fbpx
Loading...

Mediteran pod pritiskom klimatskih promena

Autorka: Milica Simonović

Zamislite sledeći scenario: Prijatno je letnje veče, sedite sa svojim najdražima u restoranu pored plaže i dok uživate u savršenoj kombinaciji morskog vazduha i grčkih specijaliteta, osećate kako je morski povetarac postao malo intenzivniji. U sledećem trenutku struja nestaje, čujete zvuk lomljenja staklenih čaša, vetar je potpuna suprotnost od ugodnog povetarca, gosti restorana počinju da paniče dok voda nadire ka vašem stolu.

Ovakvu i slične situacije iskusili su stanovnici Kasandre, na Halkidikiju, u julu ove godine, kao i turisti koji su se u tom trenutku zadesili tamo. Vetrovi su bili jači od 100 km/h, a meteorolozi kažu da je takva oluja potpuno neuobičajena za leta u Grčkoj, koja su uglavnom suva i topla. 

Grčka nije bila jedina država Sredozemlja koja se suočavala sa vremenskim nepogodama ovog leta, a naučnici kažu da je Mediteran jedna od oblasti koja se najbrže zagreva na Zemlji.

Na pitanje kakve bi posledice to moglo da donese za ovo područje, ukoliko se ne primene adekvatne mere u borbi protiv klimatskih promena, odgovor je dat u izveštaju Mediteranskih stručnjaka za klimatske i ekološke promene (MedECC), objavljenom u oktobru ove godine.

Klimatske promene na lokalnom nivou

Iako su klimatske promene globalnog karaktera, posledice se ne ispoljavaju u svim delovima sveta jednakim intenzitetom i brzinom. Mediteran se zagreva za 20 odsto brže u odnosu na globalne trendove. Godišnje srednje temperature su se do sada povećale za oko 1,5 °C, u odnosu na predindustrijski period, a procenjuje se da do 2040. mogu biti veće za 2,2 °C , dok bi u nekim regijama mogle da dostignu povećanje za 3,8 °C do 2100.

Dok dosadašnji obrasci padavina pokazuju prostornu i vremensku varijabilnost, klimatski modeli jasno predviđaju smanjenje padavina tokom nadolazećih decenija za 10 do 30 odsto, u zavisnosti od određene regije, dok se očekuje da će se jačina pljuskova povećati za 10 do 20 odsto u svim ostalim godišnjim dobima. Kombinacija visokih letnjih temperatura i dugih suša može da dovede do učestalijih pojava požara.

Između 1985. i 2006. površina Sredozemnog mora se zagrevala za oko 0,4 °C na svakih 10 godina. Procenjuje se da će se do 2100. dodatno zagrejati za negde između 1,8 i 3,5 °C u odnosu na period između 1961. i 1990. Pored temperature, raste i acidifikacija mora, srednja vrednost okeanske pH je opala za 0,1 jedinicu, što se nije dogodilo poslednjih barem 65 miliona godina. Što se tiče Mediterana, očekuje se smanjenje pH vrednosti za 0,018 do 0,028 jedinica po deceniji do 2100.

Poslednjih dvadeset godina detektovan je porast srednjeg nivoa Sredozemnog mora od 3mm po godini. Naučnici kažu da bi nivo mogao da poraste i za čitav metar do 2100, ako se ne preduzmu odgovarajuće mere, što bi ugrozilo jednu trećinu mediteranske populacije. Polovina od dvadeset svetskih gradova koji će najviše osetiti posledice porasta nivoa mora do 2050. je u području Mediterana.

Nestašica vode

Usled klimatskih promena, visokih temperatura, smanjenog broja i obima padavina, očekuje se da će dostupnost vode za piće u području Mediterana opasti za 2 do 15 odsto, ako se dostigne povećanje srednje godišnje temperature za 2 °C, čineći ovaj pad dostupnosti jednim od najvećih u svetu. Naučnici predviđaju da će za narednih dvadeset godina preko 250 miliona ljudi na ovim prostorima imati nedovoljan pristup pijaćoj vodi.

Na nestašicu takođe utiče velika potražnja vode za navodnjavanje i industriju, kao i povećanje broja populacije, koje dodatno, uz urbanizaciju, dovodi i do smanjenja kvaliteta vode, pogotovo u istočnim i južnim mediteranskim zemljama. Negativno na kvalitet i dostupnost uticaće i poplave, za koje se predviđa da će biti učestalije i koje mogu da ugroze sisteme za snabdevanje vodom.

Sigurnost hrane

Organizacija za hranu i poljoprivredu je 1996. sigurnost hrane okarakterisala kao stanje u kome svi ljudi, u svakom trenutku, imaju fizički i ekonomski pristup dovoljnoj količini bezbedne i kvalitetne hrane. Izvesno je da sigurnost hrane danas nije apsolutna, budući da je oko 10 odsto svetske populacije neuhranjeno, međutim, klimatske promene povećavaju rizik za porast te stope, kako u svetu, tako i u mediteranskom području.

Faktori koji negativno utiču na zemljoradnju i stočarstvo su nestašica vode, erozija i smanjenje kvaliteta zemljišta, a ekstremni događaji, poput dugih suša, toplotnih talasa, obilnih padavina i poplava mogu da dovedu do neočekivanog oštećenja useva i pada prinosa. U rečnim deltama, kao što je na primer delta Nila, koje su danas od velike važnosti za poljoprivrednu proizvodnju, smanjena je dostupnost obradivih površina, usled porasta nivoa mora.

Procenjeno je da će do 2050. proizvodnja mahunarki u Egiptu opasti za 40 odsto, dok će u južnim predelima Evrope proizvodnja suncokreta opasti za 12, a krtola za 14 odsto. Usled visokih temperatura biće ugrožene i masline, za koje će biti potrebno dodatno navodnjavanje, dok je moguće da će grožđu, koje se uzgaja za proizvodnju vina, opasti kvalitet.

Akvakultura i ribarstvo su značajan deo ekonomije i igraju veliku ulogu u obezbeđivanju sigurnosti hrane već milenijumima na ovim prostorima, što je posledično dovelo do prelova 90 odsto komercijalnih vrsta riba. Inače, prelov označava stanje u kome je stopa izlova živog resursa veća od prirodne stope prirasta istog resursa kroz reprodukciju i stopu preživljavanja. Međutim, on ne šteti samo jednoj vrsti, već utiče na morske lance ishrane i time ugrožava ekosistem u celini.

Ugroženost ekosistema

Udruženi efekat zagrevanja i dugih i češtih suša bi mogao da dovede do generalnog smanjenja plodnosti zemljišta i sledstveno do nastajanja ili širenja pustinja u mediteranskom kopnenom ekosistemu. Tokom prošlih vekova, ovi ekosistemi su uspevali da se do određene granice prilagode prirodnim promenama klime, međutim, ako dođe do povećanja srednje godišnje temperature za 2 °C, u odnosu na predindustrijski period, formiraće se uslovi kakvima mediteranski kopneni ekosistemi nisu bili izloženi proteklih 10 000 godina.

Sredozemno more je pravi izvor biološke raznovrsnosti, naseljava ga od 4 do 18 odsto do sada poznatih morskih vrsta, što je prilično značajno, budući da čini samo 0,8 odsto površine globalnog okeana. Usled povećanja temperature vode dolazi do promena u ovom ekosistemu, može doći do smanjenja populacije ili izumiranja vrsta kojima je potrebna hladnija temperatura za preživljavanje, ili do bujanja vrsta kojima prija toplija voda, dovodeći do smanjenja biodiverziteta. Povećanje kiselosti mora ima negativan uticaj na organizme poput korala, koji u takvim uslovima ne mogu da obrazuju krečnjačke skelete.

Bezbednost i zdravlje stanovnika Mediterana

Jedna studija rađena u Barseloni pokazala je da postoji povećan rizik od mortaliteta uzrokovanog respiratornim ili kardiovaskularnim oboljenjima  kada temeperatura preko noći prelazi 23 °C. Direktne posledice klimatskih promena na zdravlje ljudi u vezi su sa visokim temperaturama, pojačanim UV zračenjem, ekstremnim vremenskim prilikama, kao što su požari, oluje, poplave, a najosetljivija populacija su deca, stariji i osobe sa već postojećim hroničnim bolestima. Ovakvi vremenski uslovi pogoduju i širenju zaraznih bolesti koje prenose neki insekti, kao što su komarci i krpelji. Indirektan uticaj klimatskih promena na zdravlje se ogleda kroz negativan uticaj na kvalitet vazduha, vode i zemljišta i sigurnost hrane.

Jedna trećina stanovnika Mediterana, koja živi blizu mora i naseljava oko 40 odsto obale, direktno se suočava sa podizanjem nivoa mora, olujnim talasima, poplavama, erozijom i propadanjem zemljišta. Petnaest velikih lučkih gradova, od kojih svaki ima preko milion stanovnika, po popisu iz 2005, pod rizikom je od poplava, ukoliko se ne preduzmu mere prilagođavanja na klimatske promene. Naravno, svi navedeni rizici će biti znatno manji ukoliko bude ispunjen Pariski sporazum koji predviđa prestanak emisije gasova sa efektom staklene bašte i proizvodnju energije prvenstveno iz obnovljivih izvora.

Najnoviji tekstovi

Kategorije

Cilj sajta Klima101 jeste podizanje svesti i edukacija stanovništva našeg jezičkog područja o uzrocima, posledicama i opasnostima koje prete od klimatskih promena, kao i načinima rešavanja ovog problema.
SAZNAJ VIŠE
2020-02-06T12:48:17+00:00