fbpx
Loading...

Toplotni talasi

Autor: Vladimir Đurđević

Tokom poslednjih godina toplotni talasi su postali nezaobilazni deo medijskog izveštavanja tokom leta. Ovaj kratki vodič pomoći će vam da saznate više o tome šta su to toplotni talasi, kakva je njihova veza sa klimatskim promenama i globalnim zagrevanjem kao i šta možemo očekivati u budućnosti.

Toplotni talas je…

Ne postoji jedinstvena definicija toplotnog talasa, ali sve koje postoje, kažu da je toplotni talas period neuobičajeno (abnormalno) toplog vremena. Definicije koje daju širi kontekst fenomena, abnormalno toplo obično definišu u odnosu na lokalne karakteristike klime, tako da temperaturna granica koja treba biti prevaziđena da bi se desio toplotni talas nije ista npr. za Beograd i Helsinki. 

Pored činjenice da se u nekim slučajevima abnormalno toplo vreme u trajanju od samo jednog dana, smatra toplotnim talasom, obično se zahteva da ova pojava bude osmotrena u trajanju od nekoliko dana. Dužina minimalnog trajanja je često samo tri dana, mada prema preporuci Svetske meteorološke organizacije potrebno je najmanje pet uzastopnih dana visokih temperatura da bi toplotni talas bio registrovan. 

Klimatološki, toplotni talasi se opisuju na tri načina, kroz njihovu učestalost (koliko ih je bilo tokom nekog perioda), kroz njihovu dužinu (koliko su dugo trajali) i njihov intenzitet (odnosno za koliko su teperature više od graničnih vrednosti).

Toplotni talasi i globalno zagrevanje

Toplotni talasi su se dešavali i u prošlosti, ali i intuitivno je sasvim jasno da je globalno zagrevanje od 1 °C, tokom poslednjih sto četrdeset godina doprinelo da toplotnih talasa danas ima više, da duže traju i da su intenzivniji nego pre. Sa druge strane i pored jasne logike, rezultati nekih istraživanja su zapanjujući. Prema analiziranim podacima, zagrevanje planete je doprinelo da ih danas globalno ima pet puta više u odnosu na broj koji bi očekivali u klimi pre-industrijskog perioda, kao i da oni danas zahvataju 50% više teritorije nego sredinom dvadesetog veka. 

Zagrevanje planete takođe ima i indirektni uticaj na njihovu učestalost i intenzitet. Zbog smanjene količine leda na severnom polu, , što je dovelo do toga da  se Arktik zagreva dva puta brže od globalnog proseka, stvorili su se uslovi, koji omogućavaju da vremenski sistemi koji putuju uglavnom od zapada ka istoku, ostanu „zaglavljeni“ iznad neke oblasti. Time se lakše stvore pogodne situacije za pojavu toplotnih talasa, posebno vrlo intenzivnih. Takođe, istraživanja su pokazala da neki od najintenzivnijih toplotnih talasa koji su se dogodili proteklih godina ne bi uopšte bili mogući u klimatskim uslovima koji su vladali u prošlosti.

Mogu da budu smrtonosni

Visoke temperature, posebno tokom dužeg vremenskog perioda negativno utiču na zdravlje ljudi, tako da ne čudi da je tokom toplotnih talasa zabeležena povećana smrtnost, posebno kod starijih osoba i hroničnih bolesnika. 

Epizode sa najviše evidentiranih smrti koje mogu biti povezane sa toplotnim talasima su sigurno one iz 2003. (zapadna Evropa), tokom koje je prema procenama stradalo 50.000 do 70.000 hiljada ljudi, i 2010. (u Rusiji), kada je stradalo preko 50.000 ljudi. Od novijih epizoda izdvaja se toplotni talas u Japanu 2018. sa preko 1000 stradalih osoba i preko 70.000 hospitalizovanih.

Upravo je ovo razlog zašto pojedine zemlje, kao što je Francuska, poslednjih godina vode obimne kapanje informisanja javnosti o nastupajućem toplotnom talasu, i preporukama i merama ublažavanja negativnih efekata, koje idu do obezbeđivanja klimatizovanih prostora u kojima se građani mogu rashladiti u toku najtoplijeg dela dana. Takođe tokom toplotnih talasa, zabeležene su i epizode masovnog stradanja životinja, kao što je bio slučaj u Australiji ovog proleća i Engleskoj ovog leta.

Tokom trajanja toplotnog talasa poseban doprinos negativnom uticaju na zdravlje ljudi imaju visoke noćne temperature, koje onemogućavaju efikasno regenerisanje organizma tokom sna, pa otuda i često tokom toplotnih talasa ljudi imaju problema sa spavanjem. Ovo je verovatno jedan od razloga zašto je radi praćenja ove nepovoljne situacije uveden tzv. indeks tropskih noći, odnosno broja dana tokom godine kada minimalna noćna temperatura nije pala ispod 20 °C. Tokom pojedinih toplotnih talasa u prošlosti u našem regionu noćne temperature nisu padale ni ispod 30 °C!

Takođe, relativno visoke vrednosti vlažnosti vazduha tokom toplotnog talasa predstavljaju dodani rizik za ljudski organizam. Kada je temperatura vazduha bliska vrednosti od 36 °C, koja je inače „radna“ temperatura našeg tela, u slučaju da je vrednost relativne vlage nešto veća, znojenje kao prirodni mehanizam rashlađivanja postaje neefikasan, pa mnoge fiziološke funkcije mogu biti narušene.

Tu su i suše i požari

Toplotni talasi često idu „u paketu“ sa sušama i šumskim požarima. Neki od njih su čak i povezani sa sušnim uslovima koji su vladali mesecima pre pojave toplotnog talasa, kao i činjenicom da su sušni uslovi upravo presudno doprineli njegovom intenzitetu i trajanju. Naime, nedostatkom vlage u tlu, smanjuje se njegov toplotni kapacitet, što za posledicu ima povećanje dnevne amplitude temperature vazduha, pa i povećanja dnevnog maksimuma (najviše temperature izmerene tokom dana). 

Jasno je da su visoke dnevne temperature i prateći sušni uslovi, idealna „pozornica“ za šumske požare, tako da se pri ovakvim uslovima i najmanji inicijalni početak požara (bio on izazvan ljudskim faktorom ili ne) može efikasnije širiti i zahvati veću površinu. Ukoliko se u računicu uključi i situacija da pored svega ovoga imamo i malo jači vetar, koji takođe doprinosi bržem širenju, dobićete scenario koji je poslednjih godina bio često na sceni u našem regionu ali i celoj Evropi. Poput do sada nezabeleženih požara koji su zahvatili arktički region ove godine.

Nisu tu samo leti

Toplotni talasi se ne dešavaju samo tokom leta. Oni mogu da se pojave i tokom ostalih godišnjih doba. U tom slučaju granica za abnormalno topolo je prilagođena odgovarajućem periodu u godini, pa zato često ovi toplotni talasi ne privlačne puno pažnje,  šta više često smo zadovoljni jer nas je zadesilo „lepo“ vreme kad mu vreme nije. 

Iako nam uglavnom prija ovo neočekivano lepo vreme, ovakvi vremenski uslovi mogu imati veoma negativne konsekvence na biljni i životinjski svet, jer na neki način remete njihove prirodne cikluse, koji su neretko upravo povezani sa godišnjim hodom temperature.

Postoje i u moru

Toplotni talasi se dešavaju i u morima i okeanima, a isto kao i u atmosferi to su periodi sa abnormalno visokim temperaturama površinskog sloja vode tokom dužeg vremenskog perioda. 

Jedan od prvih detektovanih toplotnih talasa u moru zabeležen je u Mediteranu tokom 2003. upravo kada se paralelno dešavao i jedan od najjačih toplotnih talasa u Evropi. Slično kao i u atmosferi broj i intenzitet morskih toplotnih talasa se povećava tokom poslednjih godina. Ove pojave imaju vrlo negativne konsekvence za živi svet u vodi, tokom nekih od njih zabeleženo je drastično smanjenje populacije pojedinih vrsta, zatim povećan broj morskih sisara nasukanih na obalu, povećano „cvetanje“ toksičnih algi i intenzivno izbeljivanje korala.

Kazino vremenskih uslova

Iz prethodno iznetih činjenica deluje jasno, da plastično govoreći, toplotni talasi ne biraju mesto i vreme. Ima ih sve više na svim geografskim dužinama i širinama, tokom svih godišnjih doba, i u vazduhu i u vodi. Pošto se radi o fenomenu koji je velikih prostornih dimenzija i koji traje relativno dugo, mogu se ponekada prognozirati i desetak dana unapred. Međutim tačno prognoziranje njihovog pojavljivanja, intenziteta i lokacije nije moguće godinu dana unapred pa čak ni nekoliko meseci unapred. 

U tom smislu dinamika njihove učestalosti i intenziteta iz godine u godinu je neka vrsta „kazina vremenskih uslova“. Odnosno, svake godine, posebno ako smo zainteresovani za letnje toplotne talase, par lokacija bude „srećni dobitnik“ (ili možda ipak gubitnik).

Budućnost

Kolike će biti promene u budućnosti kada govorimo o toplotnim talasima, kao i u slučaju cele klime na planti, zavisi od toga koliko ćemo emitovati ugljendioksida, odnosno da li ćemo i dalje koristiti fosilna goriva ili ne. Ukoliko nastavimo sa emisijama koje rastu iz godine u godinu, kao što je bio slučaj do sada, i planeta se zagreje za dodatnih 4-5 °C, neke analize budućih promena se graniče sa naučnom fantastikom. 

U ovom scenariju, zbog povećane učestalosti i intenziteta toplotnih talasa, zajedno sa nepovoljnim uticajem vlažnosti vazduha, tropske oblasti mogu tokom cele godine biti u klimatskim uslovima koji odgovaraju onim zabeleženim tokom toplotnih talasa sa najvećim brojem smrtnih slučajeva. Broj potencijalno ugroženih ljudi koji bi bili izloženi ovakvim uslovima meri se desetinama miliona. Ukratko, deluje da neki delovi planete doslovno mogu postati vrlo neprijatni za svakodnevni život zbog pritiska od velikih vrućina i visoke vlažnosti vazduha. 

Sa druge strane u slučaju napuštanja fosilnih goriva, i zadržavanje srednje globalne temperature ispod granice od 2 °C, tj. uspeha Pariskog sporazuma, promena će takođe biti ali će one biti znatno blaže, odnosno u proseku bi bile za upola manje.

Koliko je svaki stepen porasta globalne temperature utiče na toplotne talase možda najbolje ilustruje rezultat iz IPCC izveštaja o tzv. scenariju 1.5 °C. Ukoliko bi države, kojim slučajem bile ambicioznije od Pariskog sporazuma i uložile dodatne napore da se temperatura zaustavi na 1.5 °C a ne na 2 °C, ukupna dužina dodatnih toplotnih talasa bi na globalnom nivou bila prepolovljena.

Vrlo jednostavno rečeno, što pre ostavimo fosilna goriva da mirno leže ispod zemlje, broj i intenzitet toplotnih talasa će se manje povećati u budućnosti, a naša leta će ostati u granicama koje su ipak razumne kada su u pitanju temperature.

Sledeće nedelje zajedno sa izuzetno visokim temperaturama koje su najavljene za našu zemlju, objavljujemo i drugi deo ovog vodiča posvećen toplotnim talasima u Srbiji.

Najnoviji tekstovi

Kategorije

Cilj sajta Klima101 jeste podizanje svesti i edukacija stanovništva našeg jezičkog područja o uzrocima, posledicama i opasnostima koje prete od klimatskih promena, kao i načinima rešavanja ovog problema.
SAZNAJ VIŠE
2020-02-06T11:29:35+00:00