fbpx
Loading...

Kako tim iz Srbije pomoću satelitskih podataka pronalazi najbolje lokacije za pošumljavanje zemljišta?

Autorka: Milica Simonović Datum: 15.10.2020. Photo: Staša Bukumirović

U narednih 10 nedelja predstavićemo vam 10 timova koji svojim inovacijama pomažu u rešavanju problema u oblasti klimatskih promena i zaštite životne sredine. Prvi je tim iza portala Šume i klima, koji je razvio algoritam koji upotrebom satelitskih podataka pomaže u izboru najboljeg zemljišta za pošumljavanje, posebno uzimajući u obzir buduće klimatske uslove na toj lokaciji

Na naš portal, sumeiklima.org, svako može da ode, i pojedinci i kompanije koje su zainteresovane za pošumljavanje, targetira određenu lokaciju, tj. parcelu, klikne na određenu vrstu drveća i sazna šta može gde da posadi’“, objašnjava naš sagovornik Marko Pajović, suosnivač fondacije Srpski zalog za svemir (Serbian Case for Space).

Osim pomenute fondacije, još dve organizacije stoje iza portala Šume i klima, Jedan stepen Srbija i Centar za razvoj neformalnog obrazovanja građana (CRNOG), odakle nam dolazi naša druga sagovornica Tijana Ležaić.

Sa Tijanom i Markom razgovarali smo o uticaju klimatskih promena na šume i šumske ekosisteme, rađanju njihove ideje i njenoj realizaciji, aktuelnim projektima na kojima rade, ali i kako to tačno satelitski podaci mogu da nam pomognu u izboru najoptimalnijeg terena u Srbiji za sadnju drveća.

Višestruka opasnost

Klimatske promene su velika pretnja šumskim ekosistema zato što menjaju uslove koji su pogodovali nastanku šuma i vrstama drveća koje ih čine. Jedna od promena koje najviše ugrožavaju šume jesu suše, koje se u poslednjih 20 godina dešavaju znatno češće.

U prošlosti su klimatske promene bile sporije, pa su i vrste imale više vremena da migriraju. Sada je najveći strah da se klimatske promene prebrzo dešavaju i da vrste neće imati dovoljno vremena da migriraju, već da će nestajati“, pojašnjava Tijana jedan od potencijalnih uticaja klimatskih promena na šume.

Ono što takođe ugrožava šumska prostranstva jesu požari, koji bi, zahvaljujući novim uslovima koje stvaraju klimatske promene, mogli da postanu učestaliji i intenzivniji, ali i da duže traju.

Pored požara i suša, izmenjeni klimatski uslovi koji bi mogli da se jave u budućnosti najverovatnije bi pogodovali određenim parazitskim vrstama koje smatramo štetočinama, te može doći i do većeg širenja oboljenja koja se javljaju u šumskim ekosistemima.

Borba protiv klimatskih promena kao glavna motivacija

„Ja sam studirala Geoprostorne osnove životne sredine na Geografskom fakultetu i uvek me je inspirisala ta neka akcija da se unapredi životna sredina, a klimatske promene su verovatno najveći izazov 21. veka. Sama ideja da radim na rešavanju nekog velikog problema je meni dovoljno interesantna da se u to i upustim“, kaže Tijana.

Tijana i Marko navode da im je veliko zadovoljstvo i što ih okružuje tim sjajnih ljudi sa kojima sarađuju, a Marko dodaje:

„Kažu da je svemir najbolja alatka u borbi protiv klimatskih promena, jer je osmatranjem Zemlje zaista moguće obraditi ogroman broj podataka i jednostavno doći do različitih zaključaka. Činjenica da se satelitski podaci koriste u ovom projektu, i povrh toga da je svrha borba protiv klimatskih promena, jeste zaista dovoljna motivacija.“

Satelitski podaci i sadnja drveća

Tim portala Šume i klima prikuplja otvorene podatke, tj. podatke dobijene satelitskim osmatranjem Zemlje, između ostalog i sa evropskog portala sistema Kopernikus, koje zatim pomoću algoritma obrađuje, analizira i na kraju interpretira, a sve u cilju pronalaženja idealne lokacije za pošumljavanje specifičnom vrstom drveća.

Algoritam je na početku imao osam, a danas broji dvadeset kriterijuma. Između ostalog, tu spadaju tip zemljišta, reljef, nadmorska visina, blizina vodotoka, namena zemljišta, blizina saobraćajnica, ali i klimatski uslovi, poput temperature i padavina, i to i u sadašnjosti i u budućnosti. Algoritam razmatra i rizike, da li je određeno područje podložno požarima i sušama, pa se ta područja izbegavaju.

„Kako to funkcioniše? Svi ti podaci se preklapaju, ajde da ih zamislimo kao neke karte, mi u programu sve te karte preklopimo, i na kraju nam program kaže da li je određeni piksel, odnosno ta površina od 250×250 metara, najpogodniji za pošumljavanje“, približava nam rad algoritma Tijana.

Od ideje do prvih sadnica

„Prvobitno nas je podržalo Ministarstvo za zaštitu životne sredine 2018. godine, zatim i  UNDP (Program Ujedinjenih nacija za razvoj) Srbije i Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu, odnosno osvojili smo prvo mesto na Open Data Challengeu“, kaže Marko.

Važnost ovog projekta prepoznata je i ove godine, pa je tim portala Šume i klima ponovo dobio podršku nadležnog ministarstva, sada u okviru projekta Pokreni se za klimu.

U pitanju je studija slučaja, u kojoj je planirana saradnja sa lokalnim samoupravama Niša i Bora, sa ciljem da se u ova dva grada posadi ukupno 300 stabala, uz korišćenje softverski obrađenih satelitskih podataka za biranje pogodne lokacije.

„Nije velika brojka, ali to je prvi korak u našoj realizaciji na terenu. Ove jeseni ćemo saditi u oba grada, a nedavno smo definisali i tačne lokacije na kojima će sadnja biti obavljena“, dodaje Tijana.

Naredni planovi

Uz prvu sadnju drveća uz pomoć satelitskih podataka, tim Tijane i Marka planira i organizaciju nekoliko vebinara na kojima će se razgovarati o klimatskim promenama, sa ciljem širenja svesti o važnosti šuma i interakciji šuma i klimatskog sistema.

„Pored pošumljavanja, možemo govoriti i o sprečavanju požara, sprečavanju poplava, tako da ćete na tim vebinarima imati priliku i da čujete upravo o značaju satelitskih tehnologija“, skreće pažnju Marko.

Marko i Tijana se nadaju da će alarmirati Srbiju i motivisati je da se učlani u različite međunarodne organizacije, što može omogućiti korišćenje satelitskih tehnologija u različite svrhe, budući da se neke zemlje u regionu već kreću ovim putem.

Prepreke sa kojima se susreću jesu finansijske i administrativne prirode, te im je sledeći cilj dobijanje konzistentnije, frekventnije podrške, bilo da je ona institucionalna ili dolazi kroz neki dugotrajniji projekat.

Da svako posadi svoje drvo

„Volela bih da dođemo do tog nivoa da se na sajtu predstave tačke koje će prikazivati lokacije gde čovek može da izađe i da posadi drvo, da ima informaciju koje drvo tu može da posadi, možda i da izabere između nekoliko vrsta, na koji način, u koje vreme, kako da vodi računa o tom drvetu, da to bude sajt koji će omogućavati ono što većina ljudi želi, a to je da zaista posadi drvo“, objašnjava Tijana viziju portala Šume i klima.

„Uvek se iznenadim, krenem na posao i ponesem užinu, neko voće, i shvatim da mog dede nema četiri godine, a ja i dalje jedem plodove drveta koje je on posadio. Neverovatan je osećaj imati svoje drvo koje smo posadili i koje će nas možda nadživeti i podsećati ljude da smo nekada postojali“, zaključila je ona.

Serijal tekstova o domaćim inovatorima koji rešavaju probleme u oblasti klimatskih promena i zaštite životne sredine napisan je u saradnji sa kancelarijom Fondacije „Hajnrih Bel“ u Beogradu.

Ne propusti članke i zanimljivosti o klimatskim promenama koje svakodnevno objavljujemo na našim društvenim mrežama.

Najnoviji tekstovi

Kategorije

Moglo bi da te zanima i…

Najnoviji tekstovi

Kategorije

Cilj sajta Klima101 jeste podizanje svesti i edukacija stanovništva našeg jezičkog područja o uzrocima, posledicama i opasnostima koje prete od klimatskih promena, kao i načinima rešavanja ovog problema.
SAZNAJ VIŠE
2020-10-16T09:13:18+00:00