fbpx
Loading...

Šta je El Ninjo i kako utiče na globalnu klimu?

Autor: profesor Vladimir Đurđević Datum: 29.08.2020.

El Ninjo je verovatno jedan od najpoznatijih fenomena klimatskog sistema naše planete. Razlog za to leži u činjenici da skoro cela planeta, a posebno tropski pojas, „oseti“ njegovu pojavu, i to često kroz ekstremne vremenske uslove u mnogim regionima. 

Manje je poznato da je El Ninjo samo jedna od faza složenijeg fenomena, koji se zove El Ninjo – Južna oscilacija (El Niño – Southern Oscillation – ENSO) pa se ime El Ninjo i ENSO često koriste kao sinonimi.

Inače, zanimljivo je da su mu ime nadenuli južnoamerički ribari koji su uočili povremeno neuobičajeno zagrevanje tropskog Pacifika koje bi kulminiralo u periodu prelaska iz jedne u drugu kalendarsku godinu, odnosno oko božićnih praznika. Doslovno, na španskom El Ninjo znači dečak, ali se takođe koristi i kao naziv za bebu Isusa.

Šta je ENSO, a šta El Ninjo?

ENSO je kvaziperiodično oscilovanje u karakteristikama okeana i atmosfere tropskog dela Pacifika. Oscilovanje je posledica složenih interakcija između vode i vazduha na velikoj površini, a najčešće se detektuje kroz promene u temperaturi površinskog okeana, mada ovu promenu prate i promene vetrova u atmosferi, okeanskih struja, površinskog pritiska u atmosferi itd. 

Fenomen čine tri faze: neutralna faza, zatim topla faza, koja je i najpoznatija i zove se El Ninjo, i hladna faza, koja nosi ime La Ninja (na španskom devojčica). Faze se tokom vremena međusobno smenjuju, mada ne postoji stroga pravilnost u njihovim smenama i dužini njihovog trajanja, zbog čega se i kaže da je fenomen kvaziperiodičan.

El Ninjo faza se, na primer, pojavljuje u periodima od dve do sedam godina, mada postoje indicije da su u prošlosti, pre instrumentalnih merenja, postojali i duži periodi „mirovanja“. Trajanje tople, El Ninjo i hladne, La Ninja faze u proseku je oko jedne godine.

Tri faze El Ninjo – Južne oscilacije (ENSO)

Da bismo opisali pojedine faze ENSOa, pođimo od neutralne

Pasatski vetrovi koji duvaju duž ekvatora od istoka prema zapadu u Pacifiku stvaraju morske struje koje idu od američkih prema azijskim obalama. Ovakvo okeansko strujanje omogućava izranjanje hladne vode iz dubina okeana, na američkoj strani. Sa druge strane, voda koja putuje preko Pacifika se zagreva, tako da na azijskoj strani dolazi do „nagomilavanja“ tople površinske vode. U konačnom, razlika u temperaturi vode između istočnog i zapadnog Pacifika (američkih i azijskih obala) tokom neutralne faze iznosi oko 8 °C.

Topliji okean u blizini azijskih obala zbog intenzivnog isparavanja, u atmosferi omogućava formiranje konvektivnih oblaka, poznatih i kao najefikasniji generatori kiše, pa tokom neutralne faze na ovoj strani Pacifika imamo oblast značajnih padavina.

Slabljenjem atmosferskih prizemnih vetrova duž ekvatora počinje El Ninjo (topla) faza, a ovo slabljenje u najekstremnijim slučajevima se može završiti i potpunim okretanjem smera pasata, tako da dominantni pravac bude od Azije ka Americi. To omogućava da se „nagomilana“ topla voda iz zapadnog Pacifika „razlije“ prema istoku, pa tako u ovoj situaciji temperatura površine okeana u centralnim i istočnim delovima ima vrednosti znatno iznad onih koje smo imali tokom neutralne faze.

Tokom najjačih El Ninjo epizoda vode centralnog Pacifika su toplije za nešto više od dva stepena, dok lokalno ova odstupanja mogu biti i veća. Inače, zajedno sa toplom vodom ka istoku putuju i konvektivni oblaci, tako da, dok traje El Ninjo faza, centralni i istočni delovi Pacifika imaju znatno više padavina, a neretko ove neuobičajeno velike količine uzrokuju i poplave u Centralnoj i Južnoj Americi, dok na jugozapadu SAD, El Ninjo periodi ponekad znače prekid višegodišnjih suša. Na drugoj strani Pacifika, u Aziji, tokom ove faze najčešće postoje deficiti u padavinama koji mogu potpomoći pojavu suša.

La Ninja (hladna) faza nastaje kada dođe do intenziviranja onoga što karakteriše neutralnu fazu. Pasati duvaju jače „gurajući“ sve više tople vode prema Aziji, i ostavljajući prostora da veća količina hladne vode izroni iz dubine, i dodatno ohladi njegovu površinu u centralnom i istočnom basenu. Tokom najjačih La Ninja epizoda vode u centralnim delovima basena su do dva stepena Celzijusa hladnije, a Azija i Severna Australija mogu iskusiti više padavina od proseka.

Precizno određivanje u kojoj se fazi nalazi ENSO najčešće je definisano odgovarajućim pragovima koje temperatura površine okeana mora da pređe, i to u odgovarajućem regionu Pacifika, u trajanju od nekoliko meseci.

El Ninjo i globalna klima

S obzirom na to da se promene, prelaskom iz jedne u drugu fazu, dešavaju na velikom prostoru i vrlo dugim vremenskim periodima, ne čudi da se uticaji ovog fenomena osećaju u mnogim delovima planete koji su i hiljadama kilometara daleko od Pacifika. 

Tokom godine kada je sistem u toploj El Ninjo fazi, velika površina natprosečno tople vode u tropskom Pacifiku ima toliko veliki uticaj na vrednost prosečne temperature planete, da i globalno gledano ove godine budu natprosečno tople.

Potpuno suprotno, ali i očekivano, obično su godine tokom hladne La Ninja faze globalno natprosečno hladne. Ovakav uticaj na prosečnu globalnu temperaturu samo ide u prilog konstataciji da je reč o jednom zaista „masivnom“ fenomenu čiji uticaj ne može biti zanemaren kada govorimo o globalnoj klimi, a posebno njenoj varijabilnosti.

Unutrašnja varijabilnost klimatskog sistema

Zbog svoje oscilatorne prirode i jasnog uticaja na stanje klimatskog sistema na globalnom nivou, klimatolozi često koriste El Ninjo kada hoće da pojasne pojam unutrašnje varijabilnosti klimatskog sistema

Iako klimu neke lokacije ili podneblja najčešće opisujemo sa višedecenijskim prosečnim vrednostima meteoroloških promenljivih, važna karakteristika klime je i raspon unutar koga treba očekivati moguće vrednosti promenljivih iz godine u godinu na tom podneblju.

Međutim, srednje vrednosti pojedinih klimatskih elemenata nekog podnevlja, na primer srednja godišnja temperatura, iz godine u godinu ne menjaju se sasvim slučajno unutar ovog raspona, već tokom perioda od više godina pokazuju određenu kvaziregularnost. Ove kavaziregulane promene, zajedno sa opsegom očekivanih vrednosti odgovarajućih veličina definišu unutrašnju varijabilnost klimatskog sistema

Poznavanje prirodnih oscilacija u klimatskom sistemu važno je kako bismo mogli da razdvojimo signale uslovljene prirodnim unutrašnjim procesima od onih koje možemo smatrati nekim spoljnim „veštačkim“ uticajem. Odnosno, kako bismo znali da li se klima ponaša u okviru očekivane varijabilnosti ili, kao u slučaju klimatskih promena, spoljni faktor poput veštačkog povećanja koncentracije CO2 u atmosferi utiču da „iskočimo“ van očekivanih vrednosti.

El Ninjo i najtoplija dosad zabeležena godina

Godina 2016. trenutno drži rekord kao najtoplija otkad postoje organizovana instrumentalna merenja, a tome je doprineo i vrlo snažan El Ninjo koji se razvio tokom perioda 2014–2016. 

Međutim, zanimljivo je da ovaj El Ninjo, iako veoma snažan, ipak nije najjači. Po većini parametara je ostao iza događaja iz 1998. koji je nezvanični El Ninjo šampion, a prema količini energije koja je emitovana iz okeana ka atmosferi ispred El Ninja iz 2016. je još jedna izuzetno topla epizoda iz 1982.

Pored toga, iako je globalna temperatura naglo „odskočila“ te 2016. nakon što je u narednim godinama Pacifik prešao u La Ninja (hladnu) fazu, temperatura se nije vratila na pređašnje vrednosti, već je ostala znatno iznad proseka, tako da je period  2015–2019. zvanično najtopliji petogodišnji period koji smo zabeležili.

Činjenica da smo 2016. imali rekordno toplu godinu bez rekordnog El Ninjo događaja, samo pokazuje koliko je signal globalnog zagrevanja nadjačao signale koji potiču od prirodne varijabilnosti. Nekada je za obaranje rekorda bilo potrebno da se dogodi ekstremna „varijacija“, a danas i umerene anomalije u prirodnoj variabilnosti koje „sede“ na signalu globalnog zagrevanja lako obaraju rekorde.

Ne propusti članke i zanimljivosti o klimatskim promenama koje svakodnevno objavljujemo na našim društvenim mrežama.

Najnoviji tekstovi

Kategorije

Moglo bi da te zanima i…

Najnoviji tekstovi

Kategorije

Cilj sajta Klima101 jeste podizanje svesti i edukacija stanovništva našeg jezičkog područja o uzrocima, posledicama i opasnostima koje prete od klimatskih promena, kao i načinima rešavanja ovog problema.
SAZNAJ VIŠE
2020-08-28T14:32:44+00:00