fbpx
Loading...

Koliko gledanje Netflixa zaista utiče na klimu?

Autorka: Jovana Nikolić

Pre nekoliko meseci na sajtu Big Think pojavio se tekst u kome se tvrdi gledanje da filmova i serija putem popularnih striming platformi poput Netflixa, ima negativne posledice na životnu sredinu, a posebno na klimu.

U tekstu se navodi da je svako ko se ikada odlučio da na ovaj način pogleda film ostavio male tragove na našoj planeti, a kako je broj ovakvih korisnika širom sveta ogroman, ukupni uticaj može biti značajan. Između ostalog, gledanje jedne epizode serije koja traje pola sata u ovom tekstu se poistovećuje sa vožnjom automobila 6 kilometara.

Autori pomenutog teksta prenose tvrdnje da je u 2018. godini emisija ugljen-dioksida usled video striminga bila jednaka količini ovog gasa koju godišnje emituje Španija. Izneti zaključci se uglavnom zasnivaju na pretpostavci da je za striming potebno da data centri potroše velike količine električne energije.

Ako vas je ovo uplašilo i mislite da će vam planeta biti zahvalnija ako neku od platfromi za striming isklljučite i odustanete od gledanja filmova, i umesto toga na televiziji pogledate još jedan od dokumentaraca o čovekovom uticaju na životnu sredinu, ne žurite sa odlukom. Da bismo dobili pravu sliku, treba sagledati mnogo piksela.

Data centri i emisija štetnih gasova

Polemika koliko je video striming zaista štetan u punom je jeku. Mnogi istraživači i IT zaljubljenici preispituju iznete podatke i donose nove uvide. Među njima je i nemački bloger Kristijan Kohntop, koji je krajem prošle godine analizirao tvrdnje sa sajta Big Think. Nemački mediji prenose da striming preko data centra stvara velike emisije ugljenika, a nasuprot njima Kohntop napominje da su data centri gotovo ugljenično neutralni, pošto se u velikoj meri napajaju iz obnovljivih izvora, kao i da su izneti brojevi „proizvoljni i pogrešni”.

Dobar primer za korišćenje obnovljive energije za rad svojih data centara predstavlja kompanija Gugl koja investira veliki novac u solarnu energiju i sisteme za dobijanje struje pomoću vetra. Osim toga, Višal Misra, istraživač iz oblasti kompjuterskih nauka sa Kolumbija univerziteta, za sajt Mashable kaže da se za striming ne koriste iste vrste sistema za skladištenje podataka, odnosno data centara, kao što se koriste za neke druge servise. Striming se vrši preko mreže za dostavu sadržaja tako da nije potrebno pretraživati ogromne baze podataka svaki put kada neko klikne play, već su informacije već kopirane na obližnje mreže.

Misra u istom intervjuu tvrdi da je tekst koji je pokrenuo čitavu polemiku napravljen tako da bude klikabilan, a da mnogi zaključci izneti u njemu nisu opravdani. Kako se sadržaj već nalazi u keš memoriji obližnje mreže za dostavu sadržaja, potrošnja ugljenika ne može biti toliko velika kao što se navodi u tekstu jer se ne troši električna energija za pretraživanje velikih baza podataka koje se nalaze na drugom kraju sveta. Osim toga, Međunarodna agencija za energetiku je prošle godine sastavila izveštaj u kome se predviđa da će u naredne tri godine saobraćaj u data centrima porasti čak za 80 odsto, ali da to ne bi trebalo da poveća potrošnju energije, kada se uzme u obzir postojeća infrastruktura.

Koliko energije zaista trošimo?

Data centri tehnološki napreduju tako da troše sve manje energije, a prema rečima nemačkog blogera Kohntopa, klaud tehnologija je dodatno doprinela ovome jer se za skladištenje podataka koristi manje hardverske opreme. Sa druge strane, sve manje energije koriste i naši uređaji preko kojih strimujemo filmove. Današnji laptopovi, a naročito mobilni telefoni, imaju značajno manje napajanje nego prvi desktop računari.

U jeku rasprave da li je gledanje filmova preko striminga štetno, na sajtu jedne od najvećih svetskih platformi koja pruža ovu uslugu, Netflix, piše da su oni posvećeni smanjenju uticaja na životnu sredinu koji ima upotreba električne energije pa je tako energija koju koriste u skladu sa sertifikatima za obnovljivu energiju.

Međutim, deo energije ne koriste oni sami ali je potrebna kako bi sadržaj bio dostavljen korisniku. Nju koriste na primer internet provajderi i druge kompanije sa kojima sarađuju. Na ovaj deo potrošnje je teže uticati, ali iz kompanije Netflix tvrde da se trude da i taj deo bude održiv.

Zaključak

Mada je zamišljenost nad pitanjem kako naši svakodnevni postupci i navike utiču na klimu i životu sredinu važna, ipak strah da će sve ono što tokom dana uraditi doneti samo loše posledice, neće poboljšati stanje stvari. Slučaj teksta o gledanju filmova jedan je od onih koji nas opominje da stvari treba osmotriti iz više uglova i da širenje neistine neće doneti dobro. Čak ni onda kada se neistinom ukazuje na posledice koje izazivaju čovekove aktivnosti. Naprotiv. To može skrenuti samo pažnju sa stvarnih problema i njihovog rešavanja.

Najnoviji tekstovi

Kategorije

Cilj sajta Klima101 jeste podizanje svesti i edukacija stanovništva našeg jezičkog područja o uzrocima, posledicama i opasnostima koje prete od klimatskih promena, kao i načinima rešavanja ovog problema.
SAZNAJ VIŠE
2020-02-06T14:41:12+00:00