabrinjavajuć podatak, a to je da skijališta u Francuskoj propadaju upravo zbog snažnog uticaja klimatskih promena na evropsku skijašku industriju. Zapravo, prema procenama, samo odmarališta koja se nalaze na nadmorskoj visini većoj od 1500 metara još mogu da računaju da će imati dovoljno snega koliko je potrebno za skijanje, dok je 1960. godine ta visina iznosila 1200 metara.

S druge strane, u priobalnim i toplim predelima klimatske promene imaju drugačije posledice.

Priobalne predele odlikuju drugačiji uslovi, te su oni bogati šumama, savanama, peščanim dinama, ostrvima, što ovakva mesta čini primamljivim za brojne turiste. 

Ipak, klimatske promene ostavljaju trag i u ovakvim predelima. Dolazi do erozije obala, potapanja ostrva, ali i podizanja svetskog nivoa mora usled topljenja glečera. Mnoga priobalna naselja koja su suočena sa ovakvim posledicama klimatskih promena prestaju da budu zanimljiva za posetioce, čime se turistička ponuda smanjuje i turizam polako gasi.

Rezultati istraživanja Zajedničkog istraživačkog centra Evropske unije pokazuju da će, ukoliko se procesi koji izazivaju klimatske promene ne zaustave, skoro 50 % peščanih plaža na svetu nestati do kraja veka.

Ono što bitno utiče na turizam jesu i šumski požari, pa smo tako ovog leta svedoci ovog velikog problema koji je pogodio čitavu zapadnu obalu Sjedinjenih Američkih Država, zbog čega je inače veoma razvijena turistička ponuda u ovoj regiji – ugašena.

Klimatske promene utiču na prirodna staništa i biodiverzitet, koji inače privlače turiste

Turiste određenim destinacijama ne privlače samo aktivnosti koje su im tamo omogućene, poput skijanja ili surfovanja, već i biljni i životinjski svet koji je karakterističan za određene predele.

Ljudi iz gradskih, urbanih sredina, često traže „beg od gužve“ i odlaze na odmor u mirnije i egzotične krajeve. Posmatranje ptica, slušanje njihovog cvrkuta i planinarenje neke su od popularnih rekreativnih aktivnosti u ovim krajevima. 

Međutim, klimatske promene su uticale na to da mnoge ovakve destinacije vremenom postanu nezanimljive turistima, a razloga za to je mnogo.

Na primer, Mediteranska ostrva, kojih je više od 10.000, dom su najrazličitijih biljnih i životinjskih vrsta, ali poslednjih godina šume koje se tu nalaze pogođaju porast temperature, šumski požari i promena režima padavina. Uništavanje staništa dovodi u opasnost opstanak velikog broja biljnih i životinjskih vrsta, od kojih su mnoge već sada ugrožene.

Promena režima padavina i suše mogu uticati i na nestajanje izvora pijeće vode, što takođe može turiste odvratiti od posete nekoj lokaciji.

Turističke aktivnosti znatno doprinose svetskim emisijama

Interesantno je da ne utiču samo klimatske promene na turizam, već i celokupna industrija turizma utiče na klimatske promene.

Naime, mnoge turističke aktivnosti doprinose emisiji gasova sa efektom staklene bašte, u čemu prednjači transport

Da bi turisti došli do određene destinacije, moraju koristiti prevozna sredstva, a, nebitno da li je reč o vodenom, vazdušnom, železničkom ili drumskom saobraćaju, gotovo sav transport je zasnovan na naftnim derivatima.

Osim kroz transport, turizam utiče na klimatske promene i na mnoge druge načine, a jedan od njih je i potrošnja električne energije za rad sredstava za grejanje i hlađenje smeštajnih objekata.

Hoće li turizam kakav sad poznajemo opstati?

Rešenje kojim se negativan uticaj klimatskih promena na sve aspekte života, pa tako i na turizam, može suzbiti, pre svega je smanjivanje emisija gasova sa efektom staklene bašte.

Jedan od načina za to je da države poštuju Pariski sporazum, kojim su se obavezale da će uvesti mere i politike kojima će omogućiti da se povećanje prosečne globalne temperature zadrži daleko ispod 2 stepena Celzijusa.

Zahvaljujući tim merama, budućim generacijama nećemo morati samo da prepričavamo kako su izgledale plaže i zimski turistički centri, već će i one biti u prilici da uživaju u njihovim čarima.

Ne propusti članke i zanimljivosti o klimatskim promenama koje svakodnevno objavljujemo na našim društvenim mrežama.

Najnoviji tekstovi

Kategorije

Moglo bi da te zanima i…

Cilj sajta Klima101 jeste podizanje svesti i edukacija stanovništva našeg jezičkog područja o uzrocima, posledicama i opasnostima koje prete od klimatskih promena, kao i načinima rešavanja ovog problema.
SAZNAJ VIŠE
2020-09-25T15:24:36+00:00