Šta su klimatske promene?

Klimatske promene — to je termin koji ste sigurno čuli mnogo puta u poslednjih nekoliko godina.

Velike vrućine, ekstremno jaki pljuskovi, suše, smanjeni prinosi u poljoprivredi… sve ove stvari povezuju se sa porastom temperature na našoj planeti i izazivaju veliku pažnju javnosti. Naučnici nas upozoravaju da bi uslovi na Zemlji mogli drastično da se promene već do kraja ovog veka ukoliko ne prestanemo da spaljujemo fosilna goriva, deca širom sveta protestuju zbog brige za svoju budućnost, dok političari sve vreme obećavaju oštre mere koje nikako da počnu u potpunosti da se sprovode.

Ali šta tačno mislimo kada kažemo klimatske promene? U ovom i povezanim tekstovima pokušaćemo da vas bliže upoznamo sa tim pojmom i time kakve nas sve posledice očekuju u budućnosti.

Ko je kriv?

Prva stvar koju bi trebalo napomomenuti jeste da se kada se govori o klimatskim promenama ne misli na prirodne cikluse zagrevanja i hlađenja koje je opisao naš poznati naučnik Milutin Milanković, već na promene koje su izazvane ljudskom aktivnošću.

Jedna od odlika koja je čoveka izdvojila od životinja jeste sposobnost da ukroti sile prirode i njihovu energiju iskoristi za sopstvene potrebe. Voda i vetar pokreću mlinove vekovima, dok sagorevanje drveta oslobađa toplotu koja služi za grejanje i termičku obradu hrane, ipak to je bio samo početak i korišćenje tek manjeg dela energetskog potencijala koji je bio na raspolaganju. Fosilna goriva ležala su svuda oko nas čekajući da nađemo efikasan način da ih iskoristimo, a to se konačno dogodilo pronalaskom parne mašine koji je označio početak industrijske revolucije.

Gotovo sav napredak naše civilizacije u poslednjih dve stotine godina napajan je energijom koju smo dobili iz fosilnih goriva, ali to nije došlo bez cene. Dugogodišnja proizvodnja i sagorevanje uglja, naftnih derivata i prirodnog gasa doveli su do povećanja koncetracije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte u atmosferi i to će imati dugoročne posledice po klimu naše planete.

Kakve posledice?

Ideja da ljudske aktivnosti utiču na klimu nije nova, tom temom još krajem 19. veka bavio se Svante Arenius koji je objavio rad pod nazivom „Efekti ugljene kiseline u vazduhu na temperaturu na tlu“, dok je 1938. godine Gaj Kalendar predstavio svoj rad „Veštačka proizvodnja ugljen-dioksida i njegov uticaj na klimu“. Od tada je prošlo mnogo vremena i tehnološki napredak i godine istraživanja u velikoj meri unapredili su naše shvatanje ovog problema i mogućih posledica.

Glavna posledica klimatskih promena je povećanje temperature na Zemljinoj površini koje je zabeleženo od druge polovine 19. veka, zbog toga je u javnosti dugo bio popularan termin globalno zagrevanje. Međuitim, vremenom je postalo jasno da će promena temperature na našoj planeti izazvati i brojne druge posledice poput:

Topljenja polarnih kapa i glečera

Porasta nivoa mora

Promene obrazaca padavina

Povećane učestalosti ekstremnih vremenskih događaja

Acidifikacije (povećanje kiselosti) okeana

U poslednjem izveštaju Međunarodnog panela za klimatske promene(IPCC) se zaključuje da je zagrevanje klimatskog sistema neosporno, i da su mnoge od promena primećenih od pedesetih godina dvadesetog veka nezabeležene decenijama ili čak milenijumima. Kao i da se sa velikom sigurnošću može tvrditi da su antropogeno povećanje koncetracije gasova staklene bašte u atmosferi i drugi ljudski uticaji na klimu dominantan uzrok zabeleženog povećanja prosečne globalne površinske temperature od početka industrijske revolucije koje iznosi oko 1,01 °C .

Slika: Promena prosečne godišnje temperature u odnosu na 1880. godinu. Izvor: climate.nasa.gov

Najnoviji tekstovi

Kategorije

IZVORI

  1. Rahmstorf, S. 2008. „Anthropogenic Climate Change: Revisiting the Facts“ Global Warming: Looking Beyond Kyoto, Brookings Institution Press, Washington
  2. IPCC, 2014, Climate change 2014, Synthesis report
  3. climate.nasa.gov