fbpx
Loading...

Milion dolara za širenje klimatskog skepticizma

Autorka: Milica Simonović

Nakon što je u oktobru prošle godine podnela zahtev za bankrot, najveća privatna američka rudarska kompanija, Murray Energy, bila je primorana da javno objavi finansijsku dokumentaciju koja je otkrila skriveni uticaj ove kompanije na propagandu negiranja važnosti i posledica koje donose klimatske promene.

Naime, osnivač i doskorašnji izvršni direktor Robert E. Mari, pored toga što je sebi dodelio godišnju platu od 14 miliona dolara, dok je kompanija strmoglavo išla ka bankrotu, izdvojio je i skoro milion dolara za podsticanje i širenje kvazinaučnih tvrdnji da je antropogeni uticaj na promenu klime beznačajan.

U zahtevu se navodi da Murray Energy ima dug od 2,7 milijardi, kao i neisplaćene finansijske obaveze u vrednosti od 8 milijardi dolara, u koje uglavnom spada zdravstveno osiguranje radnika, kao i penzije. Ipak, izgleda da ove vrtoglave cifre nisu promenile loše navike trošenja novca takozvanog kralja uglja, Roberta Marija, koji je jedan od najranijih podržavaoca aktuelnog predsednika SAD, Donalda Trampa.

Svetu je već poznata Trampova politika vezana za klimatske promene, što ilustruje i njegovo ovonedeljno obraćanje na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, gde je klimatske aktiviste nazvao „naslednicima starih gatara’’ i pozvao prisutne da ne prihvataju „apokaliptička predviđanja’’, rekavši da će Amerika nastaviti da brani svoju privredu.

Ko je dobijao novac od kralja uglja?

Uprkos naučnom konsenzusu o ljudskom uticaju na klimatske promene, o čemu svedoče mnogobrojne studije, kao i izveštaji Međunarodnog panela o klimatskim promenama (IPCC), u čiji je rad uključeno hiljade istraživača i recenzenata širom sveta, Robert Mari se godinama glasno suprostavlja činjenicama, tvrdeći da sagorevanje uglja nije u direktnoj vezi sa globalnim zagrevanjem.

Iako moćan i uticajan, kralj uglja je ipak samo jedan čovek, a njegovo javno negiranje klimatske krize bilo bi svakako efektivnije ako to isto govore i određene institucije i naučnici. Kako svedoči finansijska dokumentacija njegove kompanije, Mari je finansirao niz konzervativnih političkih odbora, kao i organizacije koje poriču postojanje klimatskih promena i koje su se zalagale za ukidanje regulacija bivšeg predsednika, Baraka Obame, usmerenih ka smanjenju gasova sa efektom staklene bašte.

Jedna od grupa kojima je Marijeva kompanija uplaćivala novac je oformljena 2018, pod nazivom Government Accountability & Oversight (GAO). Ukupno 300 000 dolara uplaćeno je ovoj grupi koja se suprostavlja organizacijama koje se protive ekološki neprijateljskoj administraciji Donalda Trampa, tvrdeći da je „lobi globalnog zagrevanja otišao predaleko’’.

Dodatnih 200 000 dolara uplaćeno je akademskoj grupi, Competitive Enterprise Institute, koja se i dalje drži uverenja da naučno nije dokazano da je ljudska delatnost glavni uzročnik povećanja emisije gasova sa efektom staklene bašte. Heartland Institut je adresa na koju je stiglo 130 000 dolara, a koji je sponzorisao klimatske skeptike da govore na konferenciji Ujedninjenih nacija o klimatskim promenama.

Javna dostupnost finansijske dokumentacije Marijeve rudarske kompanije obezbedila je retku priliku u uvid finansiranja ovakvih organizacija, budući da su njihovi donatori uglavnom anonimni. Potparol kompanije, Džejson Vit, odbio je da komentariše pomenute donacije.

Spisak se tu ne završava, određena svota novca stizala je i organizacijama International Climate Science Coalition, Center for the Study of Carbon Dioxide Change,  FreedomWorks i Judical Watch. Sve ove organizacije su aktivne u osporavanju klimatskih promena, a neke od njih su i blisko povezane sa Republikanskom strankom i vatreni su podržavaoci Donalda Trampa.

Pioniri u borbi protiv nauke

Dela Roberta Marija možda zvuče neverovatno, ali nisu usamljeni slučaj izvrtanja naučnih činjenica u cilju održavanja i povećavanja profita kompanija koje su zagađivači životne sredine. Istraživanje Njujork Tajmsa iz 2015. godine govori da su naftne kompanije još 1970. godine znale da sagorevanje nafte i gasa dovodi do klimatskih promena, ali su decenijama potom finansirale aktivnost klimatskih skeptika sa misijom sprečavanja bilo kakve ozbiljnije borbe protiv globalnog zagrevanja.

Sve je počelo sa američkom multinacionalnom naftnom i gasnom kompanijom Exxon Mobil, koja je najveća rafinerija u svetu i direktni naslednik Rokfelerove Standard Oil kompanije. U internom izveštaju kompanije koji je sproveo zaposleni istraživač Džejms Blek 1978, navodi se da udvostručavanje koncetracije atmosferskog ugljen-dioksida može da dovede do povećanja srednje globalne temperature za 1 do 3 °C.

Uvidevši da bi to moglo da ugrozi opstanak kompanije, Exxon Mobile je pokrenuo multimilionsku kampanju širenja dezinformacija kako bi izazvao sumnju u utvrđenje naučne činjenice. Cinično, kompanija je iskoristila klimatske modele koje je javno kritikovala, u planiranju budućih operacija na Arktiku, znajući da će usled povećanja temperatura i topljenja leda bušenje nafte biti jeftinije.

Tokom osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka, niz naftnih kompanija krenuo je istim stopama, suprostavljajući se nauci, iako su bile svesne da porast srednje globalne temperature može da dovede ozbiljnih ekonomskih posledica i katastrofalnih efekata na globalnom nivou. Ishod je duboko ukorenjeni klimatski skepticizam kod određenog broja ljudi sa kojim se srećemo i danas.

Mašinerija za širenje netačnih informacija

Osporavanje naučno dokazanih činjenica nije lak posao, obuhvata ozbiljnu organizaciju i ulaganje velikih suma novca. Sudeći po izveštaju iz 2019. koji se nalazi na veb stranici Influence Map, pet najvećih naftnih i gasnih kompanija (Exxon Mobil, Royal Dutch Shell, Chevron, BP, Total), tokom tri godine nakon Pariskog dogovora, uložilo je preko milijardu dolara u cilju širenja sumnje u naučna upozorenja o klimatskim promenama i njihovim posledicama.

Kao što je to bio slučaj sa kompanijom Roberta Marija, ostvaruje se saradnja i finansiraju se organizacije i grupe koje će, kvazinaučnim istraživanjima i tvrdnjama koje nisu potkrepljene činjenicama, oblikovati mišljenje javnosti i stvarati jednu iskrivljeni sliku realnosti. U toj slici sagorevanje fosilnih goriva nije odgovorno za povećanje temperature, a i da jeste, to nije toliko strašno kao što to predstavljaju „naslednici starih gatara’’, kako bi to rekao američki predsednik.

Najnoviji tekstovi

Kategorije

Cilj projekta Klima101 jeste podizanje svesti i edukacija stanovništva našeg jezičkog područja o uzrocima, posledicama i opasnostima koje prete od klimatskih promena.
SAZNAJ VIŠE
2020-02-06T14:45:37+00:00