Vinogradarstvo u Srbiji, kao i širom sveta, spada u sektore privrede koji su najosetljiviji na klimatske promene. Razlog tome je što vremenske prilike utiču u velikoj meri, ne samo na visinu prinosa i kvalitet grožđa, već i na aromu, ukus i kvalitet vina kao krajnjeg produkta.
Iste sorte grožđa gajene u različitim klimatskim uslovima daju vina različitih karakteristika.
Generalno govoreći, u hladnijim uslovima u bobicama se tokom sazrevanja sakuplja manje šećera, što rezultira manjim procentom alkohola u vinu, pa su ona suvlja, laganija i kiselkastog ukusa. U toplijim uslovima grožđe lakše i brže sazreva, sadrži više šećera, što daje veći procenat alkohola u vinu, tamniju boju i puniji ukus.
Zbog sve veće klimatske varijablinosti i češćih ekstremnih vremenskih pojava proizvođačima je teško da održe konstantnim kvalitet svojih vina od godine do godine. Jedna od najlošijih berbi poslednjih godina u Srbiji bila je 2014, izuzetno topla i kišovita godina što je pogodovalo razvoju bolesti vinove loze. Prinos je u proseku bio prepolovljen, a kvalitet grožđa i vina značajno smanjen. Sa druge strane, tople i sušne godine kao što su 2012. i 2017, koje su donele velike gubitke srpskoj poljoprivredi u celini, u vinogradima su dale odličan rod grožđa od kojeg su proizvedena visokokvalitetna vina.
Toplije vreme znači i raniji početak vegetacionog perioda, a to nije dobro za biljke
Porast temperature vazduha poslednjih decenija uslovio je raniji početak perioda vegetacije, što je dovelo do povećanog rizika od pojave kasnog prolećnog mraza. Češća pojava grada i ekstremno visokih temperatura tokom vegetacije izazivaju fizička oštećenja na biljci i plodu.
Zrenje grožđa je, kao i početak vegetacije, pomereno na nešto ranije, pa ono dozreva na višim temperaturama, što negativno utiče na kvalitet grožđa i vina, pre svega u pogledu aroma i boje. Iako manja količina padavina tokom vegetacije nije prevelik problem za vinovu lozu, česta pojava suša i njihovo produženo trajanje može se negativno odraziti na samu biljku i njen prinos. Sa druge strane, prevelika količina padavina povećava vlažnost vazduha što pogoduje razvoju bolesti.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Kako se vinogradari prilagođavaju?
Protiv svih ovih izazova koje klimatske promene postavljaju, vinogradari i vinari se bore adekvatnim izborom i pravovremenom primenom agro i ampelotehničkih mera, odgovarajućim izborom sorti, a pre svega odabirom lokacije samog vinograda.
Osnov za sistematsko sprovođenje ovakvih mera adaptacije nalazi se u zoniranju, odnosno rejonizaciji vinogradarskih područja. Nova rejonizacija vinogradarske proizvodnje u Srbiji urađena je 2015. godine, nakon 40 godina. Na osnovu analize klime, zemljišta i orografije definisane su oblasti gde su uslovi za gajenje grožđa najpovoljniji i propisane preporučene i dozvoljene sorte vinove loze koje u njima mogu da uspevaju. Srbija je podeljena na 3 vinogradarske oblasti, 22 rejona i 77 vinogorja.
Zbog već očiglednih uticaja klimatskih promena na ovaj sektor granica za gajenje vinove loze je podignuta sa dotadašnjih 600 na 800 m nadmorske visine. Iz istog razloga u spiskove sorti čije je gajenje dozvoljeno u definisanim rejonima uvrštene su i neke nove, koje do tada nisu bile zastupljene kod nas u većoj meri jer uspevaju u toplijim klimatskim uslovima.
Šta nas očekuje u budućnosti?
Prema klimatskim projekcijama, u vinogradarskim rejonima Srbije se do polovine veka očekuje povećanje srednje temperature vazduha u periodu vegetacije (od aprila do oktobra) za oko 1.6°C u odnosu na kraj 20. veka. Ukupna količina padavina tokom vegetacije će se neznatno povećati, ali će u isto vreme sušni periodi postati češći i duži, a padavine intenzivnije.
Ukoliko se ne smanje emisije gasova sa efektom staklene bašte, u Srbiji će do kraja 21. veka srednja vegetaciona temperatura biti za 5°C viša u odnosu na kraj prošlog veka. Otopljenje će biti praćeno značajnim smanjenjem količine padavina tokom vegetacije, u pojedinim rejonima i preko 30%. Sušni periodi će biti sve duži, a padavine će se javljati u obliku intenzivnih pljuskova.
U kakvim uslovima uspeva grožđe potrebno za najkvalitetnije vino?
Zbog izuzetne važnosti klimatskih uslova na izbor sorte, ali i kvalitet grožđa i vina, u vinogradarstvu je razvijen veliki broj klimatskih indeksa koji nam pomažu da lakše izdvojimo, opišemo i klasifikujemo karakteristike klime koje su od najveće važnosti za ovu oblast poljoprivrede.
Jedan od osnovnih i najznačajnijih vinogradarskih indeksa je takozvani Vinklerov indeks, koji zapravo predstavlja sumu srednjih dnevnih temperatura vazduha iznad biološkog minimuma (10°C za vinovu lozu) u periodu vegetacije i posredno pokazuje količinu toplote koja je vinovoj lozi na raspolaganju u toku vegetacije.
Na osnovu Vinklerovog indeksa vinogradi su podeljeni u pet klimatskih zona. Zone I i II su hladne, a vina koja se u njima prozivode su lagana, kiselija i sa manjim procentom alkohola. Zona III ima najoptimalniju klimu za proizvodnju visokokvalitetnih vina, dok su zone IV i V tople, a vina koja se proizvode u njima su punija i sa većim procentom alkohola. Od kategorije ovog indeksa zavisi izbor adekvatnih sorti, način uzgoja vinove loze, kao i tehnološki postupci u proizvodnji vina.
Prema aktuelnoj rejonizaciji, svi vinogradi imaju umerenu ili umereno toplu vinogradarsku klimu. Većina vinogradarskih rejona u Srbiji pripada II klimatskoj zoni po Vinkleru, dok su delovi Beogradskog, Mlavskog, Šumadijskog i rejona Južne Metohije nešto topliji, pa ulaze u III zonu.
Tokom sledećih par decenija svi današnji vinogradarski rejoni preći će u III klimatsku zonu po Vinkleru, dok će se Južna Metohija i delovi Negotinske Krajine, Mlavskog, Beogradskog i rejona Tri Morave naći u toplijoj, IV klimatskoj zoni. Međutim, ukoliko se ne smanji emitovanje CO2, do kraja 21. veka svi današnjih vinogradarski rejoni u Srbiji naći će se u V klimatskoj zoni prema Vinklerovom indeksu.
Dobre ili loše vesti za vinogradare?
Tokom sledećih nekoliko decenija globalno zagrevanje bi moglo da ima pozitivan uticaj na vinogradarstvo i vinarstvo Srbije, omogućavajući nam da proizvodimo visokokvalitetna vina. Na žalost, to neće biti dugog daha, s obzirom na to da nas krajem veka u današnjim vinogradarskim oblastima očekuju klimatski uslovi previše topli za vina vrhunskog kvaliteta.
Na kraju 21. veka klimatske karakteristike današnjih vinogradarskih područja će postojati jedino u malim oblastima na višim nadmorskim visinama.
Kako bi se obezbedila održivost vinogradarstva i kvalitet proizvedenih vina, neophodno je sprovoditi mere adaptacije, kako one kratkoročne koje se tiču pravovremenog sproveđenja odgovarajućih agrotehničkih mera u vinogradu, tako i dugoročne, kao što su postepeno premeštanje sadašnjeg sortimenta ka višim nadmorskim visinama i promena sorti u današnjim vinogradarskim oblastima.
