fbpx
Loading...

Kako nastaje „nemogući” burger bez mesa?

Autorka: Jovana Nikolić

Dolazite gladni sa posla i otvarate frižider. Vidite smesu za mleveno meso i razmišljate da li za ručak da spremite ćufte ili probate sami da napravite burger. Juče ste čitali članak o tome kako proizvodnja mesa štetno utiče na našu planetu, ali veoma ste gladni i teško vam je da se odreknete svog omiljenog jela. Odlučili ste da ipak spremite ćufte i dok uživate u ukusu mesa, povremeno vam kroz glavu proleti misao o onom tekstu. “Ali, ovo je tako ukusno”, kažete sebi.

Odjednom na pakovanju smese za ćufte ugledate nešto sasvim neočekivano. Piše da proizvod nije životinjskog porekla. Misleći da niste dobro videli proveravate još jednom spisak sastojaka, ali na njemu zaista nema mesa. Sudeći po ukusu bili ste spremni da se opkladite da ste pojeli ćufte kakve ste oduvek jeli. Međutim, ne biste bili u pravu.

Ali šta ste onda pojeli, kako kompanije uspevaju da naprave „meso bez mesa” i na koji način to pomaže sprečavanju klimatskih promena? Ostanite sa nama do kraja ovog teksta kako biste saznali.

Uticaj ishrane na klimatske promene

Na klimatske promene i nivo gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi u značajnoj meri utiču prehrambena industrija i navike u ishrani. Na ovaj aspekat problema klimatskih promena se ranije nije ukazivalo tako često, ali u avgustu prošle godine Međuvladin panel o klimatskim promenama objavio je Specijalni izveštaj o klimatskim promenama i zemljištu, nakon čega je ova tema postala zastupljenija.

Prema ovom izveštaju, svi napori za smanjenje posledica klimatskih promena kao i smanjenja emisija štetnih gasova, ne mogu imati dugoročni efekat ukoliko ne dođe do velikih promena u korišćenju zemljišta i poljoprivredi, pa samim tim i u ishrani ljudi. 

Mada postoje načini za proizvodnju mesa koji su ekološki prihvatljivi, ne može se reći da su široko zastupljeni, pa se crveno meso danas smatra hranom koja donosi najveću štetu planeti. 

Generalno, kompletna prehrambena industrija značajno dopirnosi povećanju nivoa gasova sa efektom staklene bašte, krčenju šuma, promenama u biodiverzitetu i smanjenju vodostaja, ali se najčešće stočarstvo ističe kao najveći problem.

Kako bez mesa?

Mada u siromašnim delovima sveta nedovoljna količina mesa u ishrani može dovesti do neuhranjenosti ili zdravstvenih problema, u velikom delu sveta meso je u prekomernoj upotrebi, iako je moguće pronaći podjednako hranljivu zamenu. 

Zašto ljudi onda ne odustanu od mesa? Dobar deo razloga verovatno se krije ne samo u njegovoj hranljivosti, već i ukusu koji je velikom broju ljudi nezamenljiv. 

Međutim, može se reći da nisu sasvim u pravu. U svetu, a naročito u Sjedinjenim Američkim Državama, postaje sve popularnija proizvodnja mesa bez mesa. Poslednjih godina su se pojavile kompanije kojima je cilj da utvrde koje su osobine mesa korisne, koje štetne, a koje su ljudima najprivlačnije, a zatim da na bazi biljaka naprave hranu koja će imati sve potrebne kvalitete.

Različite kompanije koriste različite biljke i druge sastojke, ali u najvećem broju slučajeva se koriste proteini iz biljaka i surutke, kao i različiti začini. Najčešće se pravi smesa poput mlevenog mesa koja podseća na govedinu, ali na tržištu se mogu naći i kobasice, piletina na bazi kikirikija i tunjevina bez ribe. Za meso na biljnoj osnovi najčešće se navodi da ima više natrijuma i vlakana od običnog mesa, dok ima manje holesterola i približno istu količinu kalorija.

Zašto je „nemogući” burger tako dobar?

Kao glavna prednost mesa na biljnoj bazi, navodi se to što manje šteti planeti, odnosno zahteva manje korišćenje zemljšta i vode, i sprečava oslobađanje štetnih gasova od uzgoja životinja, a naročito goveda. Međutim, često se ističe da ovaj način ishrane može imati pozitivno dejstvo i na zdravlje.

Osim što ovakav burger nema holesterola, u njemu se neće naći ni hormoni i antibiotici koji se sve više koriste u uzgoju životinja, a mogu imati štetan uticaj na čovekovo zdravlje. Sa druge strane, ulažu se napori da obrok ima podjednaku količinu svih hranljivih sastojaka kao i obrok spremljen od pravog mesa.

Jedna od najpoznatijih kompanija koja se bavi proizvodnjom ovakve hrane, Impossible, počela je sa radom 2011. godine, a osnovno pitanje koje su postavili bilo je „šta mesu daje ukus?”. Godine su proveli proučavajući meso na molekularnom nivou tražeći odgovor na ovo pitanje jer su smatrali da je upravo ukus zaslužan za to što ljudi žele da jedu meso. 

Pronašli su da je za ukus mesa odgovoran molekul hem, koji ga takođe čini i sjajnim izvorom gvožđa. Zatim su počeli da traže ovaj protein u biljkama i shvatili su da različite biljke imaju njegove varijante. Jedna od tih varijanti se zove leghemoglobin i ima je u mahunarkama. Zato su odlučili da koriste ovaj protein iz soje i drugih biljaka iz ove porodice, ali i da ga kombinuju sa kvascem.

Druge kompanije koje se bave sličnom proizvodnjom hrane na svojim sajtovma navode da koriste proteine iz graška, pirinča, a da kokosovo i suncokretovo ulje proizvodu daju sočnost. Uglavnom je svima zajednička tvrdnja da za cilj imaju zdravlje ljudi, smanjenje uticaja na klimatske promene, ograničenje upotrebe prirodnih resursa i dobrobit životinja.

Kada je prošlog leta objavljen IPCC izveštaj u kome se govori o uticaju ishrane na klimatske promene, njegovi autori su rekli da ne žele da određuju ljudima šta će da jedu, ali da bi za planetu bilo bolje kada bi stanovnici razvijenijih i bogatijih država smanjili upotrebu mesa. Kako su naveli, promene u korišćenju mesa mogle bi do 2050. godine da oslobode nekoliko miliona kvadratnih kilometara zemljišta i smanje globalnu emisiju ugljen-dioksida i do 8 milijardi tona godišnje.

Prati nas na društvenim mrežama

Ne propusti članke i zanimljivosti o klimatskim promenama koje svakodnevno objavljujemo na našim društvenim mrežama.

Najnoviji tekstovi

Kategorije

Cilj sajta Klima101 jeste podizanje svesti i edukacija stanovništva našeg jezičkog područja o uzrocima, posledicama i opasnostima koje prete od klimatskih promena, kao i načinima rešavanja ovog problema.
SAZNAJ VIŠE
2020-04-11T09:04:29+00:00