Međunarodno istraživanje, objavljeno u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences pokazuje da bi porast temperature zbog klimatskih promena velikom broju ljudi mogao da život učini nepodnošljivim. Reč je o misaonom eksperimentu koji je sproveo tim istraživača iz Kine, SAD, Britanije i Danske, a rezultati pokazuju da bi više od milijardu ljudi do 2070. godine moglo biti prinuđeno da se seli ili prilagođava izuzetno visokim temperaturama i uslovima koji odgovaraju onima koji sada vladaju u Sahari.
Istraživači su krenuli od pojma „klimatske niše”, odnosno uslova koji su pogodni za život čoveka, imajući pre svega u vidu i mogućnost za proizvodnju hrane, a pretpostavili su da ljudi kao i druga živa bića u određenim uslovima teže preživljavaju.
Kako autori istraživanja tvrde, najveći broj ljudi trenutno živi u regionima gde je prosećna temperatura od 6 do 28 stepeni što im obezbeđuje povoljne uslove za život. Oni napominju da postoje dve klimatske niše, tako da je u jednoj prosek temperature od 11 do 15 stepeni, a u drugoj od 20 do 25, što se odnosi pre svega na topla i plodna monsunska područja. Međutim, veliki broj ljudi bi u narednim decenijama, ukoliko se emisije gasova sa efektom staklene bašte ne smanje, mogao da se susretne sa prosečnom temperaturom od čak 29 stepeni Celzijusa koja je karakteristična za najtoplije delove Sahare.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Ukoliko dođe do ovakvog pesimističnog scenarija, najteže bi bili pogođeni stanovnici Indije, a zatim Nigerije, Pakistana, Indonezije i Sudana. Za veliki broj stanovnika ovih zemalja postojale bi samo dve opcije – da se presele ili prilagode. S tim što treba imati u vidu da su za prilagođavanje potrebne velike količine novca.
Prema ovom istraživanju, u najboljem mogućem scenariju oko 1,2 milijardi ljudi za 50 godina neće živeti u istoj klimatskoj niši u kojoj žive već 6000 godina. Ukoliko bi se porast globalnog proseka temperature zaustavio na dva stepena broj ljudi koji bi se našao u bitno drugačijoj klimi se povećava na 1,5 milijardi, a prema najgogrem scenariju on iznosi čak 3,5 milijardi.
Jedan od najvažnijih aspekata ovog misaonog eksperimenta je proizvodnja hrane koja u velikoj meri zavisi od rada na farmi, a velike promene u temperaturi bi mogle znatno da povećaju broj dana u godini kada je usled velikih vrućina nemoguće raditi napolju. Samo u 2018. godini je preko 150 milijardi radnih sati u ovoj grani privrede izgubljeno zbog ekstremne temperature i visoke vlažnosti vazduha koji su onemogućili rad napolju.
