Porast temperature

Temperatura na Zemlji ubrzano raste, a naučnici nam govore da je najbolje da zagrevanje zaustavimo na 1,5 °C

01/02/2018 autor: Nemanja Milović
0

Porast prosečne globalne površinske temperature

Povećanje koncentracije gasova staklene bašte u atmosferi dovodi do porasta temperature i to je najvažniji aspekt klimatskih promena. Topliji vremenski uslovi uzrokuju ostale posledice promene klime poput nestajanja polarnih kapa i glečera koji se tope, porasta nivoa mora, promene obrazaca padavina i povećane učestalosti ekstremnih vremenskih događaja.

Da bismo pravilno razumeli šta znači ovaj porast temperature potrebno je razjasniti dva pitanja, a to su: od kada, tj. u odnosu na koji period merimo porast temperature i kako će zagrevanje biti raspoređeno na površini Zemlje?

Od kada merimo porast temperature?

Porast temperature o kojem govorimo u kontekstu klimatskih promena meri se u odnosu na period pre industrijske revolucije. Postoje dva razloga za to, prvi je da je tada počela masovna upotreba fosilnih goriva, a drugi da otprilike od tog perioda postoje i precizna merenja.

Naša planeta je u ovom trenutku oko 1,1 °C toplija nego što je bila 1880. godine, i za to su odgovorne ljudske aktivnosti. Koliko će biti buduće zagrevanje u najvećoj meri zavisi od toga kolike će biti buduće emisije gasova sa efektom staklene bašte.

Ukoliko svet počne odgovorno da se ponaša, i pre svega sagorevanje fosilnih goriva zameni obnovljivim izvorima energije, postoje dobre šanse da zagrevanje planete bude ograničeno ispod 1,5 °C. Međutim ukoliko zamislimo da svi napori koji se trenutno sprovode prestanu i da se budući razvoj okrene isključivo uglju, nafti i gasu, postojali bi dobri izgledi da se naša planeta do kraja veka zagreje za više od 4 °C.

Slika: Porast temperature do 2100. godine u zavisnosti od različitih scenarija emisija gasova staklene bašte. Izvor: IPCC, 2021. Climate change AR6

Kako će zagrevanje biti raspoređeno?

Promene temperature neće biti iste na celoj planeti, porast od 1,5, 2 ili 4 °C je prosek, a različiti predeli iskusiće različite nivoe zagrevanja. Balkan će se, na primer, zagrevati brže od ostatka sveta. Ono što je takođe važno napomenuti jeste da se voda zagreva sporije od kopna, te će porast temperature iznad okeana biti ispod proseka, dok će kopneni predeli, na kojima ljudi i žive, uglavnom iskusiti snažnije zagrevanje.

Kakve posledice može imati ovaj porast temperature?

Zemlja ima burnu temperaturnu prošlost, i zapravo poslednjih 7 hiljada godina vreme je veoma stabilne klime na našoj planeti. To je vreme u kome je ljudska civilizacija doživela najveći napredak, i iako na prvi pogled promene u temperaturi o kojma se govori ne deluju veliko, klimatolozi su zaključili da je brzina kojom će se klima menjati u narednom veku čak 10 puta veća od svega što su ljudi iskusili u poslednjih 5 milenijuma.

Već sada primećen je porast toplotnih talasa i veoma toplih dana u godini, a očekuje se da se taj trend nastavi i da će budući toplotni talasi trajati duže i imati još više temperature.

Ovakvi događaji mogu ostaviti posledice na usevima kao i ozbiljno ugroziti zdravlje i kvalitet ljudskog života. A ukoliko bi ljudi nastavili sa emisijama bez ikakvih ograničenja, krajem ovog i početkom sledećeg veka susreli bi se sa temperaturama nezabeleženim u vremenu razvoja naše vrste. Visoke temperature imaće značajne implikacije na veliki broj procesa na našoj planeti, a kakve tačno, pročitajte u posebnim člancima na našem sajtu.

IZVORI
1. IPCC, 2014. Climate change 201
2. IPCC, 2014. Climate change 2014, Synthesis report
3. World Bank 2014, Turn Down the Heat: Confronting the New Climate Normal, Washington, DC
4. Nordhaus, W. 2013. Climate Casino: Risk, Uncertainty,and Economics for a Warming World, Yale university press, New Haven & London
5. Stern, N. 2007. The Economics of Climate Change: The Stern Review, Cambridge University Press New York
Komentari (0)

OSTAVI KOMENTAR