fbpx
Loading...

Kako klimatske promene utiču na poljoprivredu u Srbiji?

Autor: Sreten Filipović

Poljoprivreda predstavlja privrednu delatnost koja je neotuđivo vezana za klimu, pa samim tim od nje najviše i zavisi. Kako se klima menja, tako se menjaju i njeni uticaji na poljoprivrednu proizvodnju. U prethodnim nedeljama pisali smo o klimatskim promenama koje su se već desile, kao i o onima koje će tek doći u našu zemlju, a danas prelistavamo literaturu kako bismo saznali šta to sve znači za budućnost proizvodnje hrane u Srbiji. Kako klimatske promene utiču na srpsku poljoprivredu.

Kako klimatske pojave već menjaju poljoprivrednu proizvodnju u Srbiji?

Biljna proizvodnja u Srbiji već je suočena sa brojnim izazovima koje joj klimatske promene priređuju. Primera radi, ekstremno visoke temperature, kojih je iz godine u godinu sve više, utiču veoma stresno na biljke, što se često ogleda u smanjenom prinosu ili lošijem kvalitetu ploda. Zabeležene su i situacije kada su zasadi izloženi veoma dugim sušnim periodima koji se završe tako što se jednomesečne padavine sruče na useve u roku od samo par dana. 

Kasni prolećni mraz, kao i pojava mraza nakon ranog ulaska biljaka u period vegetacije zbog toplih zima, predstavljaju jedan od najvećih problema za voćare u Srbiji pošto ova pojava zna da u potpunosti uništi pupoljke i znatno umanji plodonošenje. Ova pojava uz već pomenute ekstremno visoke temperature zadaje dodatnu glavobolju voćarima i zato što teško može biti ublažen uticaj koji imaju na biljke.

Direktne štete, nažalost, nisu i jedini problemi koje klimatske promene priređuju poljoprivrednicima. Sve češće se dešava da se setva ili žetva moraju odlagati jer ekstremne suše ili ekstremne padavine jednostavno ne dozvoljavaju pravovremeni izlazak na njivu.

Još jedna bitna posledica klimatskih promena, koja pogađa sve poljoprivredne useve u Srbiji jeste pojava novih invazivnih vrsta korova i štetočina, kao i pojava novih bolesti biljaka. Zahvaljujući klimatskim promenama mnogim insektima poput krompirovog moljca, braon i zelene smrdibube, žilogriza i dr. stvoreni su pogodni uslovi za nastanjivanje na našim prostorima.

Uticaj na stočarstvo i autohtone sorte biljaka i rase životinja

Ako ste pomislili da je samo biljna proizvodnja pogođena negativnim uticajima, nažalost, moram vas razočarati. Promene klime pogađaju i stočarstvo podjednako kao i biljnu proizvodnju. Za stočarstvo je teže utvrditi direktne posledice, ali ono što se zasigurno zna jeste da klimatski činioci poput temperature i vlažnosti vazduha u značajnoj meri utiču na zdravlje i proizvodne osobine domaćih životinja. Dodatno, ako usled klimatskih nepogoda podbaci ratarska proizvodnja i domaće životinje će automatski imati manje hrane, a pojava suša može stvoriti probleme sa napajanjem domaćih životinja što se već i dešavalo na Pešterskoj visoravni. 

Deo poljoprivrede koji najviše trpi zbog klimatskih promena jeste održiva poljoprivredna proizvodnja, poput organske i integralne proizvodnje. Mnoge autohtone sorte biljaka kao što su futoški kupus ili paprika somborska i autohtone rase životinja poput ovce cigaje i pramenke ili svinja mangulica, moravke i resavke koje su adaptirane na klimatske uslove naših krajeva, sa promenom klime nalaze se pred velikim izazovima. Gubitak genetičkih resursa predstavlja stalnu pretnju sa dolazećim promenama u klimi.

Šta kažu poljoprivrednici, odakle dolaze najveće pretnje za srpsku poljoprivredu?

Na osnovu naučnih projekcija o budućim promenama klime u Srbiji napravljena je lista ranjivosti poljoprivrede na klimatske uticaje, kao i lista posledica po biljnu proizvodnju. Istovremeno, sprovedena je i anketa među poljoprivrednim proizvođačima iz svih oblasti poljoprivrede u kojoj su učesnici upitani da odgovore na pitanje „Koje ste najznačajnije klimatske promene primetili i kako su se one manifesotvale?“ 

Odgovori poljoprivrednih proizvođača koji su u praksi osetili klimatske promene usaglasili su se sa teorijskim procenama naučnika. Najznačajnije opasnosti koje nam dolaze sa budućim promenama klime prete nam od suša, visokih temperatura i pojave olujnih vetrova i grada. Sva tri problema označena su kao veoma značajna, a njihovo rešavanje, odnosno pokretanje mera prilagođavanja, urgentno. Najozbiljnije posledice sa kojima će se poljoprivrednici susresti jesu smanjenje prinosa i pojava novih bolesti biljaka.

Donose li klimatske promene išta dobro?

U pomenutoj anketi, poljoprivrednicima je postavljeno i pitanje da li su uočili i neke pozitivne promene koje dolaze sa klimatskim promenama. Neki od odgovora bili su da ranije sazrevanje plodova može imati pozitivnog efekta na prihod, jer se ranije dospe na tržište, da su zrna kukuruza i pšenice suvlja te da je potrebno manje energije i vremena za njihovo sušenje,  da vrućine ponekad utiču da broj štetočina bude manji, itd.

Međutim, i pored nekih povoljnosti koje su poljoprivrednici naveli, negativne posledice klimatskih promena pokazale su se kao očiglednije. Štete koje su nastale samo usled suša u periodu između 1994. i 2014. godine procenjene su na 4,6 milijardi dolara od čega je gubitak samo na usevima kukuruza oko 2,2 milijarde. Kada se na ovo pridodaju štete nastale usled drugih klimatskih nepogoda poput poplava ili grada, ali i štete u ostalim poljoprivrednim sektorima kao što su voćarstvo,  stočarstvo i vinogradarstvo shvatamo da se koraci moraju preduzimati…

Može li se poljoprivreda u Srbiji prilagoditi klimatskim promenama?

Odgovor na ovo pitanje ne može biti jednostavno „Da“ ili „Ne“, lično bih na njega odgovorio konstatacijom – Poljoprivreda u Srbiji MORA se prilagoditi klimatskim promenama. 

Mere adaptacije, odnosno prilagođavanja poljoprivredne proizvodnje na klimatske promene moraju se sprovoditi sistematski uzimajući u obzir sve pretnje koje dolaze, kao i sve ugrožene poljoprivredne sektore. 

Izgradnja višenamenskih akumulacija vode i sistema za navodnjavanje pomoći će poljoprivrednim proizvođačima da se lakše nose sa sušnim periodima. Agrotehničke mere poput plodoreda, konzervacijske obrade zemljišta ili korišćenja organskog malča umanjiće gubitke vode iz zemljišta. Protivgradne mreže zaštitiće useve od grada, ali i od previsokih temperatura koje će u budućnosti postati sve učestalije. Tehnička rešenja, poput ovih, postoje za sve grane poljoprivrede, ali se pre svega mora raditi na edukaciji poljoprivrednika i stvaranju uslova za njihovo uvođenje.

Još jedna od izuzetno bitnih stavki za prilagođavanje klimatskim promenam mora biti i selekcija odnosno izbor novih vrsta i sorti koje su optimalne za uspevanje u novonastalim klimatskim uslovima.

Ne propusti članke i zanimljivosti o klimatskim promenama koje svakodnevno objavljujemo na našim društvenim mrežama.

Najnoviji tekstovi

Kategorije

Cilj sajta Klima101 jeste podizanje svesti i edukacija stanovništva našeg jezičkog područja o uzrocima, posledicama i opasnostima koje prete od klimatskih promena, kao i načinima rešavanja ovog problema.
SAZNAJ VIŠE
2020-04-17T15:43:50+00:00