fbpx
Loading...

Kako izum naučnika iz Srbije pomaže u smanjivanju prehrambenog otpada?

Autorka: Milica Simonović Datum: 22.10.2020.

Svake godine na svetu propadne oko 1,3 milijarde tona hrane. Ta nezamisliva količina koja se pokvari i baci je otprilike dva i po puta veća od težine Burdž Kalife, najviše zgrade na svetu! 

Najviše propadaju namirnice koje su lako kvarljive, poput voća i povrća, zbog čega su mnogi u svetu u potrazi za načinom da se to spreči. Među njima je i tim naučnika iz Srbije koji je razvio emulziju (smešu) na bazi biopolimera koja je na testovima pokazala odlične rezultate.

 „Testove smo radili na organski proizvedenim namirnicama, da bismo eliminisali bilo kakav uticaj pesticida ili bilo čega što je dodato usput da bi se produžio rok trajanja. Između ostalog smo zabeležili da je rok trajanja sveže, organski proizvedene maline, produžen sa četiri na osam dana, dok je kod zelene salate to bilo sa četiri na sedam dana’’, kaže Zorica Branković, doktor nauka, sa Instituta za multidisciplinarna istraživanja Univerziteta u Beogradu.

Zorica je zajedno sa kolegama sa Instituta, istraživačima i doktorima nauka, Goranom Brankovićem i Jovanom Ćirković, osnovala startap kompaniju B-FRESH Technologies, sa ciljem komercijalizacije njihove inovacije.

Emulzija koju su razvili se ne nanosi direktno na namirnice, već na njihovo pakovanje, a na koji način ih štiti od kvarenja, kao i koliko je ozbiljan problem prehrambenog otpada u čitavom svetu i kako to utiče na životnu sredinu, razgovarali smo sa Zoricom, koja je i naučni savetnik u Centru za zelene tehnologije.

Jedna trećina proizvedene hrane propadne

„Možemo reći da se negde oko 1.200 milijardi dolara godišnje gubi zbog prehrambenog otpada. To je jedna zastrašujuća suma, ali ne možemo ni razmišljati samo o novcu, moramo da razmišljamo i o tome da je u suštini taj prehrambeni otpad odgovoran za oko 8 odsto ukupne emisije ugljen-dioksida’’, objašnjava Zorica.

U zavisnosti od različitih istraživača i tipova statističkih analiza, ovaj udeo se kreće od 6 do 11 odsto, a Zorica nam približava ove količine emitovanog ugljen-dioksida navodeći: „To je, otprilike, kao da pomnožimo uticaj avio saobraćaja sa tri, to je ta neka relacija koliki je u suštini doprinos prehrambenog otpada’’.

Hrana koja propadne uglavnom završi na deponijama, gde se raspada i truli, pri čemu se emituje metan, gas sa značajnim efektom staklene bašte. Sa druge strane, treba uzeti u obzir i sve uzalud upotrebljene resurse, poput zemljišta, vode, energije, đubriva, da bi se proizvela hrana koja je na kraju završila kao otpad.

Ono što je još važno napomenuti jeste da ovaj problem pogađa kako razvijene, tako i zemlje u razvoju. Tako, na primer, u Severnoj Americi najviše otpada proizvode potrošači koji bacaju hranu, dok u nerazvijenim zemljama otpad nastaje usled loših uslova proizvodnje, skladištenja i transporta.

B-FRESH emulzija doprinosi rešavanju problema

B-FRESH emulzija se može naneti na bilo koji materijal za pakovanje: plastiku, karton, papir, drvene gajbice. Jednostavno se naprska, a kada se osuši, stvara providan sloj, koji je zapravo deo aktivnog pakovanja, zahvaljujući kome se produžava rok trajanja namirnica.

Emulzija je na bazi biopolimera, tj. prirodnih materijala, hitozana ili kombinacije pektina i želatina, a pored toga, sadrži i aktivne komponente koje imaju antimikrobna i antioksidativna svojstva, koje štite hranu od kvarenja, pre svega sveže namirnice, voće i povrće.

„Različito voće i povrće se kvari zbog različitih uzroka, neko je više sklono razvoju plesni, neko je više pod uticajem bakterija i slično. Ono što je bitno, to je da naša emulzija sprečava kvarenje tako što deluje na različite uzročnike kvarenja i potvrđeno je da ima dejstvo i na bakterije i na gljivice i na plesni’’, dodaje Zorica.

Ovi rezultati potvrđeni su u akreditovanim laboratorijama, dok komponente emulzije mogu da se prilagode potrebama kupaca, odnosno da se vrši targetiranje određenih vrsta mikroorganizama.

„Sve komponente koje ulaze u sastav ove emulzije nalaze na takozvanoj GRAS (Generally Recognized as Safe) listi. To su supstance koje su prepoznate kao bezbedne za ljudsku upotrebu, nemaju negativnog uticaja na životnu sredinu, niti mogu uticati loše na zdravlje ljudi ili životinja’’, naglašava naša sagovornica.

Od ideje sa Instituta do korisnika na tržištu

„Mi smo, pre svega, prvo u okviru Instituta osnovali Centar za zelene tehnologije koji se akreditovao od strane Ministarstva kao centar izuzetnih vrednosti, takozvani centar izvrsnosti. Tu su se okupili istraživači koji su posvećeni razvoju novih zelenih tehnologija koje bi trebalo na neki način da doprinesu zaštiti životne sredine. U okviru Centra se radi veliki broj projekata koji su vezani za zaštitu i vode i zemljišta i vazduha, a jedan od projekata bio je razvoj biopolimera za aktivno pakovanje’’, priča Zorica o nastanku ideje.

Potencijal za uspeh proizvoda koji rešava problem prehrambenog otpada, prepoznat je i od strane Fonda za inovacionu delatnost Republike Srbije, koji je B-FRESH timu dodelio prvi grant, omogućivši im podnošenje međunarodne patentne prijave. Potom su usledila još dva granta, od strane evropskog programa, EIT Climate-KIC.

„Uz pomoć ovih grantova nabavili smo opremu koja nam je bila potrebna za neku manju, test proizvodnju’’, dodaje Zorica i objašnjava da im je bilo važno da, pored toga što su testovi u akreditovanim laboratorijama prošli odlično, sagledaju i kako će se njihov proizvod pokazati u praksi, u realnim uslovima.

„Ponudili smo saradnju proizvođačima hrane i supermarketima, mini marketima, piljarama, da dobiju besplatne test uzorke, koje bi oni testirali u realnim uslovima, odnosno da probaju da je primene i da uporede sa i bez naše emulzije koliki su gubici, da li imaju finansijskog interesa od primene’’, dodaje Zorica i kaže:

„Tokom leta smo odradili ta istraživanja i testiranja najviše sa proizvođačima maline i borovnice i s obzirom na to da su rezultati bili odlični, da je potvrđeno apsolutno sve što su bili rezultati u akreditovanoj laboratoriji, mislim da smo sad u ovom momentu, spremni da krenemo u proizvodnju’’.

Naredni koraci

Osim proizvodnje, za koju se nadaju da će započeti od sledeće godine, u zavisnosti od pronalaska odgovarajućih investitora, B-FRESH je zainteresovan i za prodaju podlicence, budući da Zorica i njen tim smatraju da bi njihov proizvod mogao da ima ogroman potencijal za prodaju na globalnom nivou.

„Naš startap je uzeo licencu od Univerziteta u Beogradu koji je stvarni vlasnik patenta jer je inovacija rezultat naših istraživanja na Univerzitetu i sada tražimo partnere za podlicenciranje za neka druga tržišta, dok bismo za evropsko i srpsko tržište voleli da pokrenemo proizvodnju ovde u Srbiji’’, zaključuje Zorica.

Prehrambeni otpad je sve više prepoznat kao ogroman problem koji je neophodno hitno rešiti, tržište aktivnog pakovanja hrane je u velikom porastu, a vrlo je uzbudljiva mogućnost i da izum nastao u našoj zemlji bude važan deo tog poduhvata.

Serijal tekstova o domaćim inovatorima koji rešavaju probleme u oblasti klimatskih promena i zaštite životne sredine napisan je u saradnji sa kancelarijom Fondacije „Hajnrih Bel“ u Beogradu.

Ne propusti članke i zanimljivosti o klimatskim promenama koje svakodnevno objavljujemo na našim društvenim mrežama.

Najnoviji tekstovi

Kategorije

Moglo bi da te zanima i…

Najnoviji tekstovi

Kategorije

Cilj sajta Klima101 jeste podizanje svesti i edukacija stanovništva našeg jezičkog područja o uzrocima, posledicama i opasnostima koje prete od klimatskih promena, kao i načinima rešavanja ovog problema.
SAZNAJ VIŠE
2020-10-23T08:27:39+00:00