fbpx
Loading...

Da li su pozivi na promenu ličnih navika najbolji način za borbu protiv klimatskih promena?

Autorka: Jovana Stanković Datum: 27.10.2020.

U poslednje vreme sve češće nam pažnju okupiraju poruke o tome kako je budućnost planete u rukama nas kao pojedinaca.

Zamenite automobil biciklom, smanjite broj letova avionom, prestanite da jedete meso, instalirajte solarne panele na krov svoje kuće, koristite što manje vode kada perete zube ili kada se tuširate… Ovo su samo neki od saveta koje svakodnevno možemo pročitati u medijima ili ih čuti od različitih influensera na društvenim mrežama (slične sugestije ste često mogli da pročitate i na našim kanalima). 

Sjajno je što ovi saveti sada dolaze sa svih strana i što briga za životnu sredinu postaje mejnstrim, ali ako se osvrnemo oko sebe i pogledamo kakvo je stanje u svetu, mora se postaviti pitanje koliko su ovakve poruke zaista učinkovite.

Novo istraživanje Državnog univerziteta Džordžija sugeriše da slušanje ekoloških saveta poput ovih zapravo smanjuje spremnost ljudi da učine bilo šta povodom klimatskih promena. Stručnjaci kažu da, nasuprot ovome, postoje bolji načini da se ljudi privole da počnu da menjaju svoje navike, a oni ne uključuju prigovaranje ni nabacivanje osećaja krivice.

„Ne govori mi šta da radim“

Aktivistima u sferi klimatskih promena jasno je da naše znanje o tome na koji način najbolje da prenesemo poruku o važnosti ovog pitanja u ogromnoj meri zaostaje za znanjem naučnika o samim procesima u našoj atmosferi. Zato pomalo i iznenađuje činjenica da je urađeno veoma malo studija o efektivnosti različitih vidova komunikacije kada su u pitanju klimatske promene.

U jednoj od njih pod nazivom „Ne govori mi šta da radim“, naučnici sa Državnog univerziteta Džordžija putem interneta su anketirali 1915 stanovnika Sjedinjenih Američkih Država kako bi videli na koji način će ispitanici odgovoriti na različite poruke o klimatskim promenama. 

Ispitanicima je prikazana jedna od 6 poruka, koliko ih je osmišljeno u svrhu istraživanja

Neki od njih su videli samo izjavu o opasnostima usled klimatskih promena, drugi su videli istu poruku praćenu preporukama o promeni ličnih navika, dok su neki videli početnu poruku uz predloge o političkim merama koje mogu da se preduzmu.

Nakon čitanja saveta, učesnicima istraživanja postavljen je niz pitanja o njihovim stavovima o klimatskim promenama. Odgovori na ova pitanja otkrili su da poruke koje sugerišu promenu ličnih navika pojedinaca mogu imati neočekivani efekat – smanjenu volju ljudi da smanje sopstvene emisije.

Pored toga, ispitanici koji su čitali savete o tome kako pojedinci svojim delovanjem mogu da preokrenu tok klimatskih promena ređe su isticali da veruju da su ljudi odgovorni za globalno zagrevanje. Takođe, manji broj njih istakao je da podržava političke kandidate koji su okrenuti borbi protiv klimatskih promena.

S druge strane, poruke povezane sa političkim pitanjima nisu imale ovu vrstu negativnog efekta

Ovim je istraživanje Univerziteta u Džordžiji potvrdilo slične rezultate nekih prethodnih studija, koji pokazuju da ljudi više vole promene koje se tiču celokupnog društva i koje ne zahtevaju od njih da promene sopstveno ponašanje.

Zašto su ljudima toliko odbojni saveti o promeni ponašanja u borbi protiv klimatskih promena?

„Poruke koje impliciraju da su neophodna individualna odricanja u životnom stilu kako bi se smanjile štetne emisije izazivaju odbojnostna dobijeni savet, povećan skepticizam prema nauci o klimatskim promenama i poljuljano poverenje u klimatologe“, objašnjavaju naučnici koji su sproveli ovo istraživanje.

Oni ističu da se ovakvi odgovori svode na pitanje psihologije, te da kad se ljudima ne sviđaju rešenja koja su im predstavljena ili kada osećaju da im je ugrožena sloboda, često poriču da uopšte postoji problem.

Razgovor o životnoj sredini je je težak, ali profesorka urbane geografije i autorka ovog istraživanja Risa Palm kaže da su pažljivo izrađene poruke veoma važne. „Ljudi uvek govore stvari poput: ’Kada bi se samo više komuniciralo o klimatskim promenama’, ali u stvari je mnogo važnije kakva je ta komunikacija.“ 

Na primer, Kopenhagen je nakon naftne krize 1973. godine morao znatno da promeni saobraćajnu infrastrukturu kako bi biciklizam postao bezbedniji i pogodniji za sve građane. Međutim, da bi ljudi zaista automobile zamenili biciklima, u glavnom gradu Danske je vožnja bicikla predstavljena kao praktična, uzbudljiva, pa čak i glamurozna.

Drugim rečima građani su motivisani pozitivnim primerom, a ne pozivima na odricanje ili prebacivanjem krivice. Rezultat ovakve kampanje jeste da danas u Kopenhagenu ima više bicikala nego ljudi i čak 5 puta više bicikala nego automobila.

I pored ovakvih saznanja sve je više poruka o tome kako ljudi treba da promene sopstvene navike i time doprinesu ublažavanju klimatskih promena. Pa ipak, ukoliko bi im se pokazalo primerom da određeno ponašanje ne mora da predstavlja žrtvu, i da zapravo može da bude veoma zanimljivo i ispunjujuće, moguće je da bi veći broj pojedinaca to zaista i uradio.

Nadamo se da će se ubuduće više istraživača i stručnjaka baviti ovom temom kako bi se unapredilo informisanje ljudi o klimatskim promenama.

Ne propusti članke i zanimljivosti o klimatskim promenama koje svakodnevno objavljujemo na našim društvenim mrežama.

Najnoviji tekstovi

Kategorije

Moglo bi da te zanima i…

Cilj sajta Klima101 jeste podizanje svesti i edukacija stanovništva našeg jezičkog područja o uzrocima, posledicama i opasnostima koje prete od klimatskih promena, kao i načinima rešavanja ovog problema.
SAZNAJ VIŠE
2020-10-27T16:20:43+00:00