Međunarodni tim naučnika je, koristeći podatke iz mnogih istraživanja, sproveo tri studije slučaja koje su otkrile zanimljive obrasce i povezanost između klimatskih promena i ponašanja zlatnih orlova, medveda, irvasa, losova i vukova na Arktiku.
Kako bi sproveo istraživanje, tim je proveo nekoliko godina godine sarađujući sa naučnicima iz nacionalnih, regionalnih vlada, predstavnicima kanadskih Prvih nacija i istraživačkim grupama širom Arktika kako bi obezbedili sve potrebne informacije.
Prikupljeni podaci su objedinjeni u svetsku bazu podataka, čijem su stvaranju doprineli istraživači sa preko 100 univerziteta, vladinih agencija i grupa za zaštitu životinja iz 17 zemalja.
Arhiva sadrži podatke prikupljene kroz 201 studiju o praćenju kopnenih i morskih životinja, čime je istraženo više od 8000 jedinki u periodu od 1991. do danas.
Između ostalog, koristeći ove podatke, naučnici su analizirali kretanje više od 900 ženki irvasa od 2000. do 2017. godine. Otkrili su da je došlo do promene vremena rađanja kod irvasa koji migriraju.
Primećeno je da se mladunci ovih vrsta irvasa rađaju ranije u proleće, otprilike kada počne porast temperature. Ovakvo otkriće je važno, s obzirom da se Arktik ubrzano zagreva, a uz porast temperature smanjuje se populacija irvasa. Ipak, među nemigrirajućim irvasima nije ista situacija, te samo severne potpopulacije ove vrste prate trend rađanja u rano proleće.
Razlog za ovakvo ponašanje irvasa je i dalje nepoznanica, ali smatra se da će njegovo shvatanje biti presudno za predviđanje daljeg ponašanja, s obzirom da se Arktik i dalje zagreva, a populacija nastavlja da opada.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Druga studija bavila se upoređivanjem kretanja više od 100 zlatnih orlova, u periodu od 1993. do 2017. godine. Rezultati su pokazali da su se posle blagih zima mlade ptice ranije vraćale nazad na sever u proleće, što nije bio slučaj sa odraslim pticama.
Da bi se ovakve promene ponašanja primetile, bilo je potrebno nekoliko decenija istraživanja i svakodnevnog monitoringa nad pticama.
Treće istraživanje bavilo se brzinama kretanja medveda, irvasa, losa i vukova od 1998. do 2019. Rezultati su pokazali da svaka vrsta različito reaguje na sezonske promene temperature i na zimske snežne uslove. Te razlike bi mogle uticati na interakciju vrsta, konkurenciju u potrazi za hranom i dinamiku između predatora i plena.
Iako globalno zagrevanje predstavlja veliku opasnost za opstanak arktičkog ekosistema, ova istraživanja pokazuju da postoji mogućnost da se životinjske vrste prilagode novim, toplijim uslovima.
