fbpx
Loading...

Kako klimatske promene utiču na zdravlje radnika?

Autorka: Milica Simonović

Skoro sasvim je izvesno da ste krajem oktobra ispratili vesti koje su mediji prenosili o alarmantnom zagađenju vazduha u Beogradu, a ako ste stanovnik prestonice, moguće je da ste tih dana imali simptome kao što su učestali kašalj i otežano disanje. Izvori zagađenja vazduha poput industrijskih postrojenja, termoelektrana na ugalj, kućnih ložišta, saobraćaja i paljenja useva, ujedno su i veliki izvor emisije gasova sa efektom staklene bašte.

Kako je već poznato, ovi gasovi dovode do porasta srednje globalne temperature, a sudeći po istraživanju Patrika Kinija sa Bostonskog univerziteta, veće temperaturne vrednosti dovode do ozbiljnijeg vazdušnog zagađenja. Naime, Kini zaključuje da će klimatske promene dovesti do porasta koncentracije ozona u vazduhu, jednog od zagađivača koji se redovno prati na stanicama za merenje kvaliteta vazduha, pogotovo u naseljenim regijama.

Dok nas ozon u stratosferi štiti od opasnosti Sunčevih UV zraka apsorbujući ih, ozon u troposferi je atmosferski zagađivač i može izazvati zapaljenje vazdušnih puteva, smanjenje funkcije pluća i respiratorne simptome kao što su kašalj, iritacija grla, bol u grudima pri dubokom disanju i osećaj nedostatka vazduha.

Iako smo u oktobru imali priliku da iskusimo direktne akutne posledice antropogenog uticaja na promenu klime i zagađenja vazduha, one nekada nisu tako očigledne na prvi pogled.

Klimatske promene su kompleksne prirode i donose niz rizika po kvalitet zdravlja ljudi, a posebno osetljiva grupa jesu oni koji rade na otvorenom, poput građevinskih radnika, poljoprivrednika, vozača putničkih i transportnih vozila, radnika hitnih službi, ali i oni koji rade u zatvorenom prostoru gde vladaju visoke temperature, kao što su pekare, magacini i topionice.

Visoke temperature

Iako naše telo ima sposobnost da se prilagodi određenom opsegu spoljašnjih temperatura, uz pomoć procesa termoregulacije, iznad 35 °C, radnici se brže zamaraju i osećaju fizički iscrpljeno, što umanjuje radnu produktivnost, ali može da ima i ozbiljnijih posledica po zdravlje. Akutna izloženost visokim temperaturama može dovesti do sunčanice i toplotnog udara, ali i do komplikacija hroničnih bolesti pluća, bubrega, srčanih arterija i dijabetesa.

Usled produženog izlaganja potiljka suncu, temperatura mozga se znatno povećava i posledično se ispoljavaju simptomi sunčanice, koji su slični potresu mozga, poput glavobolje, vrtoglavice i zujanja u ušima, a u ozbiljnijim slučajevima, može se javiti nesvestica i komatozno stanje.

Za razliku od sunčanice, toplotni udar ne mora nastati zbog direktnog izlaganja suncu, a mogu ga dobiti radnici u pekari ili u industriji kraj visokih peći, kao i vozači u pregrejanim vozilima. Uglavnom se javlja u uslovima povišene vlažnosti vazduha, kada je otežano znojenje, a odlikuje se naglim, prekomerenim povećanjem telesne temperature i do 40 °C  i nemogućnošću organizma da održi temperaturu u normalnim granicama. Dolazi do poremećene funkcije centralnog nervnog sistema, što dovodi do delirijuma, konvulzija, kome, pa čak i stanja šoka, a mogu nastati i trajni neurološki poremećaji. 

Hronična izloženost visokim temperaturama povećava rizik od nastajanja bubrežne insuficijencije, verovatno usled česte dehidratacije, ali javljaju se i posledice na mentalno zdravlje, te se može razviti anksioznost ili depresija. Zdravlje trudnica koje rade na otvorenom, u ovakvim vremenskim uslovima, je posebno ugroženo. Povećan je rizik od nastajanja respiratornih i kardiovaskularnih bolesti trudnica, ali i kongenitalnih malformacija, tj. nepravilnog razvoja srca i mozga beba kod žena koje se bave fizički zahtevnim poslovima.

Razlika između temperature vazduha i toplotnog indeksa

Toplotni indeks približnije govori o osetnoj temperaturi, pa tako, u zavisnosti od relativne vlažnosti vazduha, može imati znatno veće vrednosti nego izmerene temperature i time ukazati na potencijalnu opasnost od opterećenja organizma. Na primer, ako je izmerena temperatura vazduha oko 30°C , a relativna vlažnost vazduha oko 60 odsto, u slučaju da nema vetra ili je slabog intenziteta, toplotni indeks bi mogao da ima vrednost oko 40 °C. Iz ovog razloga, Republički hidrometeorološki zavod Republike Srbije na svom veb-sajtu, pored aktuelnih izmerenih vrednosti meteoroloških parametara, daje i vrednosti toplotnog indeksa.

Ekstremni vremenski uslovi

Usled klimatskih promena i odlaganja zamene fosilnih goriva obnovljivim izvorima energije, naučnici očekuju da će se u narednom periodu učestalost i intenzitet vremenskih nepogoda, kao što su poplave, požari i uragani, povećati. Samim tim, bezbednost zaposlenih u hitnim službama biće pod većim rizikom. Pored rizika od povreda i smrti na terenu u ekstremnim uslovima, radnici se suočavaju i sa iregularnim spavanjem i ishranom, usled dugih smena bez pauza, fizičkom iscrpljenošću i psihičkim stresom.

Tokom snažnih oluja, može doći do izloženosti radnika hitnih službi otrovnim materijama, poput azbesta, buđi, česticama prašine različitog porekla, ali i mikroorganizmima, što može dovesti do oboljenja respiratornog sistema, ali i drugih sistema organa.  Sa druge strane, vatrogasci se suočavaju sa toplotnim udarima, opekotinama, udisanjem dima i srčanim zastojem.

Prenosioci bolesti i pesticidi

Topliji vremenski uslovi koje donosi globalno zagrevanje, produžavaju sezonu nekih insekata, kao što su komarci i krpelji, koji prenose transmisivne zarazne bolesti, poput malarije, Lajmske bolesti, Virusa Zapadnog Nila ali i omogućavaju insektima koji žive na višim temperaturama, da migriraju i prežive u regijama koje su udaljene od ekvatora, šireći zaraze sa jednog geografskog područja na drugo.

Poljoprivredni radnici, kao i oni koji se bave šumarstvom ili rade bilo koji posao na otvorenom u prirodi, pod povećanim su rizikom od oboljevanja od zaraznih bolesti koje se prenose na ovaj način. Kako incidenca ovih bolesti bude rasla, očekuje se i intenzivnija upotreba pesticida, kojima će radnici takođe biti izloženi, a neki od njih mogu delovati negativno na respiratorni, nervni, imuni ili reproduktivni sistem.

Šta je neophodno da se učini?

Iako je neminovno da moramo da prestanemo da zagađujemo okolinu i emitujemo gasove sa efektom staklene bašte, ukoliko ne želimo da drastično promenimo uslove za život, koje nam je priroda tako ljubazno podarila, moramo se suočiti i sa posledicama koje danas doživljavamo i sa onima koje tek slede. Neophodno je prilagoditi se promenama koje smo sami izazvali i potrebno je da se preduzmu posebne mere za prepoznavanje i prevenciju profesionalnih oboljenja i povreda koje su posledica klimatskih promena.

Uslovi na radu treba da budu prilagođeni vremenskim uslovima, preporučuje se da se izbegava fizički rad tokom visokih temperatura, da se vrši redovna hidratacija i da se obezbedi adekvatna ventilacija i klimatizacija prostora gde god je to moguće. Zaposleni bi trebalo da prođu posebne obuke i nauče kako da se zaštite i da primete simptome povezane sa visokom temperaturom.

Zdravstveni radnici treba da budu obučeni da propoznaju medicinska stanja koja su posledica uticaja klimatskih promena, a naročito stanja izazvana visokim temperaturama, kao i kako da pristupe njihovoj prevenciji i lečenju.

Najnoviji tekstovi

Kategorije

Cilj sajta Klima101 jeste podizanje svesti i edukacija stanovništva našeg jezičkog područja o uzrocima, posledicama i opasnostima koje prete od klimatskih promena, kao i načinima rešavanja ovog problema.
SAZNAJ VIŠE
2020-02-06T12:42:43+00:00