fbpx
Loading...

Nada za okeane: Prva uspešno završena misija sakupljanja plastike u Pacifiku

Autorka: Milica Simonović

Svake godine između 1,15 i 2,41 miliona tona plastike rekama stigne do okeana, a više od polovine ovog pozamašnog broja čini plastika sa manjom gustinom od gustine vode, što omogućava njeno zadržavanje na površini.

Zahvaljujući morskim strujama, dolazi do specifičnog koncetrisanja otpada kojim čovek opterećuje svoju okolinu, tako da danas postoji pet velikih akumulacijskih zona plastike u okeanima, a najveća se nalazi negde na pola puta između Havaja i Kalifornije, takozvani Veliki pacifički tepih smeća’’.

Projekat The Ocean Cleanup’’ je 12. decembra ove godine uspešno sproveo prvi korak u čišćenju ove morske deponije. U Vankuveru, u Kanadi, iskrcano je 60 kubnih metara plastičnog otpada sakupljenog iz Pacifika, sa ciljem da se reciklira u proizvode koji će se prodavati, a od čijeg će se profita dalje finansirati ovaj projekat.

Najružniji tepih na svetu

Često se u medijima ova zona naziva i ostrvo plastike’’, međutim u pitanju nije čvrsta masa koja zaista formira ostrvo. Naučnici iz organizacije The Ocean Cleanup’’, procenjuju da oko 80 000 tona plastike rasuto pluta po površini od 1,6 miliona kvadratnih kilometara Tihog okeana, što bi bilo ekvivalentno troduploj površini Francuske.

Na osnovu brojnih istraživačkih misija napravljen je model koji opisuje kako se to karakteristično nakuplja otpad koji su ljudi poslali u okeane. Naime, u samom centru Velikog pacifičkog tepiha smeća nalazi se na stotine kliograma otpada po kvadratnom kilometru, dok se udaljavanjem od centra ova gustina smanjuje.

Tepih sačinjen od četkica za zube, automobilskih guma, velikih ribarskih mreža, baštenskih stolica, ali i mikroplastike veličine između 0,5 i 5 milimetara ozbiljno ugrožava morski ekosistem, a ima i značajne negativne posledice po sopstvenog stvaraoca. Zbog boje i veličine, mikroplastika morskim životinjama liči na hranu, te je unose u svoje organizme, a procesom bioakumulacije, plastika i toksične supstance putuju lancem ishrane i stižu do čoveka.

Mladić koji je odlučio da očisti okean

Bojan Slat, poreklom iz Holandije, imao je samo 19 godina kada je 2013. osnovao The Ocean Cleanup’’, neproftnu organizaciju sa vizijom da očisti okeane od plastike. Šest godina kasnije, sa timom naučnika i istraživača, uz pomoć investitora širom sveta, Slat je jedan korak bliže svom cilju. Ono što je počelo kao srednjoškolski projekat, kada je 2011. prvi put proučavao zagađenje mora plastikom, sada ima potencijal da postigne značajnu pozitivnu promenu u svetu.

Prvi korak

Svrha prve misije projekta The Ocean Cleanup’’ je bila da pokaže da je moguće pasivno sakupljati plastiku iz Velikog pacifičkog tepiha smeća samo uz pomoć prirodnog kretanja vode okeana. Sistem koji ovo omogućava se sastoji od pregrade u obliku slova U’’, kao i mreže koja se prostire 3 metra ispod površine vode, ali ne utiče na morski svet, jer ribe i druge životinje mogu da plivaju ispod nje.

U septembru 2018. prvi prototip nazvan Sistem 001 poslat je u Tihi okean da odigra svojevrsnu ulogu usisvača plastike, međutim, nije uspeo da zadrži otpad onako kako je bilo predviđeno, a u januaru 2019. morao je da se vrati na obalu, budući da je došlo do lomljenja sistema. Nakon ovog neuspeha, tim inženjera izvršio je detaljnu analizu i sproveo neophodne modifikacije, te se Sistem 001/B vratio na teren.

Inicijalni plan je bio da se sistem kreće brže od plastike koja pluta i da je na taj način skuplja, ali se ispostavilo da je to dosta teško postići. Zbog toga su se Bojan i njegov tim odlučili za drugačiji pristup i napravili sistem koji se kreće sporije od plutajuće plastike, sa idejom da morska struja nanosi plastiku na pregradu i tu je zadržava.

Tako je novom prototipu dodat je padobran koji ima ulogu sidra koje usporava kretanje sistema, a povećana je i plutajuća linija, kako sakupljena plastika ne bi ispadala sa strane. Ranije ovog meseca, ove izmene su se pokazale uspešno, a Sistem 001/B sakupio je i zadržao otpad različite veličine, od izgubljenih ili bačenih velikih ribarskih mreža do mikroplastike veličine jednog milimetra.

Za nekoga smeće, a za nekoga blago

U planu The Ocean Cleanup’’ organizacije je da svu plastiku koju sakupi novi sistem, brodovi na svakih nekoliko meseci prenesu do obale, gde će se ona reciklirati u proizvode za koje se najavljuje da bi trebalo da budu veoma atraktivni na tržištu. Obzirom da bi ovo bio prvi pokušaj da se nešto napravi isključivo od reciklirane plastike iz okeana, očekuje se da će se proizvodni proces suočavati sa određenim izazovima, budući da postoje ostaci koji su decenijama stari i značajno oštećeni.

Ako sve bude išlo po planu, može se dogoditi da u septembru 2020. budemo svedoci prvog proizvoda na tržištu koji je napravljen od plastike iz Velikog pacifičkog tepiha smeća. Šta će zapravo biti ovaj proizvod, kao i detalji o ceni i kvantitetu, treba da bude tek objavljeno, a Slat kaže da će 100 odsto profita koji se ostvari ovim putem biti usmeren u dalji razvoj sistema za čišćenje okeana.

Naredni koraci

Naučnici predviđaju da bi do 2050. moglo da bude više plastike nego riba u okeanu, što samo ukazuje da su projekti poput ovog ključni u očuvanju životne sredine i da ih treba maksimalno podržavati, ali i značajno smanjiti upotrebu plastike, pogotovo za jednokratnu upotrebu.

Organizacija Bojana Slata već radi na razvijanju sledećeg, poboljšanog Sistema 002, što bi trebalo da dovede do povećanja razmera čitavog procesa i ojačavanja uređaja, da može da provede više vremena na terenu i odoli različitim vremenskim uslovima, kao i habanju materijala.

A pored toga što skuplja plastiku iz okeana, ovaj tim se trudi i da ona do njega i ne stigne. Ove godine predstavljen je još jedan njihov izum nazvan „Presretač”. Ovaj uređaj skuplja plastiku iz samih reka, a već je uspešno testiran u Indoneziji i Maleziji.

Krajnji cilj ovog inspirativnog projekta je da do 2040. smanji količinu plutajuće plastike u okeanima za 90 odsto.

Najnoviji tekstovi

Kategorije

Cilj projekta Klima101 jeste podizanje svesti i edukacija stanovništva našeg jezičkog područja o uzrocima, posledicama i opasnostima koje prete od klimatskih promena.
SAZNAJ VIŠE
2020-02-06T14:22:18+00:00