fbpx
Loading...

Zašto će u budućnosti čista energija biti neverovatno jeftina?

Autor: Nemanja Milović Datum: 22.08.2020.

Za negativne efekte korišćenja fosilnih goriva se znalo mnogo pre nego što smo postali svesni opasnosti koje nose klimatske promene. Jednostavno, dim, smrad i čađ koji nastaju sagorevanjem uglja i nafte su nešto što možemo neposredno iskusiti, i čula nam u tom slučaju jasno poručuju da te supstance nisu baš dobre za naše zdravlje. 

Međutim, i pored toga godinama smo koristili fosilna goriva zato što su bila lako dostupan i jednostavno iskoristiv izvor energije. Ugalj nafta i gas obezbedili su energiju za razvoj cele naše civilizacije, ali ljudi su uvek maštali o jednostavnijem i čistijem načinu za dobijanje energije i korišćenju neograničenih potencijala sunca i vetra.

Napuštanje fosilnih goriva je dugo izgledalo kao nedostižna utopija. Međutim, neverovatan razvoj na polju čistih izvora energije u poslednjih 10 godina pokazao je da smo tom cilju mnogo bliži nego što smo mislili.

A najbolje od svega je to što budućnost zasnovana na obnovljivim izvorima energije neće biti bolja samo za planetu, već i za naše novčanike.

Veliki pad cena u poslednjih 10 godina

Kada se u javnosti govori o prelasku na obnovljive izvore energije, često se isprva postavi pitanje koliko će to da košta. 

I dok je to pitanje bilo relevantno krajem 20. i u prvim godinama 21. veka, to više nije slučaj. Poslednja istraživanja su pokazala da je u većem delu sveta sada jeftinije proizvoditi električnu energiju pomoću obnovljivih izvora nego sagorevanjem uglja, a predviđanja su da će u narednih 10 godina postati ekonomski isplativije napraviti novu solarnu elektranu ili vetropark, nego da termoelektrane na ugalj nastave sa radom!

U izveštaju Međunarodne agencije za obnovljivu energiju stoji da je cena električne energije dobijene pomoću solarnih panela u 2019. pala za neverovatnih 82 % u odnosu na 2010. godinu. U izveštaju se takođe navodi da se očekuje da cena nastavi da pada tako da u 2021. iznosi svega 3,9 američkih centi po kilovat-času, što je pad od dodatnih 42 % u poređenju sa 2019.

Veliki pad cena zabeležen je i kod električne energije dobijene pomoću vetra, gde je u poslednjih 10 godina zabeležen pad cene od 29 i 40% za obalske i offshore vetroparkove respektivno, a poput solarne energije, očekuje se da cene nastave da padaju i u narednim godinama.

Koliko će cene nastaviti da padaju?

Ono što je zanimljivo kod ovog velikog pada cena obnovljive energije je to što on nije nastao kao posledica nekih velikih tehnoloških proboja, već zahvaljujući ekonomiji obima i povećanju efikasnosti u proizvodnji. 

Za solarnu energiju konkretno se dosad pokazalo da važi Rajtov zakon – da se za svako dupliranje ukupne kumulativne proizvodnje smanjuju troškovi u fiksnom procentu. Ova pravilnost isprva je primećena u proizvodnji aviona, a dosad je potvrđena u više od 60 tehnologija. 

Kada govorimo o solarnoj energiji, dostupni podaci pokazuju da je za svako dupliranje ukupnih kapaciteta na svetskom nivou cena padala za 30 do 40 odsto. Kako je ukupan kapacitet solarnih elektrana i dalje veoma nizak u poređenju sa svetskom potražnjom za energijom, još imamo prostora za nekoliko dupliranja i znatan pad cene.

To znači da bi do 2040. cena proizvodnje kilovat-časa na velikim solarnim farmama mogla da padne i ispod jednog američkog centa, tj. po trenutno važećem kursu ispod jednog dinara! U delovima sveta koji imaju više sunca, ova cena bi mogla da bude postignuta još ranije.

Šta to znači za naše račune za struju?

Kao što vam je poznato, u cenu električne energije nije uključena samo cena njene proizvodnje, već uz to plaćamo i distribuciju, a uz dodatak više obnovljivih izvora sve važniji postaje i trošak balansiranja mreže.

Cene skladištenja energije su i dalje visoke iako je i na tom polju zabeležen ogroman napredak poslednjih godina. A biće neophodne i investicije u same elektromreže kako bi se ispratili zahtevi energetskog sistema zasnovanog na obnovljivim izvorima.

Međutim, važno je naglasiti da je iz dostupnih podataka jasno da prelazak na čistu energiju neće značiti da ona postaje retko i skupo dobro, već upravo suprotno – jeftina i dostupna svima.

Takođe, ono što ne treba da izgubimo iz vida su i dodatni benefiti kao što su smanjeno zagađenje vazduha od koga po podacima WHO godišnje umre preko 4 miliona ljudi, kao i ograničenje emisija gasova sa efektom staklene bašte i izbegavanje najtežih posledica klimatskih promena.

Zaključak

Napredak na polju obnovljivih izvora energije brži je nego što su i najveći optimisti očekivali pre 15 godina.

Ugalj je u većem delu sveta na izlaznim vratima. A iako se sa izgradnjom novih kapaciteta koji koriste obnovljive izvore usporilo u poslednje dve godine, očekivano je da će se uz dalji pad cena proizvodnje i skladištenja energije ponovo ubrzati. Prelazak na obnovljive izvore više neće biti pitanje progresivnih politika vlada pojedinih država, već čista ekonomska logika.

Prognoziranje budućnosti je teško, međutim, razvoj situacije nekada može i pozitivno da nas iznenadi. Kada govorimo o kapacitetima solarne energije, Međunarodna agencija za energetiku već godinama potcenjuje brzinu izgradnje novih elektrana (vidi sliku ispod).

Procene IEA o brzini izgradnje novih kapaciteta solarne energije (crvena linija predstavlja stvarnu količinu novih kapaciteta koji su izgrađeni svake godine, dok plave linije pokazuju različita predviđanja IEA)

Ovakvi promašaji vodeće svetske institucije za pitanja energetike su za posledicu imali i previše konzervativna planiranja vlada i privatnih investitora, međutim trendovi koji sada vladaju su toliko snažni da ih je gotovo nemoguće ne primetiti.

Kojim tempom će se države okretati ka obnovljivim izvorima još ostaje da se vidi, ali ono što je trenutno jasno jeste da je budućnost zasnovana na čistoj energiji nadohvat ruke, samo treba da je zgrabimo.

Ne propusti članke i zanimljivosti o klimatskim promenama koje svakodnevno objavljujemo na našim društvenim mrežama.

Najnoviji tekstovi

Kategorije

Moglo bi da te zanima i…

Cilj sajta Klima101 jeste podizanje svesti i edukacija stanovništva našeg jezičkog područja o uzrocima, posledicama i opasnostima koje prete od klimatskih promena, kao i načinima rešavanja ovog problema.
SAZNAJ VIŠE
2020-09-17T08:40:37+00:00